Na našim prostorima odavno postoji tradicija pripremanja zimnice - kiseljenja voća i povrća kako bi tokom duge i hladne zime uvek imali šta da jedemo i kako bismo uspeli da u fermentisanom obliku sačuvamo zdravo sezonsko povrće.
Priprema zimnice ima svoje obavezne korake - odabir određenih posuda u kojima se zimnica skladišti, njihova kao besprekorna čistoća ili sterilizacija, kako bi se sprečio prodor bakterija i kvarenje turšije.
Ipak, i pored svih mera prevencije, dešava se da zimnica ko zna iz kojeg razloga počne da se kvari. Tada nam ostaje samo jedno - da zasučemo rukave i napravimo novi presolac.
Pre svega, zimnicu treba dobro oprati.
Kada je u pitanju kupus, vadi se jedna po jedna glavica, dobro se opere, pa se složi u čisto bure i opet naliva vodom. Ne treba ponovo soliti ako ste stavljali so u udubljen koren.
Povrće u teglama takođe treba ocediti i dobro oprati, pa nalivati novim presolcem.
Tegle treba zatvarati dvostrukim celofanom, najbolje nakvašenim alkoholom, a pre korišćenja poklopce obavezni treba iskuvati, kao i tegle, pre nego što se u njih sipa zimnica.
Još jedan od razloga zašto se zimnica kvari mogu biti neadekvatni uslovi u prostoriji za čuvanje. Zimnicu treba čuvati u suvoj, provetranoj i prohladnoj prostoriji, ali ne sme biti ni previše hladno - prostorija u kojoj voda može da se smrzne, nije dobar izbor. Ostava sa zimnicom ne treba da ima prozore, ili ih treba pokriti tako da unutra bude mračno. Provetravati prostoriju jednom nedeljno, najbolje oko podneva.
Ono što malo ko zna jeste da bure sa kiselim kupusom ne treba držati u istoj prostoriji sa ostalom zimnicom, jer se tako brže kvari.
Bonus video
Mnogo utiče i prostorija u kojoj se zimnica nalazi, odnosno nivo hladnoće, zamračenost i količina vlage
Mnogo utiče i prostorija u kojoj se zimnica nalazi, odnosno nivo hladnoće, zamračenost i količina vlage
