Kako i zašto dolazi do kifoze i skolioze?
Kifoze i skolioze spadaju u veoma česte deformitete kičmenog stuba kod dece sa kojima se u praksi svakodnevno susrećemo. Da bismo mogli da obrazložimo razlog nastanka, moramo prvo izvršiti osnovnu podelu kifoza i skolioza na funkcionalne i strukturalne. Funkcionalne kifoze i skolioze nastaju najčešće usled nedovoljne aktivnosti dece, dugotrajnog lošeg držanja, teških đakih rančeva... dok strukturalne najčešće imaju idiopatski( nepoznat) uzrok, u kojima dolazi do koštanih poremećaja. Ovo je izuzetno izraženo kod skolioza usled kojih dolazi do rotacije kičmenih pršljenova, pojave gibusa( grbe), imaju veoma progresivan tok i zastupljenije su kod devojčica.
Da li se to dešava posebno ili zajedno?
Mogu biti i zasebne kliničke slike, ali skolioze su često združene sa kifozom( tzv. kifoskolioze). Sama kifoza se češće nalazi zasebno ali je uvek prati pojačana lumbalna lordoza.
Kako roditelj može da primeti da je dete počelo da se krivi?
Roditelji najčešće i ne primete da je dete počelo da se krivi do sistematskog pregleda pred polazak u školu, kada im na to ukaže fizijatar. Roditelj može i dosta ranije kontrolisati posturu deteta, tako što će sa gledati simetriju ramena, donjih ivica lopatica, kukova, povijenost deteta ka napred, i bilo koju abnormalnost da uoče trebalo bi da se jave stručnom licu.
Koje vežbe pomažu u ispravljanu krive kičme kod dece?
Kod kifoze se primenjuju simetrične vežbe za jačanje celokupne leđne muskulature, najčečće se primenjuje početni položaj na stomaku, i što je izuzetno važno, dete mora biti pod nadzorom roditelja, kako se ne bi krivilo u toku samih vežbi. Kod funkcionalnih skoliza, važno je jačati leđa sa one strane gde se nalazi gibozitet, dok međurebarni mišići sa suprotne strane treba da se istegnu, dok strukturalne skolize zahtevaju ozbiljan terapijski plan koji sprovode fizioterapeuti, te se nikako ne savetuje da roditelj na svoju ruku sprovodi terapijske aktivnosti.
Šta roditelj može da uradi da bi sprečio pojavu kifoze i skolioze kod deteta?
Roditelj može da na nekoliko meseci ( od detetove 3. godine) posmatra celokupnu detetovu posturu( stopala, kolena, kukove, kičmu, ramena), i čim uoči bilo kakvu nepravilnost ili asimetriju, da se obrati stučnim licima koja će mu dati dalja uputstva. Kada se krene sa terapijom, važno je da roditelj bude istrajan i da ih svakodnevno sprovode kod kuće, jer samo na taj način može doći do poboljšanja.
Kada nije kasno da dete počne sa vežbanjem/ ispravljanjem kičme i položaja tela?
Dok god traje rast deteta može da se utiče na korekciju deformiteta, ali što se kasnije počne manji su izgledi za uspeh. Ključni trenutak nam je pubertet kada dolazi do nekoliko faza naglog izrastanja deteta. Ukoliko dete krene da se krivi, sa svakim rastom će ta krivina biti više naglašena i nesumnjivo će doći do pogoršanja stanja. Isto tako ako se ranije krene sa terapijskim vežbama i korekcijom položaja, rast je u tom slučaju u ulozi prijatelja, odnosno tada dolazi do ključnih posturalnih poboljšanja.
