Svako dobije onoliko dece koliko mu je potrebno. Ako imate sina, onda vam treba lekcija koju će vas on naučiti.
Tiha kćerka, nasilan sin, ili rapusna kćerka, smeran sin - svako dobija dete po zasluzi, a opet, svako dete ima svoju misiju.
Poznati naučnik Šalva Amonašvili, autor humane pedagogije na univerzitetu Nevelski je govorio o mnogo važnijim stvarima nego što je "obrazovni proces":
Ko je dete? A ko smo mi odrasli? Kako živimo u komunikaciji sa detetom? Koja je svrha nastavnika?
"Dete nije nesreća i nije ćud roditelja, već manifestacija našeg života. Deca dolaze na ovaj svet sa svojom misijom: svaka osoba pomalo menja lice sveta. Ljudi su rođeni jedi za druge, da pomažu jedni drugima da se uzdignu.
Zbog toga je zadatak učitelja da pomogne detetu da pronađe put do svoje sudbine. Kojim metodama će se koristiti, to zavisi od njega."
A šta je sa ubicama i teroristima? Kakvu su svrhu oni imali?
"Na osnovu filozofskih pogleda na koje se oslanjam, smatram da čovek ne dolazi na ovaj svet sa lošim namerama. On nosi sliku Boga, ali uz put se desi nešto: neko nije rekao pravu reč, neko nije pomogao u pravom trenutku i ta osoba je skrenula sa puta.
Mnogi bi hteli da se iskupe za svoje grehe. Troše milione na dobrotvorne svrhe kako bi stekli mir..."
Da li svaki roditelj treba detetu da pristupi sa pretpostavkom da je ono na ovaj svet došlo sa svojom misijom?
"Ja imam svoje viđenje porodičnog vaspitanja, a takođe sam otac, deda... Jednom kada smo odgojeni, mi svoju decu vaspitavamo i pokušajima i greškama....
Reći ću ključnu stvar: ako roditelj želi da poboljša obrazovni sistem unutar svoje porodice, pre svega kažnjavanje mora da ukine! Ne sme da bude bilo kakve kazne za dete!
Ako dete nešto zgreši, učini nešto loše, šta da se radi? Postoje različiti pristupi, ali svi zahtevaju mnogo truda od strane roditelja. Ako imate dete, molim vas - dajte mu vremena! Edukujte ga stalno!
Ako je dete nemirno, stalno pravi neke probleme - nemojte da ga tučete i vređate, nego izdvojite još više vremena za njegovo vaspitanje u smislu da mu pričate, pričate, pričate....
Ako dušu date za vaspitanje deteta, metoda kažnjavanja neće vam biti potrebna!
Kada dete uradi nešto loše, vi sedite sa njim i kažite mu: slušaj, hajde da sledeći put to uradimo drugačije, jer ovako ne valja... I ubedićete ga.
Čim počne da vas shvata i počne da radi dobro, ohrabrite ga sto puta da ostane na tom putu. Ako primetite da pokušava da uradi nešto dobro: pohvalite ga, divite mu se: vidi sine, postao si čovek! I tako stalno! Deci je potrebna pohvala. Potrebno je da dete uzdignete u njihovim očima.
Na primer, problem je kada tinejdžer puši. Ali ako je to video od oca evo kako rešiti problem:
Najbolji pristup kako da otac vaspitava sina je da mu priđe kao bratu i kaže: "Slušaj sine, već odrastaš... Ti znaš da pušenje nije zdravo, i ja to znam, ajde sada da zajedno prestanemo da pušimo..."
Nasiljem se ne odgaja dete, već zaustavlja njegov razvoj. "
