Od davnina su ljudi verovali da se čovek može zaštititi od loše energije, zavisti i „urokljivih očiju“ pomoću različitih običaja koji su se prenosili s kolena na koleno. Naše bake su posebno verovale da su deca, mlade majke, novorođenčad i vredni ljudi najosetljiviji na tuđu zavist, pa su u kući uvek imale neki mali ritual za koji su verovale da donosi zaštitu i mir.
Iako danas mnogi na ove običaje gledaju kao na deo narodnog nasleđa i tradicije, oni su vekovima bili duboko ukorenjeni u svakodnevni život. Neki su nestali, dok se pojedini i dalje mogu videti u ruralnim krajevima Srbije, naročito na jugu zemlje.
1. Crveni končić oko ruke – najpoznatiji znak zaštite
Jedan od najrasprostranjenijih običaja bio je vezivanje crvenog končića oko ruke, naročito bebama i maloj deci. Bake su verovale da crvena boja ima posebnu snagu i da može da odbije negativne poglede i zaštiti dete od uroka.
Končić se najčešće vezivao oko leve ruke, jer se u narodnom verovanju smatralo da je leva strana posebno osetljiva na ono što dolazi spolja. Nije bilo neobično da baka sama zaveže konac i izgovori tiho neku molitvu ili blagoslov.
Danas se crveni končić često nosi kao simbol tradicije, sreće i zaštite, čak i kod ljudi koji ne veruju u uroke.
2. Beli luk u kući i odeći deteta
Beli luk je kroz istoriju imao posebno mesto u narodnoj medicini i običajima. Naše bake nisu ga koristile samo u kuhinji, već su mu pripisivale i zaštitnu moć.
Mnoge žene su stavljale čen belog luka u džep deteta kada bi ga vodile među ljude, na vašar ili veće okupljanje. Verovalo se da njegov jak miris može da „otera“ lošu nameru i zavist.
U nekim krajevima Srbije beli luk se ostavljao i pored kolevke novorođenčeta, kao simbol zaštite najmlađih članova porodice.
3. Prosipanje vode za sreću i zaštitu
Običaj prosipanja vode iza nekoga ko odlazi od kuće nije bio vezan samo za sreću na putu, već i za verovanje da voda odnosi sve loše.
Bake bi često prosule malo vode za gostom, detetom koje ide u školu ili članom porodice koji kreće na važan događaj. Verovalo se da tako put bude lakši, a osoba zaštićena od prepreka i loših pogleda.
Voda je u narodnoj tradiciji imala posebno značenje – predstavljala je život, čistoću i obnavljanje.
4. „Kucanje u drvo“ da se ne prizove nesreća
Kada bi neko pohvalio dete, zdravlje ili uspeh u porodici, bake su često kucale u drvo i govorile: „Da ne ureknem“.
Ovaj običaj nastao je iz starog verovanja da preveliko hvaljenje može privući zavist ili nesreću. Posebno se pazilo kada se govori o lepoti deteta, dobrim prinosima u bašti ili zdravlju ukućana.
Zato su starije žene često upozoravale mlađe:
„Ne hvali mnogo, da ne urečeš.“
5. Umivanje vodom sa ugljem
Jedan od starih običaja protiv uroka bio je umivanje deteta vodom u koju bi se stavio komadić uglja. Ovaj ritual se posebno praktikovao kada bi dete iznenada postalo nervozno, plakalo bez razloga ili se loše osećalo.
Verovalo se da će voda „pokupiti“ ono loše i vratiti detetu mir. Nakon umivanja voda bi se često prosipala van kuće, jer se smatralo da se tako uklanja negativnost.
Ovakvi običaji razlikovali su se od kraja do kraja, ali su svuda imali istu poruku – želju da se zaštiti ono što je najvrednije.
6. So kao simbol zaštite
So je u srpskoj tradiciji oduvek imala posebno mesto. Bila je simbol gostoprimstva, blagostanja i čuvanja doma.
Naše bake su verovale da so može da zaštiti kuću od svega lošeg, pa su je držale na posebnom mestu u domu. U nekim krajevima postojao je običaj da se malo soli stavi u odeću deteta ili u kolica kada se beba prvi put izvodi među ljude.
So se smatrala nečim čistim i dragocenim, pa joj se pripisivala moć da čuva porodicu.
7. Gledanje u vodu i bajanje – običaj koji se još čuva na jugu Srbije
Jedan od najstarijih običaja koji se i danas može pronaći u pojedinim selima na jugu Srbije jeste skidanje uroka pomoću vode, molitve ili posebnih izgovorenih reči koje starije žene prenose generacijama.
U narodu se za žene koje su to znale često govorilo da „znaju da skinu stravu“ ili „da pogledaju“. Obično su to bile starije žene kojima se verovalo i koje su svoje znanje nasledile od majki ili baka.
Ritual se najčešće obavljao kada bi neko verovao da je dete uznemireno, da ne spava dobro ili da se promenilo ponašanje nakon susreta s mnogo ljudi.
Iako moderna vremena donose drugačije poglede na ove običaje, oni su ostali deo kulturnog nasleđa i priča koje čuvaju sećanje na život naših predaka.
