U petak, 14. avgusta počinje Velikogospojinski post koji, uz Uskršnji, važi za najstroži post u godini. Dan ranije, u četvrtak, odnosno sutra obeležavaju se Gospojinske poklade.
Gospojinske poklade u narodu važe za dan kada se zatvaraju stari računi - ne samo oni materijalni, već i oni u srcu. Pred početak dvonedeljnog Velikogospojinskog posta vernici strogo poštuju običaje koji prethode jednom od četiri velika posta u pravoslavlju.
Tog dana se okupljaju sa porodicom, izgovaraju reči oproštaja i mire se sa svima, znajući da se u post posvećen Presvetoj Bogorodici ulazi čistog srca i mirne savesti.
To je poslednji dan kada se jede mrsna hrana, domaćice spremaju razne đakonije, a atmosfera u kući je mirna, ispunjena molitvom i tišinom.
Običaji na Gospojinske poklade
Na Gospojinske poklade valja izgovoriti: „Oprosti, ulazimo u post kao u more“, a odgovor je: „Neka je od Boga oprošteno, oprosti i ti meni“. Veruje se da onaj ko u pokladno veče oprosti i pomiri se sa drugima, u post ulazi rasterećen i zaštićen, a kuća mu će tokom godine biti ispunjena mirom i blagostanjem.
Veruje se da na ovaj dan ne treba započinjati nove poslove, niti raditi teške kućne ili ručne radove. Takođe, običaj je bio da se na ovaj dan vrati ono što je pozajmljeno, kako bi se u post ušlo bez dugova.
U nekim krajevima ranije su žene išle da beru lekovito bilje i nosile bolesnike na izvore lekovite vode. Dok su brale bilje, obavezno su izgovarale molitvu Presvetoj Bogorodici, jer su verovale da će biljke tako imati jače lekovito dejstvo.
Nekada su se, takođe, na ovaj dan održavali i vašari, gde su se momci i devojke upoznavali, a neretko i dogovarale svadbe.
Stil / Žena
