- Mirjana Bajraktarević bila je talentovana pevačica narodnih pesama i sevdalinki, sa kratkom ali zapaženom karijerom i pesmama poput 'Imala sam drugaricu' i 'Doleteće beli golub'.
- Gordana Zdravković je tvrdila da Toma Zdravković nije bio zaljubljen u Silvanu Armenulić, već u njenu sestru Mirjanu, što je ponovo skrenulo pažnju na njen život.
Postoje glasovi koji ne stignu da dobiju priliku da pokažu sve što mogu, ali upravo zbog toga ostanu zauvek obavijeni posebnom vrstom tuge. Mirjana Bajraktarević bila je jedna od takvih pevačica. Imala je tek 25 godina kada je njen život prekinut u saobraćajnoj nesreći, zajedno sa životom njene starije sestre Silvane Armenulić i šefa Narodnog orkestra Radio Beograda Miodraga Jašarevića.
Iako je tokom svega nekoliko godina uspela da ostavi trag na jugoslovenskoj narodnoj muzičkoj sceni, Mirjana je dugo ostajala u senci mnogo poznatije sestre. Ipak, oni koji su je slušali tvrdili su da je posedovala raskošan, prodoran i prepoznatljiv glas, kao i izrazitu sposobnost da sevdalinke i narodne pesme iznese sa posebnom emocijom.
Njeno ime ponovo se našlo u centru pažnje decenijama kasnije, kada je Gordana Zdravković, udovica Tome Zdravkovića, govorila o odnosu svog pokojnog supruga sa Silvanom Armenulić. Tom prilikom iznela je i tvrdnju da Toma nije bio zaljubljen u Silvanu, kako se godinama pričalo, već u njenu mlađu sestru Mirjanu.
Toma Zdravković nije bio zaljubljen u Silvanu, već u njenu sestru
Povodom 35 godina od smrti Tome Zdravkovića, biće održan veliki koncert posvećen legendarnom pevaču, a na konferenciji za novinare govorila je i njegova udovica Gordana Zdravković. Jedna od tema bila je upravo dugogodišnja priča o odnosu Tome i Silvane Armenulić.
Gordana je tada pokušala da razdvoji prijateljstvo i bliskost dvoje umetnika od ljubavne priče koja se godinama prepričavala.
"Svi me stalno pitaju da li je Toma bio zaljubljen u Silvanu, i šta je bilo među njima", započela je udovica pevača.
"Toma nikad nije bio zaljubljen u Silvanu, on ju je jako i poštovao, bila mu je najbolja drugarica, prijatelj u životu, i imali su slične sudbine pa su se nekako dopunjavali i bili jedno drugome rame za plakanje", objašnjava Gordana.
"Ali Toma je jako bio zaljubljen u Silvaninu sestru Mirjanu, i Silvana je jako želela da se Toma oženi Mirjanom, ali se ona udala za nekog boksera i to je završeno tako", ispričala je pred našim kamerama Gordana Zdravković stavivši tačku na priče o aferi pevača i pevačice.
Ove reči posebno su skrenule pažnju na Mirjanu, ženu čiji je život bio mnogo više od epizode u priči o poznatijim imenima tadašnje estrade. Bila je pevačica koja je za svega nekoliko godina izgradila sopstveni muzički identitet i, prema svedočenjima njenih saradnika, imala potencijal za veliku karijeru.
Ko je bila Mirjana Bajraktarević
Mirsada Mirjana Bajraktarević rođena je 1951. godine u Doboju, u porodici Mehmeda i Hajrije Bajraktarević. Bila je rođena sestra Silvane Armenulić, ali i Dine Bajraktarević, koja će kasnije takođe biti deo muzičkog sveta.
Muzika je bila deo njenog odrastanja, a posebno mesto u njenom umetničkom sazrevanju imala je sevdalinka. Kao i Silvana, Mirjana je stasavala uz tradicionalnu bosansku pesmu, ali je vremenom izgradila sopstveni način interpretacije.
RTS je beleži kao pevačicu komponovane narodne muzike i bosanske sevdalinke i navodi da je sa svega 18 godina snimila prvu pesmu, "Zašto da duša pati", kompozitora Ace Stepića. Tokom kratke karijere sarađivala je sa brojnim poznatim autorima i snimala za PGP RTB, dok je za Fonoteku Radio Beograda ostavila i niz snimaka sevdalinki.
Silvanin uspeh svakako joj je otvorio vrata muzičke industrije, ali Mirjana nije dugo ostala samo "sestrom poznate pevačice". Njene ploče, nastupi i saradnje pokazivali su da je imala sopstveni umetnički potencijal.
Prvi nastupi i put ka velikoj sceni
Još 1971. godine Mirjana Bajraktarević ostvarila je prvi nastup na "Ilidži" sa Krnjevčevom pesmom "Plave oči".
Narednih godina njeno ime sve češće se pojavljivalo na festivalima i muzičkim manifestacijama, a naročito je zapažen bio njen nastup 1975. godine na "Festivalu jugoslovenske narodne muzike" u Parizu sa pesmom "Samo njega sanjam".
Važan trenutak u njenoj karijeri bio je i nastup na "Hit paradi", gde je pesmom "Imala sam drugaricu" privukla pažnju publike i muzičkih profesionalaca. RTS navodi upravo ovaj nastup među važnim tačkama njene kratke karijere.
Mirjana je snimila, pevački zakovala i ovekovečila moju pesmu "Doleteće beli golub". Bilo je to na "Hit paradi" 1974. godine kada je svojim prodornim glasom oduševila i kolege i publiku i muzičke stručnjake - ističe maestro Radoslav Graić.
Mirjana je imala zvonak i prodoran glas, divne ukrase i urođen osećaj za lepu pesmu. Iako nije imala Silvaninu harizmu, siguran sam da bi sa tako moćnim glasom i osećajem za lepu pesmu napravila briljantnu karijeru.
Upravo se u ovim rečima možda najbolje vidi razlika između dve sestre. Silvana je već bila velika zvezda i jedna od najprepoznatljivijih žena jugoslovenske narodne muzike, dok je Mirjana tek počinjala da gradi svoje mesto. Ipak, stručnjaci i kolege primećivali su njen glas i način interpretacije.
Sevdalinka kao temelj njenog muzičkog izraza
Mirjana je odrasla uz sevdalinke, koje će kasnije često snimati i izvoditi. Među pesmama koje su ostale vezane za njeno ime nalaze se "Moj zumbule", "Kraj potoka bistre vode", "Ah, moj Aljo", "Mujo kuje", "Evo srcu mom radosti", "Ah, meraka", "Sini jarko sa istoka sunce", "Devojka sokolu zulum učinila", "Nit' ja spavam, nit' ja dremam", "Bosno moja", "Banjaluko, vatrom izgorela", "Oj, javore, javore" i "Ne ašikuj Mujo".
Posebnu priču nosi pesma "Moj zumbule". Reč je o pesmi Mirjaninog oca koju je ona još kao dete naučila, a kasnije je javno izvela u TV seriji "Pesma kao nadahnuće". Tek kada je, prema svedočenjima, uspešno prošla nastup pred publikom, bila je sigurna da može da je snimi i na ploči.
Snimila je i "Mujo kuje", pesmu koja je predstavljala svojevrsnu posvetu njenom velikom uzoru Safetu Isoviću. Upravo uz njegove interpretacije Mirjana je odrastala, zavolela sevdah i počela da oblikuje sopstveni stil.
Kolege su je pamtili po glasu, ali i po karakteru
O Mirjani se nije govorilo samo kao o talentovanoj pevačici. Njene kolege pamtili su je i po ponašanju van scene, što pokazuje i sećanje Rada Petrovića.
- Mirjana je nastuila kao nadolazeća zvezda PGP-a. Bila je u ekipi sa Šabanom, Lepom, Bilkićem, Muharemom, Bokijem i sa mnom. Sećam se, uoči samog finala tolko mi je otekao zub, da sam razmišljao da odustanem od nastupa. Mirjana me je sve vreme bodrila, pravila mi je i previjala obloge sve do izlaska na binu. Bio je to divan gest moje mlade i nikad zaboravljene koleginice - priča klasik narodne muzike Rade Petrović.
Takva sećanja dodatno dopunjuju sliku žene koja je, osim muzičkog talenta, ostavljala utisak među ljudima sa kojima je radila.
Posle velikih uspeha na "Hit paradi" i "Festivalu jugoslovenske narodne muzike u Parizu" Mirjana Bajraktarević bila je u zenitu popularnosti.
- Mirjana nije od onih pevačica kojima se posrećio hit na prvoj ploči, pa su tokom karijere živele u senci hita. Mirjana je na sebe skrenula pažnju i bojom glasa i vrhunskom interpretacijom i gospodskim manirima - pisala je Bobana Veselinović, novinar i muzički kritičar.
Mirjana je sazrevala polako, nije se zadovoljajvala uspehom preko noći, jer takav meteorski uspon ne mora da bude siguran i trajan. Bila je to dama i umetnica koja se nije zadovoljavala prolaznim vrednostima.
Iza sebe je ostavila veliki broj pesama
Za veoma kratko vreme Mirjana je snimila veliki broj singlova i albuma, sarađujući sa nekim od najpoznatijih autora tadašnje narodne muzike. Među pesmama koje se vezuju za njeno ime nalaze se "Druga ga miluje", "Ne zovi me u snovima", "Doleteće beli golub", "Imala sam drugaricu", "Dođi željo moja", "Moj delija", "Ljubavi, ljubavi, sudbino sreće", "Krenuli smo istom stazom", "Samo njega sanjam", "Noćas jednoj ženi lako nije", "Rukama sam mahala za tobom", "Bio si zora života mog", "Zašto da duša pati", "Zašto da budem rob ljubavi", "Vrati se", "Pamtiću uvek tebe" i "Pamtiš li ljubav".
RTS među njenim najpoznatijim pesmama posebno izdvaja "Imala sam drugaricu", "Doleteće beli golub", "Kletvu jedne žene" i "Dođi, dođi željo moja", uz podatak da je snimala i dela autora poput Jovice Petkovića, Branimira Đokića, Miodraga Todorovića Krnjevca i Novice Uroševića.
Njena diskografija tako predstavlja svojevrsni dokument o vremenu u kojem je narodna muzika prolazila kroz veliku transformaciju. Mirjana je pripadala generaciji pevača koji su spajali tradicionalnu pesmu, sevdah i savremeni festivalski zvuk, a njena karijera prekinuta je upravo u trenutku kada je počela da se približava samom vrhu.
Ljubav prema bokseru i život koji je tek trebalo da počne
Pored muzike, Mirjana je imala i privatni život koji je, poput njene karijere, ostao nedovršen. Prema dostupnim biografskim podacima, bila je verena za boksera Dragomira Vujkovića iz Zenice. Njihova veza trebalo je da dobije i formalni nastavak, jer su planirali brak.
U trenutku smrti Mirjana je bila u šestom mesecu trudnoće. Taj podatak čini njenu priču još potresnijom, jer je u trenutku kada je njena karijera bila u usponu istovremeno očekivala dete i planirala budućnost.
I upravo zato njena smrt nije bila samo kraj jedne mlade pevačke karijere. Prekinut je život žene koja je tek trebalo da zakorači u potpuno novu životnu fazu.
Predosećaj koji je njena sestra Dina pamtila celog života
Treća sestra, Dina Barjaktarević Nikolić, kroz godine je delila potresne detalje i sopstveni predosećaj nesreće. Kako je ispričala, Mirjana se tog kobnog dana neočekivano vratila na treći sprat njihove zgrade kako bi je poljubila – kao da je osetila da se oprašta.
Dina je kasnije govorila da joj je taj trenutak ostao posebno upečatljiv upravo zato što se Mirjana tog puta ponašala drugačije nego obično. Njen oproštajni poljubac dobio je potpuno novo značenje tek kada je porodica saznala za tragediju.
"Čim sam čula za nesreću, vrisnula sam. Svi su dotrčali da vide šta se desilo. Ja sam zapravo trebala da idem s njima, ali sam u poslednjem trenutku odlučila da ostanem i gledam film ‘Let iznad kukavičjeg gnezda’. Non-stop sam išla s njima, ali eto, izbegla sam smrt," izjavila je Dina.
"Pre nego što će krenuti njih dve, Mira se vratila sa drugog na naš treći sprat gde smo živele da me poljubi. Posle mi je to prošlo kroz glavu, kao da je osetila nešto. Izljubi me je kao nikad pre toga. Sećam se da me je u jednom trenutku te noći stomak toliko zaboleo da je komšinica koja je tada bila u stanu pored mene, htela da zove Hitnu. Grčevi su bili jaki. Kasnije sam saznala da su u to vreme one imale udes. Kao da sam predosetila", rekla Dina svojevremeno.
Ovaj detalj ostao je deo porodičnog sećanja na Mirjanu, iako se sam predosećaj ne može nezavisno proveriti. Ono što jeste dokumentovano jeste da su se 10. oktobra 1976. godine Mirjanin život i karijera završili u jednoj od najpoznatijih tragedija tadašnje jugoslovenske narodne muzike.
Kobni 10. oktobar 1976. godine
Mirjana je 10. oktobra 1976. godine krenula na put zajedno sa sestrom Silvanom Armenulić i Miodragom Jašarevićem, šefom Narodnog orkestra Radio Beograda.
Kod mesta Kolari, na putu između Beograda i Niša, dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj su svo troje izgubili život. RTS navodi da su u nesreći, pored Silvane, stradali njena sestra Mirjana Barjaktarević i violinista Miodrag Jašarević.
Mirjana je tada imala samo 25 godina.
Njena smrt ostala je u senci tragedije koja je pogodila čitavu jugoslovensku javnost, jer je zajedno sa njom zauvek otišla i Silvana Armenulić, jedna od najvećih zvezda tog vremena. Međutim, kako su godine prolazile, sve više se govorilo i o Mirjaninom sopstvenom talentu i o tome koliko je toga još mogla da uradi da je poživela.
Glas koji je mogao da postane još veći
Mirjanina karijera trajala je svega nekoliko godina, ali je za to kratko vreme ostavila pesme koje se i danas vezuju za njeno ime. RTS je u svom prilogu posvećenom njenom životu podsetio da je bila interpretatorka komponovane narodne muzike i bosanske sevdalinke, kao i da je iza sebe ostavila značajan broj snimaka.
Zato se priča o Mirjani Bajraktarević ne može svesti samo na činjenicu da je bila sestra Silvane Armenulić ili žena za koju je, prema svedočenju Gordane Zdravković, bio emotivno zainteresovan Toma Zdravković.
Ona je bila pevačica koja je već pokazala da ima svoj glas, svoj izraz i svoju publiku. U trenutku kada je poginula, bila je mlada umetnica čija je karijera tek počela da dobija ozbiljan zamah.
Njena sudbina ostala je jedna od najtužnijih priča jugoslovenske narodne muzike: žena koja je imala samo 25 godina, koja je bila u šestom mesecu trudnoće, koja je gradila karijeru i planirala brak, a čiji je život iznenada prekinut zajedno sa životom njene sestre.
Danas, kada se govori o Silvani Armenulić i vremenu u kojem je nastajala jedna od najvažnijih epoha narodne muzike, ime Mirjane Bajraktarević ne bi trebalo da bude samo fusnota uz biografiju njene poznatije sestre. Njene pesme i svedočenja savremenika ostavili su dovoljno tragova da pokažu da je pred njom bio još dug muzički put.
Put koji, nažalost, nikada nije dobila priliku da pređe.
