život u skladu sa sobom

Evo kako ostati spokojan i smiren u turbulentnim i izazovnim vremenima!

Koliko lično ulažete u ove vrednosti 

Lifestyle 29.01.2021. - 12:38h Autor: Stil/duhovnost.net
Foto: Shutterstock

Jedna ozbiljna studija iz prošlog veka predvidela je da će 21. vek biti u znaku anksioznosti, depresije i mentalnih bolesti.


Ta studija tvrdi da je 20. vek bio vek raka, a da će 21. biti vreme raznih teskoba, strahova, teskobnih situacija koje će uticati na čovekovu psihu, budućnost i život.

 

Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će teskoba (depresija) biti druga po redu bolesti kada je u pitanje čovekova radna nespososbnost, u 21. veku. 

 

Sve to znači da živimo u psihički turbulentnom vremenu koje sa sobom nosi strahove, dosad neviđene psihološke pritiske na raznim nivoima, jake stresove, nemir i nespokoj.

 

Vreme


Vreme (lat. tempus) je u filozofiji višeznačan pojam, nerazdvojiv od činjenice da u ljudskom životu i iskustvu postoji večita promena. Vreme se odnosi na nekoliko načina postojanja: prošlost, sadašnjost i budućnost.

 

Svakako da se pojam vremena odnosi na trajanje, koje, po biblijskom shvatanju, teče linearno. Među najpoznatijim opisima vremena jeste odgovor Svetog Augustina na pitanje što je vreme.

 

Augustin ih Hipona govorio je kako zna šta je vreme kada ga niko ne pita, a kada ga pita, onda ne zna iako zna upotrebljavati izraze „pre“, „sada“, i „posle“.

 

U svojoj filozofskoj misli tvrdi da je teško dati pravu definiciju vremena. Za njega je vreme Božje stvorenje koje ima svoj početak. Hršćanski filozofi, a pogotovo teolozi, misle da vreme ima početak i da teče linearno prema svome ispunjenju. Takvo doživljavanje vremena zovemo eshatološkim shvatanjem, gde sve završava u Božjim rukama i po Božjim planovima. Svet ima svoj početak u vremenu i završava u eshatonu, kod Boga. A prostor i vreme jedan su nerazdvojiv entitet, tvrde neki grčki filozofi.

 

Prema filozofima egzistencijalistima, vreme je uvid unutrašnjeg čovekovog iskustva u koje spajaju prošlost, sadašnjost i budućnost.

Žena, Depresija, Portret, Razmišljanje, Starija žena
foto: Shutterstock

 

Smirenost i spokoj


Spokoj je, prema velikim svetskim religijama i filozofijama, temeljna ljudska vrlina. To je stanje psihološko-fizičke stabilnosti i pribranosti, stanje trenutnih osećanja bola i drugih pojava u kojem je sačuvana duhovna ravnoteža duše i tela.

 

Život u prostoru i vremenu


Niko od nas ne može pobeći u prošlost ni u budućnost. Moramo živeti u sadašnjosti, koja je takva kakva jeste. Svi pokušaji bega u neka prošla, stara vremena nemaju smisla, jer se ona neće ponoviti u istom sadržaju i obliku.


Zašto Njegoš nije hteo da celiva Časne verige: Priča koja će vas nasmejati!

 

Kako postići smirenost i spokoj?


Spokoj je u hršćanskoj askezi dubok duševni mir koji se postiže aktivnom duhovnom izgradnjom. On nije budistička nirvana ni svrha samom sebi.

 

Spokoj je plod unutrašnjih čovekovih duhovnih borba i realan odnos naših mogućnosti u raznim životnim, bolnim i stresnim situacijama. Smirenost je stanje gde je usklađen čovekov intelekt, lična aktivna duhovnost.

 

Smirenost i spokoj ne padaju s neba kao Izraelcima mana u pustinji.  Plod su dugotrajnog rada na sebi i brušenja vlastitog karaktera, ne samo u misaonom smislu reči, nego i uz molitvu i Božju pomoć.

 

Važno je znati jednu mudru misao Svetog Franje Asiškog, i o njoj često razmišljati, a ona glasi:

 

„Neka mi Gospodin podari smirenost da prihvatim stvari koje ne mogu promeniti, hrabrost da promenim stvari koje mogu promeniti i mudrost da ih razlikujem“.

 

Imamo li mudrost razlikovanja onog što možemo promeniti od onog što ne možemo promeniti? Ili smo u intelektualno-duhovnoj konfuziji?

 

U grčkoj filozofiji mudrost je spoznaja ljudskih i božanskih stvari, uzroka i porekla svega što postoji. Kako se snalazimo u tim okvirima mudrosnog znanja? Ili smo Boga ostavili po strani, ogradili se velikim zidom od  njegovog delovanja?

 

Mudrost se kao spokoj i smirenost stiče dobrim odgajanjem i samo odgajanjem.


Drevna japanska filozofija: Ko god se vodio ovim pravilima, uspeo je u životu!

Molitva
foto: Profimedia

Ljudi govore: „Iz ovoga ćemo verojatno izaći kao bolji ljudi“. Veliko je to pitanje. Možda i nećemo.

 

Čovek postaje bolji sopstvenim duhovnim trudom i askezom. Onima koji sebe smatraju vernicima u stresnim situacijama može mnogo pomoći molitva, meditacija, pričest, lično duhovno sazrevanje..

 

Nažalost, ljudi su izlazili iz raznih ratova i nisu postali bolji, iz raznih  duhovno teških životnih muka i nisu se promenili.

 

Promena je moguća samo samo odgajanjem sopstvenog karaktera, mudrim prihvatanjem liste duhovnih vrednosti, pravih vrednosti na kojima je izgrađen ceo svet.

 

Samo tako ćemo otkriti spokoj i smirenost.

 

Patrijarh Pavle je imao neverovatan smisao za humor: Anegdote koje će vas oduševiti!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...