Književnica Isidora Bjelica preminula je 2020. u 53. godini nakon duge i teške borbe sa rakom jajnika.
Sa bolešću se borila punih sedam godina, a upravo rak jajnika spada u jedan od najtežih kancera u našoj zemlji od kojeg godišnje oboli skoro 1.000 žena, a više od polovine izgubi bitku sa njim.
U pitanju je maligni tumor koji je obično lokalizovan na tkivu jajnika, a najčešće se javlja nakon 35. godine života kao posledica više udruženih faktora rizika.
Iako je rano otkrivanje jajnika od vitalnog značaja, rak jajnika je podmukla bolest koja često prikazuje simptome tek onda kada je bolest u trećoj ili četvrtoj fazi.
Isidora Bjelica, poznata spisateljica i simbol neustrašive borbe za život, ostavila je neizbrisiv trag u srcima ljudi. Nakon što se 2016. godine po četvrti put izborila s opakom bolešću, govorila je o izazovima i iskustvima kroz koje je prolazila, često deleći svoje misli i osećanja s javnošću.
"Prošla sam kroz 12 zemalja i bezbrojne terapije. Odlučila sam da pokušam sve što postoji, koliko god bilo teško i bolno, jer sam želela da što duže budem uz svoju decu. Niko ne zna šta je rak niti kako nastaje, ali sam znala da ne smem da odustanem," izjavila je Isidora u jednom od svojih emotivnih obraćanja javnosti.
Traganje za smislom u borbi s bolešću
Za Isidoru, borba nije bila samo fizička već i duhovna. Posmatrala je bolest kao priliku za introspekciju i rast: "Mnogo sam naučila o ljubavi, životu, ljudskom umu i telu. Grešila sam, menjala se, padala i ponovo ustajala. Verovala sam da će Gospod biti milostiv prema nekome ko je uporan i iskren u srcu."
Smatrala je da uzrok njene bolesti nije u nezdravim navikama, budući da nije pušila, pila alkohol niti konzumirala nezdravu hranu. Verovala je da je tuga, koju je opisivala kao "galone bola," glavni faktor u razvoju njene bolesti.
"Nisam jela kobasice, ni slaninu, nisam pušila niti pila. Tuga je ta koja je najkancerogenija, a nje sam imala u izobilju," govorila je iskreno.
Finansijska borba i podrška javnosti
Osim što je vodila tešku bitku s bolešću, Isidora se suočavala i s finansijskim izazovima. Lečenja i terapije koje su joj bile neophodne iziskivale su ogromne troškove, često nedostupne prosečnom čoveku.
Jedan od najupečatljivijih trenutaka solidarnosti dogodio se 2015. godine, kada je pevač Vlado Georgiev održao tri uzastopna koncerta, pevajući punih šest sati uprkos bronhitisu, kako bi prikupio 15.000 evra za Isidorinu terapiju u Švajcarskoj.
"Rak je najgora sponzoruša, troši bez prestanka," našalila se Isidora tada, zahvalivši Vladu rečima da mu duguje toplu supu za njegovu nesebičnost i izdržljivost.
Inspiracija kroz pero
Uprkos bolesti, Isidora nikada nije prestala da piše. Njena borba postala je inspiracija za nekoliko novih romana u kojima je hrabro opisivala svoja iskustva. Kroz pisanu reč, želela je da pruži utehu i podršku ljudima koji su prolazili kroz slične izazove, dokazujući da čak i u najtežim trenucima život može biti vredan življenja.
Njena deca, porodica, i prijatelji ostali su joj najveći oslonac tokom svih godina borbe. Isidorina priča ostaje svedočanstvo o nesalomivom duhu, veri i upornosti, dok je njen rad zauvek obeležio srpsku književnu scenu.
