On nije dozvolio da mu dete promeni svet. Topla večera ga i dalje čeka na stolu, čiste čarape su uredno složene u zadnjoj fioci ormara, ali njegova supruga je postala nekako čudna: zbog sitnica često započinje svađe.
Muškarac sebi ovu pojavu objašnjava ovako: "Odlazim u teretanu da se oporavim od njenog zvocanja!" Tako je žena i dalje kriva za njegovu izolaciju od porodice.
Internet je pun saveta za žene: "Kako izvući muža sa fotelje?", "Kako ga naterati da zaradi novac?" i td. Naizgled smešne situacije, kriju tihe tragedije mnogih porodica.
Muž gunđa, a žena je kriva!
Kada sam rodila prvo dete, često sam se družila sa osalim majkama u parkovima. Dok su se naša deca igrala, mi smo čavrljale. Pričala sam im: muž se povukao u garažu, dane provodi "čačkajući" kola dok nimalo pažnje ne posvećuje meni i detetu.
Moje mudre prijateljice su mi tada rekle: "A šta očekuješ? Kako će se ponašati? Prezrivo ga gledaš, ne paziš na sebe (bilo je očigledno pošto sam bila bela kao krpa, sa hroničnom anemijom i pedeset kilograma)... Kada si se poslednji put isfenirala i obukla čipkasti veš? Svaki bi pobegao od tebe u garažu!"
One su postavile dijagnozu: muž se ne može nositi sa ulogom oca, ali za to je obavezno kriva žena!
Nakon toga, preporučeno mi je da odmah kupim čipkani donji veš, da ispečem tortu, muža sačekam sa papučama u rukama i sa osmehom na licu. A onda će, možda, Njegova Ekselencija da obrati pažnju na ženu i sina.
Naravno, bila sam šokirana: prvo od prebacivanja krivice na mene, a drugo, od onoga što sam čula od tih žena.
Od mene se očekivalo da se ponašam kao brižna majka prema odraslom čoveku, te da mu dozvolim da ostane mali infantilni dečak, za kojeg se moraju stvoriti specijalni uslovi.
Međutim, uprkos tome što mi je sve ovo izgledalo tragikomično, odlučila sam da budem ljubaznija, da kuvam odabrana jela, ali nisam kupila čipkane gaćice. Odbila sam da uđem u prodavnicu seksi veša sa dečijim kolicima! Ali, generalno, pokušala sam da stvorim uslove. Muž je ove uslove koristio veoma dobro, ali i dalje je dane provodio u garaži. Jer, zaboga, u kući je topla i prijatna žena; naslednik je čist i nasmejan; dušo, možeš mirne duše da slobodno vreme provodiš u garaži.
Zašto se muškarcu moraju stvoriti svi ti uslovi da bi bio dobar muž, otac svom detetu?
Nažalost, mnogim muškarcima koji su postali očevi potpuno nedostaje empatije. Možda ne primećuju, ne vide i ne smatraju da je važno što je supruga izgubila 15 kg nakon porođaja i da ima tamne krugove oko očiju. Ali on ćuti, za njega je sve u redu.
Oni veruju ako se žena sama snalazi, onda je sve u redu. A u isto vreme nije primetio da je ona blizu ivice.
Muškarci su često odgajani tako da ne primećuju svoja osećanja, a da tuđa ignorišu!
Stoga je efektnije da mu kažete: "Danas ti kupaš bebu!", umesto :"Tako si jak, važan, brižan, a ja sam tako mala i slaba."
Muž nije drugo dete, već odrasla osoba!
I dešava se da se mnogi problemi reše već u prvoj fazi, kad žena jasno kaže šta joj treba, a muž smireno primi to k znanju i pokuša da uradi sve što je u njegovoj moći. Ali često se dešava da se muž napravi da ne čuje dobro, da zaboravi ili ne potraži to što ste ga zamolili. Kažete mu da kupi taj i taj lek, a on se pojavi praznih ruku, sležući ramenima. A situacija se zakomplikuje kada muž na vaše pritužbe odgovori: "Ceo dan sam proveo na poslu, valjda mogu da zaboravim da kupim lek! Ja zarađujem!"
Mnoge žene zbog ovoga često biraju da sve urade same, jer jednostavno je mnogo teško prevaspitavati odraslu osobu. Druga verzija je da žene ogorčeno guše suze i trpe. E, ovde je važno da shvatite da vaš muž nije dete i da može sam da snosi posledice zbog toga što nije urađeno ili što je rečeno.
Stoga sam jednom prilikom dok sam bila u kupatilu, a muž panično kucao na vrata sa rečima: "Plače i mislim da je napunio pelenu!", smireno rekla ne izlazeći iz kade: "To su tvoji problemi!"
Ako otac odluči da ne učestvuje u dečijim životima, posledice će biti hladna veza između nih. A čini se da je ovo izbor odrasle osobe. Ako muž kaže da pranje suđa nije muški posao, onda neka jede iz prljavog suđa, jer je to njegov izbor. Ako odrasla osoba odluči da živi otuđeno u braku, to je njegovo pravo. A naše pravo je da ne snosimo odgovornost za njegovo ponašanje.
Prvo se pobrinite za sebe
Nažalost, u porodicama u kojima muškarac bira otuđenje, žena često nema od koga da traži pomoć. Ne odgajamo samo decu same, već trošimo energiju na preispitivanje sebe jer non-stop gnjavimo supruga prigovaranjem.
I ovde je ključno da shvatite da vaši problemi neće da se reše motivacijom vašeg supruga, već motivacijom vas samih.
Potrebna nam je podrška i pomoć od nekoga ko može makar malo da skine teret sa naših leđa. I šta će biti sa tim teretom dok mi motivišemo odraslu osobu? Šta će na kraju ostati od nas?
Stoga, ako postoji izbor između spremanja večere za muža ili da nahranite sebe - izaberite sebe! Ako razmišljate o tome da li da pospremite kuću ili da spavate - bolje je da spavate! Mužu neće ništa biti ako zatekne prljavo suđe ili pogužvane košulje.
U ekstremnim uslovima kada ste primorani da se sami bavite roditeljstvom, najbolje je podržati sebe.
Roditelji odgajaju muškarca, ne žena
Srećom, poznajem mnogo odgovornih muškaraca koji ustaju kako bi smirili i uspavali dete, ne budeći ženu. Oni šetaju sa decom i duvaju u povređeno koleno. I drago mi je što je takvih muškaraca sve više i više.
I evo paradoksa: njih uopšte nisu odgajale supruge, već njihovi roditelji. Imam jednog takvog prijatelja koji držeći tromesečnu ćerkicu u rukama, dok mu je žena na fakultetu kaže:
"Ali ja sam uvek mislio da to tako treba. Odrastao sam pored tate koji me je naučio bukvalno svemu. Često smo on, mlađi brat i ja, sate provodili u bašti, pleveći i sadeći dok nas je majka čekala kod kuće."
Tekst preuzet sa sajta: Econet, autor: Inna Vaganova
