Vraćala se kući kada je smrtonosna bujica pogodila Nepal: Porodica nije verovala da će otići sama, a poslednja poruka sada dobija novo značenje

Pre godinu dana, Meri Sorensen je svojoj porodici saopštila da kreće na put koji je mnogima zvučao neverovatno — sama, sa turističkom grupom, u udaljeni Nepal. Njen sin Rajli Vajldeman tada je bio uveren da će majka odustati, a sada se vodi kao nestala.

Bila je odlučna u nameri da ide

Sorensen, konsultantkinja za zaštitu životne sredine, 60 godina, bila je duboko duhovna — svesna i povezana sa Zemljom i svojim voljenima na mnogo načina.

„Ovo je bilo ludo putovanje za nju“, kaže Vajldeman. „Rekli smo: 'Nema šanse da će to uraditi.'“ Ali Meri Sorensen jeste.

„Ona je jaka, odlučna žena“, kaže Vajldeman za časopis PEOPLE. „Ona je inspiracija. Prevazišla je sve i neverovatno se provela.“

Poslednji put kada je Sorensenina porodica čula za nju, bila je na putu kući.

„Apsolutno je plivala u energiji, ili je plesala u energiji“, kaže njen suprug Brajan Sorensen. „Rekla je da je putovanje bilo sve što je zamišljala — i više od toga.“

Nakon putovanja do Kailaša, Meri je trebalo da se vrati u Katmandu, glavni grad Nepala, u četvrtak, 27. avgusta, a zatim da odleti za Atlantu. Odatle bi provela jednu noć kod kuće, a zatim odletela za Mejn da se nađe sa suprugom na nekoliko nedelja sa njihovim unukama.

Ali dan nakon njenih poslednjih razgovora sa porodicom, katastrofalne poplave pogodile su nepalske doline duž kineske granice, usmrtivši više od 1.000 ljudi, a oko 3.900 se vode kao nestali, prema Asošijejted presu.

Poslednja poruka je velika uteha porodici

Meri je jedna od oko 85 Amerikanaca koji se takođe vode kao nestali.

„Nadamo se i verujemo da je dobro i da je samo izgubila telefon i da će se vratiti kući“, kaže sin Rajli, 29-godišnji nastavnik nauke o životnoj sredini i biologije u Kantonu.

„Verujem da će se desiti čudo“, kaže on. „Nemam pojma kakvo će to čudo biti. Ljudi se spasavaju svakog dana, i dok se ne potvrdi nešto negativno, nemam razloga osim da se nadam.“

Rajli kaže da nalazi utehu u svojoj poslednjoj poruci porodici.

„Deo putovanja je bio da su se isključivali“, kaže on o svojoj mami, „ali je ona slikala, a onda nam je mogla poslati poruku na putu kući i reći da je imala tako sjajno putovanje.“

„Radovala se tako dugom putovanju jer je želela da ima to vreme kako bi mogla da shvati kako da nam objasni koliko je to bilo neverovatno i koliko je to bilo prosvetljujuće“, kaže Rajli.

„Onda“, kaže on, „završila je tu poruku rekavši da je veoma zahvalna što smo joj porodica.“

„Ako je to poslednja poruka koju nam je poslala — koliko je to neverovatno oproštajno, ako je to upravo to?“ kaže Rajli.

„Nije imala ništa više na svojoj listi želja“, kaže on. „Dodavala je stvari na svoju listu želja jer ih je stalno štiklirala. Razmišljam o tome koliko sam zahvalna što je živela tako neverovatan život i što je imala priliku da gleda kako se sva njena deca zaljubljuju, diplomiraju, pronalaze karijere i postaju ljudi kakvi bi ona želela da budu i na koje bi bila ponosna.“

Bujica koje ja strefila Nepal

Dan nakon Merinog poslednjeg poziva sa suprugom, u sredu, 26. avgusta, stigla je u imigracionu zgradu na granici Nepala i Tibeta, kaže njena porodica.

Brajan kaže da je video zapise koji pokazuju da je voda pogodila zgradu ni 10 minuta nakon što je Meri stigla. Video poplave u tom području prikazuje ogroman talas koji se kotrlja preko vozila, objekata i ljudi koji beže.

Dok Brajan, 71-godišnji penzionisani šef vatrogasne službe, kaže da se drži nade: „Ja sam vatrogasac. Video sam šta se dogodilo sa tom zgradom.“

Njegova ćerka Džordan, 43, kaže da je Meri mrzela da bude unutra i deo nje misli da je, možda, Meri otišla u šetnju do višeg mesta pre nego što su poplave udarile.

„Ne mogu da identifikujem čemu služi ta nada. Voleo bih da čujem, znate, neko više biće da me pozove i kaže: 'Hej, ona je na putu kući', ili da me Meri pozove i kaže: 'Hej, sve je bilo u haosu, telefoni su bili u kvaru'“, kaže Brajan.

„Rekao sam devojčicama da nismo mogli da pronađemo Omu [nemački za baku] i da nismo mogli da čujemo od nje jer telefoni nisu radili“, kaže on. „Plakale su. A osmogodišnjakinja je rekla svojoj mami otprilike sat vremena kasnije: 'Mama, znam šta Oma radi. Ona pomaže nekome. To je ono što Oma radi.“

Ljubav koja se ne zaboravlja

Brajan je prvi put upoznao Meri osamdesetih godina prošlog veka, kada je sprovodila procenu rizika po životnu sredinu u vazduhoplovnoj bazi Loring blizu Lajmstouna, u Mejnu. „Bila je u nedozvoljenoj oblasti“, seća se on. „Zaustavio sam je jer je predstavljala bezbednosni prekršaj.“

Nije bilo mnogo mesta oko baze gde bi se mogla popiti kafa i zagrejati, pa je Meri često svraćala u vatrogasnu stanicu gde je Brajan služio kao pomoćnik šefa.

„Jednog dana... pitala me je da li znam gde ima dobrih restorana i počeo sam da joj pričam - a šef me je pogledao i rekao: 'Brajane, zar ne znaš kada te lepa žena poziva da je odvedeš na večeru?'“

Na svom prvom sastanku, posle večere, stajali su na pristaništu kada je Meri rekla: „Tako, tako želim da te gurnem u vodu baš sada.“

„A u Mejnu je bila jaka, jaka hladnoća“, Brajan primećuje uz smeh.

U braku su 30 godina. Danas žive van Atlante, u Kantonu. Pored toga što odgaja sina Rajlija, Meri je prigrlila Brajanovog sina i dve ćerke iz prethodne veze. Imaju četiri unuke.

„Pre manje od dva meseca, rekla mi je: 'Drago mi je što te nisam gurnula u vodu'“, kaže Brajan.

Pristup životu njegove žene, kaže on, „bio je da je ona duhovno biće koje ima fizičko iskustvo. I kada se njeno fizičko iskustvo završi, njen duh će živeti dalje“, kaže njen muž. „Verujem da taj duh živi u kolibrijima i na povetarcu i na suncu i u cveću i u mom srcu.“

„Meri ga je volela bezbrižno. Toliko je volela mog tatu“, kaže Džordan. „Poznavala ga je iznutra i spolja i bila je smirujuća za njegovu buru svakog dana, celog dana.“

Meri je učila svoju decu i unuke da recikliraju, čak je skupljala smeće na plaži tokom porodičnih odmora u Mirtl Biču.

Poslednja želja bi joj bila ispunjena

Iako njena porodica snažno oseća njeno odsustvo, ne očajavaju.

„Razmišljam o... kako bi se ona nosila sa ovom situacijom da su uloge obrnute“, kaže Rajli. „Bila bi slomljenog srca, naravno, bila bi rastrgana, sigurno. Ali niko se bolje nosi sa gubitkom od moje mame jer veruje da je duhovno biće koje samo ima fizičko iskustvo i da ništa nije zagarantovano. I da je svaki dan dar.“

„U stanju smo optimizma i nade, radosti i mira jer je to ono u čemu bi moja mama želela da budemo“, kaže Rajli. „Ona je u mestu nade, vere, optimizma i radosti, gde god to mesto bilo.“

Rajli kaže da njegova majka nije „želela da bude sahranjena u kovčegu ili kremirana. Želela bi da bude pretvorena u nešto što je biorazgradivo, jer joj je toliko stalo do životne sredine.“

„Razmišljam koliko bi neverovatno bilo da joj se želja ispuni“, kaže on, „ako je ne pronađu.“

 Stil / People