Ceo život sam bio posvećen zdravlju. Trudim se da jedem dobro, redovno vežbam, spavam dovoljno, izbegavam stres i sve ono što se smatra ključem za dug i zdrav život. Nikada nisam verovao u čudne dijete ili brze režime, verovao sam u ravnotežu i moderan pristup. I tako je bilo sve do trenutka kada sam saznao da imam rak. Tada mi je svet stao. Ispod sloja svega što sam radio da bih bio zdrav, ispod svih tih godina discipline, stajala je ta nesrećna dijagnoza koja nije imala nikakve veze sa mojim načinom života.
I dok sam se borio sa tim, moj komšija, stariji gospodin kojeg svi znamo kao "onog što uvek sedi na klupi sa cigaretom i čašicom u ruci", nastavio je svoj život bez ijedne promene. Svakog dana uvek je imao cigaretu u ustima i čašu rakije u ruci, a svi smo mislili kako će jednog dana da “padne sa nogu”. On je, međutim, nastavio da živi, da se smeje, i to sa toliko energije, kao da vreme nije postojalo za njega. Kad je napunio 85 godina, svi smo ga gledali u neverici, još uvek zdravog, vitalnog i punog života, dok sam ja prolazio kroz najteže trenutke svog života.
Tada sam otišao kod doktora na jednu od redovnih kontrola, pokušavajući da shvatim šta se desilo sa mnom. Pitao sam ga: "Kako to da sam se trudio celog života, ulagao u svoje zdravlje, a onda dođe ova bolest? A čovek, koji je uvek pio, pušio i živeo nezdravo, izgleda bolje nego ikad?"
Doktor me je pogledao i samo je rekao dve rečenice koje su mi potpuno promenile pogled na život: "Ljudi ponekad vode nezdrav život, ali bolest kao da prođe pored njih jer su srećni, nemaju taj grč otvora, nego dišu punim plućima. Pridaju važnost lepim, a ne ružnim stvarima, a i genetika igra ključnu ulogu."
Njegove reči su me "ubile" jer su mi pokazale da, koliko god se trudio i ulagao, možda nisam mogao da kontrolišem sve.
Sreća, pozitivan pogled na život, i genetika su možda odigrali ključnu ulogu u mom životu, a komšija je očigledno bio jedan od onih ljudi kojima su zvezde bile naklonjene. I nije poenta da vodimo nezdrav život i da se smejemo, pa ćemo biti zdravi. NE! Iako nije bio najsvesniji svojih izbora, možda je baš ta njegova jednostavna sreća i opuštenost činila da mu život prolazi bez velikih problema. Možda je to ključ - biti srećan sa onim što imaš, i ne razmišljati o onome što bi moglo da ti se dogodi.
I sada, dok se borim sa svojim zdravljem, nisam više toliko fokusiran na "pravila" i "preporuke". Shvatio sam da sve ima svoju cenu, da nije sve pod našom kontrolom, i da ponekad jednostavno treba uživati u životu i ne razmišljati previše o stvarima na koje nemamo uticaj.
Složenost našeg tela i DNK greške
Naše telo svakodnevno prolazi kroz proces regeneracije i deljenja ćelija, gde dolazi do grešaka u kopiranju DNK. U proseku, prilikom svakog deljenja ćelije, dogodi se oko 120.000 grešaka. Većina grešaka je bezopasna, ali ključna greška može izazvati abnormalan rast ćelija, što dovodi do nastanka raka. Do sada je identifikovano preko 200 različitih vrsta raka, čija brzina razvoja zavisi od vrste mutacije.
Faktori koji povećavaju rizik od raka
Pet ključnih spoljnih faktora koji doprinose mutacijama DNK i povećavaju rizik od raka su:
- Preterano sunčanje, posebno u mlađoj životnoj dobi.
- Pušenje.
- Debljina.
- Stres.
- Izloženost zračenjima i hormonske terapije.
- Konzumacija prerađene hrane i nedovoljan unos vlakana.
Genetika i "geni dugovečnosti"
Naučnici su otkrili specifične genetske markere, poznate kao "geni dugovečnosti," koji omogućavaju ćelijama brži oporavak od biohemijskih oštećenja. Ljudi sa ovim genima imaju samo 11% verovatnoće da će razviti rak, dok kod ostalih ta verovatnoća iznosi između 40% i 60%.
Rak: paradoks života i smrti
Primera koji izazivaju pitanja ima mnogo: pušač koji nikada nije dobio rak, ali njegova supruga, koja nikada nije pušila, obolela je. Ove sudbine pokazuju složenost bolesti koja nije uvek povezana sa životnim navikama, već i sa naslednim predispozicijama.
