Ubila je partnera a onda je saznala da je trudna, za zločin nije odgovarala: Tragedija koja se desila njihovom sinu nakon 2 godine ostavila je Kanadu u suzama

Tog 18. jula 2002. godine, Zakari Endru Tarner je rođen u noćnoj mori. Za spoljašnji svet, bio je srećan dečak blistavih očiju, ali iza svake fotografije krila se mračna tajna. Zakarijeva majka, dr Širli Tarner je ubila njegovog oca dok je bila trudna.

Begbijevi roditelji su se preselili u Kanadu kako bi se borili za starateljstvo nad Zakarijem nakon njegovog rođenja. Nisu verovali Širli Tarner. Njihovi instinkti su se pokazali ispravnim. 18. avgusta 2003. godine, kada je Zakari imao samo 13 meseci, Širli ga je vezala za grudi i skočila u Atlantski okean. Njihova tela su ubrzo isplivala na obalu.

Od trenutka kada je došao na svet, Zakari Tarner je bio zarobljen između ljudi koji su ga voleli i sistema koji ga je više puta izneverio. Njegov kratak život i nasilna smrt kasnije će postati tema jednog od najtužnijih dokumentaraca ikada snimljenih, „Dragi Zakari“.

Ubistvo Endrua Begbija

Endru Begbi je izgradio svoj život pomagajući drugima. Godine 1999, bio je student treće godine medicine na Memorijalnom univerzitetu u Njufaundlendu kada je upoznao Širli Tarner, koja je nedavno stekla diplomu na istom fakultetu i bila je na specijalizaciji. Počeli su da se zabavljaju, i čak i kada je Begbi diplomirao i vratio se u Sjedinjene Države na hiruršku specijalizaciju, i dalje su se viđali prilično često.

Njen šarm je u početku prikrivao dugu prošlost emocionalne nestabilnosti. Kako je njena veza sa Begbijem napredovala, on je počeo da se uznemirava zbog njenih dramatičnih promena raspoloženja i opsesivnog ponašanja. Nekoliko puta je pokušavao da raskine sa njom, a do jeseni 2001. godine odlučio je da napokon okonča sve.

Ujutro 5. novembra 2001. godine, 28-godišnji Endru je pronađen ubijen na parkingu u državnom parku Kistoun u Pensilvaniji. Gotovo odmah, sumnja se usmerila na jednu osobu, Širli. 

Njene predhodne veze su bile nestabilne. Bila je posesivna i sklona eksplozivnim emocionalnim izlivima. Endru je okončao njihovu burnu vezu u danima pre svoje smrti, rekavši prijateljima da je iscrpljen i spreman da krene dalje. Ali Širli Tarner nije bila.

U noći 4. novembra, Endru je pristao da se sastane sa Širli poslednji put kako bi završili vezu. Umesto toga, to je bio poslednji put da ga je neko video živog. Istražitelji su kasnije saznali da je ona prešla skoro 1.600 kilometara da bi se suočila sa njim.

Za nekoliko nedelja, saznala je da je trudna sa njegovim detetom. Ta beba je bio Zakari.

Život Zakarija Endrua Tarnera

Dok su istražitelji saznali za trudnoću Širli Tarner, ona je već pobegla u Kanadu. Uhapšena je 12. decembra 2001. godine.

Američka policija je bila gotovo sigurna da je Širli ubila Endrua ali uprkos njihovim dokazima i njenom nepredvidljivom ponašanju, niz pravnih grešaka i sudskih propusta omogućio joj je daostane na slobodi. Ovaj razarajući lanac događaja na kraju će odneti još jedan nedužan život.

Dok su američki zvaničnici insistirali na ekstradiciji Širli Tarner, kanadski sudovi su tvrdili da ona nije predstavljala pretnju. Sudija ju je pustio uz kauciju iako je čekala suđenje za ubistvo.

Dozvoljeno joj je da se oslobodi i dozvoljeno joj je da zadrži starateljstvo nad svojim novorođenim sinom.

Ožalošćeni roditelji Endrua Begbija, Ketlin i Dejvid Begbi, odmah su se preselili iz Kalifornije na Njufaundlend kako bi se borili za starateljstvo nad unukom. Posvetili su svoje živote zaštiti novorođenčeta i postali su mu jedino stabilno i ljubavno prisustvo.
Ali kad god bi Širli zahtevala da joj dete vrate, sudovi bi primorali Begbijeve da se povinuju.

Dok je Tarner čekala ekstradiciju, njeno ponašanje je postajalo sve nestabilnije. Prema kancelariji za zaštitu dece i mladih provincije Njufaundlend i Labrador, uznemiravala je novog ljubavnika, zvala ga je više od 200 puta u jednom mesecu. Lagala je da je ponovo trudna. Uhađivala ga je, pretila mu i ostavljala uznemirujuće poruke.

Stručnjaci koji su procenjivali Širli, međutim, činilo se da minimiziraju svaki upozoravajući znak. Označena je kao „pod stresom“ umesto opasna i „preopterećena“ umesto nasilna.

U međuvremenu, Bagbijevi su dokumentovali njeno ponašanje, moleći službenike za zaštitu dece da zaštite Zakarija. Međutim, Širlise više puta predstavljala kao pogrešno shvaćena samohrana majka, a Zakari je ostao pod njenom brigom.

Tokom zabave povodom prvog rođendana Zakarija Endrua Tarnera, beba je posegnula za svojom bakom umesto za svojom maminom. Tarner se vidljivo uznemirila. „On te očigledno više voli nego mene“, odbrusila je. „Pa zašto ga ne uzmeš?“

Poslednji put kada su Ketlin i Dejvid Begbi videli Zakarija živog bilo je tokom sudski naložene posete 17. avgusta 2003. godine. Vezali su ga u auto-sedište i poljubili ga za rastanak. Dok se majka odvozila sa njim, Ketlin je osetila ogroman osećaj straha.

Sledećeg dana, i Širli i Zakari Tarner su bili mrtvi.

Noć ubistva i samoubistva

18. avgusta 2003. godine, Širli je preuzela recept za lorazepam, snažan sedativ koji se često koristi za lečenje anksioznosti. Dala je Zakariju veliku dozu leka u njegovoj bočici i sama je popila šaku pilula. Zatim se odvezla do pristaništa u Koncepšn Bej Saut.

Sa Zakarijem čvrsto vezanim za grudi, Širlije skočila u Atlantski okean. CBC je u to vreme izvestio da je par koji je šetao svog psa plažom otkrio njeno telo koje je sledećeg jutra izbacila voda. Spasioci su potom pronašli Zakarija samo nekoliko metara dalje. Imao je samo 13 meseci.

Obdukcija je kasnije potvrdila da je Zakari bio jako drogiran pre smrti i da je verovatno bio bez svesti kada se udavio. Istraga ubistva je kasnije zaključila ono što su svi već znali. Ovo nije bila nesreća. Bilo je ubistvo.

Dete za čiju zaštitu su se porodica Begbi tako očajnički borila ubila je jedina osoba za koju su sudovi insistirali da treba da ima starateljstvo nad njim.

U godinama koje su usledile, filmski stvaralac Kurt Kuene, Endruov prijatelj iz detinjstva, završio je dokumentarac koji je započeo nakon njegovog ubistva. Prvobitno je bio zamišljen kao poklon, način da Zakari jednog dana upozna oca koga nikada neće upoznati.

Međutim, ono što je trebalo da bude počast Begbiju postalo je zapis svakog sistemskog neuspeha koji je doveo do smrti Zakarija Tarnera. „Dragi Zakari: Pismo sinu o njegovom ocu“ razorilo je publiku širom sveta.

Kanada je 2006. godine usvojila zakon C-464, poznat i kao „Zakarijev zakon“, koji sudovima dozvoljava da odbiju puštanje uz kauciju pojedincima optuženim za teška krivična dela kada je bezbednost deteta ugrožena.

Smrt Zakarija Endrua Tarnera otkrila je nezamislive posledice davanja prioriteta udobnosti optuženog ubice u odnosu na bezbednost deteta. Zakon je usvojen 2010. godine. Zakarijeva priča je promenila zakon, ali je bilo prekasno da bi ga spasili.

 Stil/allthatsinteresting.com