Pedijatar Ernest Moro, čija su dostignuća neverovatna, kod nas je skoro ostao nepoznat. Ovaj veliki stručnjak rođen je pre 148 godina, a zahvaljujući njegovoj oštroumnosti, verovali ili ne, obična supa od šargarepe je spasila hiljade života! Njegovo znanje je omogućilo da se može dijagnostikovati cerebralna paraliza, kao i otkriti laktobacili.
Zastrašujuća je pomisao da je pre samo jednog veka prosečan ljudski životni vek bio upola manji nego danas. To, naravno, ne znači da su naši preci živeli 35 -40 godina, i umirali od starosti. Tada je postojala velika smrtnost odojčadi, jer ih je bilo veoma teško othraniti. Taj zadatak je olakšao upravo dr Ernest Moro.
Rođen je 1874. godine u Ljubljani, koja je tada bila deo Austougarske imperije. Ernest je studirao u Austriji, u Gracu. Medicinu je doktorirao 1899. godine u Americi i Velikoj Britaniji. Takođe, imao je priliku da 1901. i 1902. godine radi sa velikim Teodorom Ešerih, koji je otkrio bakteriju Ešerihiju koli. Potom specijalizuje 1906. godinepedijatriju u Minhenu, a dve godine kasnije postaje profesor.
Upravo je 1908. otkrio najvažnije otkriće, što se moglo objasniti tek vek kasnije. U tim godinama, mnogo dece je umiralo od dijareje. Moro je osmislio najjednostavniji lek, zahvaljujući kojem je smrtnost dece smanjena na pola. To je bila obična supa od šargarepe.
RECEPT:
Kilogram šargarepe se očisti i isecka, prelije sa litrom vode i začini sa 3 grama soli. Zatim se kuva dok se sve ne svede na zapreminu od 1 litra.
Tek 2002. godine, postalo je jasno da kiselinski oligosaharidi formirani u ovoj supi, koji ulaze u rastvor iz šargarepe, sprečavaju bakterije da se vežu za crevnu sluznicu. Druga studija je pokazala da zahvaljujući tim svojstvima supa može da pomogne i kod proliva izazvanim bakterijama otpornim na antibiotike.
Sa druge strane, Moro je insistirao i na sterilizaciji flašica za bebe, kao i na hranjenje beba majčinim mlekom, zbog čega deca postaju otpornija na mnoge bolesti. Mnogo kasnije postalo je jasno da su deca zaštićena majčinim antitelima, za razliku od veštačkih, koja ne štite uopšte).
Doktor je izumeo i "Moro mleko" za veštačko hranjenje beba. Otkrio je laktobacile sadržane u fermetiranim mlečnim proizvodima i pokazao njihovu prednost.
Ernest je otkrio i refleks koji je prisutan kod beba u prvim mesecima života: ako se stvori oštar zvuk u blizini bebine glave, ona će prvo raširiti ruke, raširiti prste, a zatim spojiti ruke, stiskajući pesnice.
Ukoliko ovaj refleks ne postoji, to je znak oštećenja ili depresije centralnog nervnog sistema. A Morov refleks ili njegov izostanak može ukazati i na cerebralnu paralizu.
Uprkos svim ovim dostignućima, doktor je živeo skromno, a nikada mu nije dodeljeno priznanje za otkrića koji su umnogome olakšala čovekov život. Živeo je do 74. godine, baveći se pedijatrijom, koja je bila njegova velika ljubav, u privatnoj praksi.
