Dvogodišnja Milena istrčala u dvorište seoske kuće da dočeka majku i u trenu nestala: Hteli su da je proglase mrtvom, usledio prizor od kog zastaje dah

Natalija je sama odgajala 5 dece

Sa decom nije imala nikad problema. Stariji dečaci su pomagali majci i baki oko kuće i u bašti. Najstariji brat je u vreme Mileninog nestanka imao devet godina i bio je veoma aktivan u potrazi za svojom mlađom sestrom.

Natalija se borila da sama odgaji petoro male dece i održava domaćinstvo. Njena baka joj je pomagala u tome.

Kako je mala Milena nestala?

Natalija je štedela da kupi auto. Za porodicu sa toliko dece, jedan je bio apsolutno neophodan. U selu nije bilo bolnice ni prodavnica. Pored toga, morala je da vozi starije sinove u školu. Tog sudbonosnog dana, Natalija je otišla da kupi automobil koji je izabrala. Deca su ostavljena na čuvanje baki.

"Da sam znala kako će se ovo završiti, ne bih nigde išla", govorila je Natalija kroz suze kada je prijavljen nestanak deteta.

Kada se Natalija te večeri vratila kući u autu koji je kupila, deca su radosno istrčala da je pozdrave. Sva osim male Milene... Bila je iznenađena, jer su je sva deca uvek sretala na ulici i trčala da je pozdrave – čekali su slatkiše koje im je majka uvek donosila iz grada.

Ušla je u kuću i pozvala ćerku. Ali tamo je bila samo njena baka. Rekla je da je Milena upravo izašla u dvorište da se igra i čeka majku, koja je trebalo uskoro da stigne.

Natalja je istrčala napolje i počela da trči po dvorištu - njene ćerke nigde nije bilo. Starija deca su im se pridružila. Seli su na bicikle i počeli da traže Milenu po selu. 

Mislilu su da nije mogla mnogo da odmakne, jer je veoma mala, ali nigde ne nisu našli. Shvativši da njene ćerkice nema, Natalija je odmah pozvala policiju.

Vapaj za pomoć

Selo se nalazi 240 km od Perma, a službe hitne pomoći jednostavno ne mogu odmah da stignu do njega. Ti sati su se Nataliji činili kao večnost; neprestano je zvala policiju, očajnički tražeći pse tragače.

Četiri sata kasnije, ljudi su počeli da se slivaju u selo. Među njima su bili pripadnici snaga bezbednosti, dobrovoljci i lovci.

Majka je odmah odvedena u Istražni komitet na ispitivanje. Nažalost, u takvim slučajevima se često dešava da roditelji ubiju svoju decu, a zatim prijave njihov nestanak i organizuju potragu.

- Proveravamo sve članove porodice. Ne samo majku i oca, već i braću i sestre, stričeve i tetke. Nažalost, često se dešava da su najbliži rođaci umešani u ubistvo maloletnika.
Istog dana, pored auta, majka je kupila i motornu testeru. Kupovina je zaplenjena radi pregleda i testiranja. Natalija tog dana nije puštena iz policijske stanice - govorio je inspektor.

Potraga u šumi

Uprkos mrkloj noći, prvi timovi dobrovoljaca počeli su da pretražuju šumu. Ljudi su formirali redove i hodali kroz šumu u zbijenoj formaciji. Sve napuštene kuće, jame i bunari su već bili provereni.

Plakati sa informativnim materijalima počeli su da se dele u susednim selima, gradovima i putem interneta. Volonterske grupe su pozivale ljude da se pridruže potrazi. Zabrinuti ljudi su počeli da hrle u Lemcer.

Temperature u Permskom kraju su promenljive, čak i leti. Tokom dana može biti vruće, ali noću temperatura znatno pada. Mala Milena je bila sama u šumi, obučena u laganu majicu i šorc. Spasioci su je, u međuvremenu, tražili u jaknama i kapama; bilo je hladno.

Plus insekti, divlje životinje, vodene površine... Previše je bilo rizika za dvogodišnje dete.

Noć prošla bez značajnog pomaka u potrazi

Do jutra, u šumi je već bilo više od 300 ljudi. Teren je bio težak, šuma gusta, sa puno padavina i malih vodenih površina. Ljudima je bilo teško da se kreću. Svi su mislili da malo dete jednostavno nije moglo daleko da ode.

Broj dobrovoljaca je rastao, a glavni štab potrage se nalazio blizu Milenine kuće.

Koordinatori su podelili područje na kvadrate i tamo poslali volontere. Svaki kvadratni metar je morao biti pregledan kako bi se osiguralo da ništa nije propušteno.

Stariji brat je pomagao dobrovoljcima, donoseći im hranu i vodu. Krivio je sebe što nije pazio na svoju mlađu sestru. Želeo je da pretraži šumu, ali mu nisu dozvolili.

Nada je bledela

Često se izgubljena deca pronalaze živa drugog, trećeg, pa čak i petog dana. Ali govorimo o dvogodišnjoj devojčici, koja je još uvek izuzetno zavisna od majke, koja nema osećaj straha i koja ne može da proceni situaciju.

Te noći, Maksim je na društvenim mrežama video objavu o nestaloj devojčici i poziv za volontere. Dirnut situacijom, kontaktirao je koordinatore i došao da je traži.

Bio je raspoređen u jedan od timova i zadužen za određeni kvadrat. Kvadrat je bio 500 puta 500 metara. Grupi je bilo potrebno 5-6 sati da ga temeljno ispita. Ali zbog padavina, za to vreme su pokrili samo polovinu predviđenog prostora.

Ljudi su dozivali devojčicu, tražeći odgovor. Ali nije ga bilo. Onda je Sergej krajičkom oka ugledao "belu tačku" kako je opisao, nekoliko metara dalje.

Neverovatan obrt i prizor

Sergej je prišao bliže i video da je to devojčica. Ležala je u travi, nepomična... Bila je praktično nevidljiva, skrivena travom.

Čovek je pažljivo prišao detetu, kako je ne bi uplašio. Samo jedna misao mu je prošla kroz glavu: "Samo da je živa!" A onda je video da devojčica diše. Jednostavno je spavala, sva iznemogla.

Sergej je pažljivo podigao devojčicu; ona se probudila, ali se nije uplašila. Ubrzo je ponovo zaspala. Čovek je nosio Milenu 1 km od šume do kuće. Niko nije mogao da zaustavi suze, svi su plakali od sreće. Devojčicu je odmah zbrinula Hitna pomoć.

- Nisam se oslanjala na ljude, ne verujem ljudima. Oslanjala sam se na pse tragale. Ali nisu je psi pronašli, već ljudiI! Ljudi koji nisu spavali 24 sata, koji su koračali po istom mestu...- govorila je Milenina baka, ne skrivajući emocije koje su je obuzele nakon najteže noći u životu.

Šta je bilo sa Milenom?

Milanu su izujedali insekti i imala je brojne krpelje. Ali generalno, njeno zdravlje nije bilo u opasnosti. Sreća je, kako su istakli lekari, je što je nisu duže tražili. Moguće je da ne bi preživela drugu noć.

Milena je nastavila da odrasta, imajući bezbrižno detinjstvo, a svog nestanka se danas ni ne seća.