Otmičari su upitali Ninine roditelje "Koliko cenite svoju ćerku?" i dobili ogromnu sumu: Nakon 149 dana je pronađena živa, a evo šta je bilo sa novcem

Jednog običnog decembarskog dana 1981. godine dogodila se strašna tragedija u nemačkom gradu Kelnu. Osmogodišnja Nina fon Galvic, jedina ćerka bankarskog službenika i umetnika, oteta je na putu do škole. Devojčica je, kao i obično, išla na čas sa komšijama, ali je zaostala i nije bila za svojim stolom kada je počela nastava.

Otmičari su zvali roditelje i napravili plan za otkup

Sat vremena nakon nestanka učenice, telefon je zazvonio u kući fon Galvicovih. Roditelji su podigli slušalicu i čuli muški glas sa kasete. Stranac je obavestio uznemirene roditelje da im je ćerka oteta. Da bi potvrdio svoje reči, ubacio je snimak Nininog glasa. Kriminalac je zatim pitao roditelje: „Koliko cenite svoju ćerku?“, implicirajući da će moći da vrate svoje dete samo uz značajan otkup.

Da bi dobio odgovor, Ninin otac je morao da se javi na radio u određeno vreme na određenoj frekvenciji i da navede iznos. Ako bi bandit bio zadovoljan, poslao bi dalja uputstva za razmenu. Roditelji nestale učenice su odmah prijavili razgovor policiji. Bili su zbunjeni: zašto otmičar nije naveo tačan iznos?

Ali ništa od toga nije bilo važno ni majci ni ocu. U dogovoreno vreme, čovek se javio na radio sa objavom da će platiti 800.000 nemačkih maraka za svoju ćerku. Reakcija napadača je bila brza. Kriminalac je pohvalio roditelje što se nisu „prodali jeftino“ i poslao dalja uputstva za transfer novca.

Otac je trebalo da se ukrca u određeni voz sa prenosivim radiom. Gospodin fon Galvic je trebalo da bude na radiju dok se voz kreće i, kada dobije signal, baci paket sa određenim iznosom novca kroz prozor voza. 24. decembar je bio određen kao dan spasavanja, ali operacija spasavanja nije uspela.

Otmičar nikada nije odgovorio jer su sve karte u vozu bile rasprodate. Najverovatnije je lopov pratio polazak voza i odlučio je da ne iskušava sudbinu, plašeći se hvatanja.

Drugi i treći pokušaj za vraćanje deteta

Nakon prvog neuspeha, kriminalac je poslao novu šemu za transfer novca. Ovog puta, otac otete devojčice trebalo je da kruži poljima u blizini Kelna helikopterom 30. decembra. Koristio je radio da prisluškuje kada i gde će novac biti ostavljen.

Umesto toga, čuo je samo optužbe da ponovo sarađuje sa policijom u istrazi. Nakon ove opomene, kontakt sa banditom je izgubljen.

Otmičar se ponovo pojavio samo tri nedelje kasnije. Sve ovo vreme, Ninini roditelji su bili prestravljeni, plašeći se za život svoje ćerke. Nikada nisu gubili nadu da će je ponovo videti i svakodnevno su se molili za njenu bezbednost.

Još jedna poruka od otmičara stigla je tri nedelje nakon drugog neuspelog pokušaja otkupa. Ovog puta, majka i otac su dobili snimak Nininog glasa, koji je bio veoma raspoložen. Kriminalac je samo dodao da će pristati da preda dete samo ako mu daju 1,2 miliona nemačkih maraka.

Takođe je napomenuo da ne bi trebalo ponovo da kontaktiraju policiju, jer mu je strpljenje pri kraju. Plan je bio isti kao i drugi put. 5. februara 1982. godine, helikopter je poleteo, ali nije primljen nikakav signal od bandita.

Nakon ovoga, kriminalci nisu kontaktirali jedni druge više od mesec dana. Roditelji deteta, ne preuzimajući dalje rizike, odlučili su da prekinu svaki kontakt sa policijom.

Devojčicu su ostavili na stanici bez posledica

Angažovali su posrednika, televizijskog novinara Franca Tartarotija, koji je preko radija objavio svoju spremnost da tajno isporuči novac za otkup deteta. Nije trebalo dugo čekati na odgovor. Kriminalac je kontaktirao čoveka sredinom marta i dogovorio se o planu za prikupljanje novca.

U noći 12. maja, novinar je bacio milion i po nemačkih maraka kroz prozor voza gde mu je rečeno. Tri dana kasnije, prestravljena Nina fon Galvic pronađena je na autobuskoj stanici. Devojčica je izgledala tužno, ali njeno fizičko zdravlje je bilo savršeno. Provela je 149 dana u zatočeništvu i izgubila je samo nekoliko kilograma.

Iznenađujuće, banditi su se dobro ophodili prema detetu. Redovno su je hranili, donosili joj knjige i igrali se sa njom. Nisu primećeni znaci nasilja ili fizičkog zlostavljanja. Prema rečima same učenice, živela je pet meseci u sobi u staroj kući sa zakovanim sobama.

Nikada joj nije bilo dozvoljeno da izlazi napolje, samo da koristi kupatilo. Pratili su je naizmenično muškarac i žena, koje devojčica nikada nije mogla da identifikuje.

Mladoj fon Galvic nije bila potrebna psihološka pomoć. Osećala se opušteno i vratila se u školu u roku od nekoliko nedelja. Još neko vreme su je čuvali policajci, koji su držali nametljive novinare podalje od nje.

Novac nisu uspeli da potroše

Što se tiče otmičara, policajci nikada nisu uspeli da ih pronađu. Preko četiri decenije, istražitelji nisu uspeli da identifikuju nijednog osumnjičenog, niti su uspeli da utvrde gde su sakrili devojčicu ili ko im je pomagao.

Prema jednoj teoriji, banditi su imali saučesnika u organima reda koji ih je upozorio da ne pomažu roditeljima i pomogao im da pobegnu.

Kriminalci nikada nisu mogli da potroše novac koji su dobili od Nininih roditelja. Znali su da su brojevi svake novčanice sa zahtevom za otkup registrovani i da bi, ako bi neko pokušao da je koristi, banka odmah obavestila policiju. Tada su najverovatnije odlučili da sakriju otkup dok priča postepeno ne izbledi u zaborav.

Uzgred, jedno od navodnih skrivenih skladišta, koje je sadržalo 400.000 nemačkih maraka, otkrili su prolaznici u šumi u decembru 1982. Šta se dogodilo sa ostatkom novca ostaje nepoznato. Godine 1990, dizajn novčanica je promenjen, a novčanice starog stila su počele da se prihvataju isključivo u bankama.

Godine 2002, Nemačka je zvanično uvela novu valutu - evro. Sada se zna da nijedna od novčanica sa zahtevom za otkup nikada nije korišćena. Pa čemu je služio sav taj novac? Pitanje ostaje otvoreno.

 Stil / Woman