Psihijatar dr Ivica Mladenović, subspecijalista za bolesti zavisnosti, kroz rad sa mnogim mališanima i tinejdžerima shvatio je da svi roditelji prave istu grešku - jedno pričaju, a drugo rade. Naime, da bi naši naslednici izrasli u sposobne, vredne i preduzimljive ljude, nisu im potrebne najnovije patike i najskuplji telefon, već posvećenost najbitnije dve osobe u njihovom životu - oca i majke.
- Dete koje „sve zna na internetu“ sa dve ili tri godine i roditelje time učini ponosnim, vrlo često, kroz samo nekoliko godina izrasta u zavisnika kojem je neophodno bolničko lečenje - upozorava cenjeni psihijatar podkastu"Mamazjanija".
Ali, podvlači da deca nisu kriva za stvaranje zavisnosti od telefona i interneta koja ih odvaja od normalnih životnih aktivnosti.
- Deca nikad nisu kriva. Nedovoljno vremena koje provodimo sa njima, odlaganje zajedničkih aktivnosti, a najviše pogrešan model koji im dajemo, kad nas iz dana u dan gledaju sa našim telefonima, najmlađe uvlače u virtuelne svetove. Život u virtuelnom, dete vodi u izolaciju, izgladnjivanje, odustajanje od škole, prijatelja, porodice - jasan je dr Mladenović.
Deci je najvažnija prisutnost roditelja.
-Bojim se da pričom ne dobijamo ništa, deca gledaju roditelje šta rade i ponašaju se tako. Kurcijalna stavka je ako vi nudite detetu igru, malo je dece koja će to odbiti. Deca su jako željna, a primarni objekti su roditelji. Oni su do te mere značajni da postoji nešto što se zove konflit lojalnosti. I ako dete nešto želi, a roditelji se tome protive, dete će uvek poslušati, gle čuda, roditelje, jer je najveći strah deteta da ne ostane bez roditelja - podvukao je.
Nije pristalica stroge zabane telefona većoj deci, ali vremen mora biti ograničeno.
- Dajte dedetu i telefon, to nije problem. Ali posle pola sata, sat, ponudite mu nešto druge, ponudite mu sebe, ono će sigurno prihvatiti. Ali, znate, nama jako prija kada vidimo dete da je mirno, ćuti, leži na podu, tepihu, krevetu i igra se telefonom. Roditelji misle: "E, super, imam sad 15 minuta za sebe, prijatelje, društvene mreže!" A onda se tih 15 minuta produži na dva sata, e to je problem.
Veoma jednostavno je objasnio kako dete kod sebe da razvije samopoštovanje i pravi sistem vrednosti.
- Kada dete od roditelja zatraži patike od 25.000 dinara, a taj isti roditelj radi za platu od 50 ili 60 hiljada dinara, šta on da radi? Da li da nađe drugi posao i ne provede vreme sa svojim detetom ili da mu kupi neke od 2.000 dinara, ali da sa njim igra "Monopol", "Ne ljuti se, čoveče", i tako dalje - objašnjava čuveni stručnjak i naglašava:
Poverenje je krucijalna stvar, sistem vrednosti se stiče u porodici. Dete gleda roditelje, ako su oni zadovoljni, zagrle se, poljube se, uđu nasmejani u kuću, ako kažu kad uđu u dom: "Hajde, šta ćemo sada da radimo, šta ćemo da crtamo,šta imamo za domaći da vidimo", a ne da mu urade domaći zadatak, ako što 99% roditelja to radi, već da mu objasne šta mu nije jasno, pa onda sam da ga završi...E, onda imamo mogućnost da to dete razvije samopoštovanje i da shvati da neće biti glavno u društvu zbog patika, nego zbog znanja - zaključio je.
