Reči su veoma moćno oružje - mogu da icele, ali i da razore!
"Znam da reči "ne plači" mogu emocionalno da naštete deci. Ali jedne večeri izgubila sam strpljenje i začula samu sebe kako bez empatije izgovaram upravo te reči", opisuje za časopis The Natural Parent Ketrin Trudo.
Ona kaže kako se njen sin, predškolac, strašno uzrujao i zaplakao. Tad mu je rekla da prestane da plače.
"I veliki dečaci plaču", dečak je rekao kroz suze i razoružao je.
Nauka tvrdi kako je plač nešto mnogo važnije od manipulativnog oružja u rukama dece i odraslih.
Zdravstveni benefiti plakanja
Emocionalno plakanje, za razliku od onog koje nastaje kad sečete luk, način je kako se čovek nosi s intenzivnim osećanjima i stresom. Naučnici su otkrili kako se hemikalije u suzama emocionalnog plača razlikuju od drugih vrsta suza.
Emocionalne suze sadrže:
- hormone stresa, uključujući kortizol; - prolaktin; - prirodno sredstvo protiv bolova tj. leucin enkefalin; - mangan koji je prirodni regulator raspoloženja.
Ova kombinacija hemijskih jedinjenja razlog je zbog kojih se nakon plakanja osećate bolje. Kako hormoni stresa napuštaju telo, poboljšava se psihičko stanje i čovek koji je plakao oseća se bolje. Kad dečacima kažemo da ne plaču, onemogućavamo im zdrav način "prerade" emocija. Kad se hormon stresa nagomilava bez otpuštanja, stvara podlogu za ljutnju i depresiju.
"Dodatno, ako dečacima kažete da ne smeju da plaču, produbljujete rodne stereotipe. Rečenice koje ljudi tad izgovaraju uglavnom su slične. Budi muško, ne budi mekušac, samo devojčice plaču, samo bebe plaču. Ali, naučni radovi ističu da emocionalne suze izbacuju hormone stresa iz tela bez obzira da li je reč o dečacima ili devojčicama. To znači da plakanje nije samo ženska osobina, nego je u ljudskoj prirodi", objašnjava Trudo.
Kad dečacima kažemo da ne plaču, činimo dve stvari:
1. Guramo ih u stereotip koji odvaja sve emocije od muškosti;
2. Svaku devojčicu koja plače smatramo manje vrednom.
Plakanje nije samo za dečake, nego i za odrasle ljude. To je sigurnosni ventil koji nam pomaže da preradimo emocije pre nego što dosegnu kritičnu tačku.
"Naučite sinove da plaču i "prerađuju" svoje emocije. Učite ih o emocijama. Naučite ćerke empatiji i kako da uteše dečaka koji plače, i da nikad ne ismevaju muško sa suzama u očima", nastavlja ona.
Plač pomaže u procesu lečenja
Stručnjak za veze Kris Armstrong ističe važnost plača kao dela izlečenja.
"Plač je način rešavanja emocija koji ima manje štetnosti nego izolacija, ljutnja ili pasivna agresija. Plakanjem omogućavamo brže izlečenje zahvaljujući trenutnom mehanizmu otpuštanja. Kad muškarci žele da plaču, ali to ne čine, menjaju tu mogućnost za nešto drugo. Rezultat je udaljavanje od razloga koji je uopšte stvorio teške emocije. Bez obzira da li dečak plače kako bi se izlečio nakon intenzivnog dana na igralištu ili odrastao muškarac plače nakon raskida s devojkom, suze mogu da imaju jednak terapeutski efekat", objašnjava on.
Plač pomaže sprečavanju mentalnih poremećaja
Iako se na prvi pogled čini kako su podaci o nužnosti plača alarmantni, profesor s Harvarda Vilijam Polak istraživao je povećanu pojavu dijagnoza poput depresije i ADHD-a. Rezultate je objavio na konferenciji o prevenciji adolescentskog nasilja koju je organizovala njujorška Akademija nauka.
S dijagnozama ADHD-a i depresije povezao je ljutnju i emocionalno isključivanje mladih dečaka. Ideja da bi dečaci trebalo da budu samostalni i jaki u preranom uzrastu može da uzrokuje emocionalni zastoj koji vodi do nagomilavanja besa, ljutnje i negativnih osećanja. Rešenje? Naučite dečake kako da se nose s takvim emocijama i kako da plaču. Dečaci ne treba da očvrsnu. Ne moraju da guraju osećanja "pod tepih".
"Poruka za one koji se boje kako će stvoriti previše osetljivu generaciju: Proživljavanje emocija ne stvara osetljive ljude. Proživljavanje emocija je deo ljudskosti i ono što nas razlikuje od životinja. Kad naučimo da prigrlimo emocije i regulišemo ih, one dodaju slast životu. Stoga kad sledeći put vidite dečaka u suzama, oduprite se potrebi da mu kažete: Ne plači", zaključila je Trudo.
