Postoji jedan zanimljiv paradoks koji se sve češće može primetiti na holivudskim crvenim tepisima, modnim događajima i društvenim mrežama: ćerke poznatih žena u ranim tinejdžerskim godinama izgledaju kao da imaju dvadeset i nešto, dok njihove majke, iako su u četrdesetim ili čak starije, izgledaju iznenađujuće mladoliko.
Pogledajte samo Hajdi Klum i njenu ćerku Leni, koja je od majke nasledila prepoznatljive crte lica i već se pojavljuje u svetu mode. Sličan prizor viđamo i kod glumice Keri Rasel i njene ćerke, ali i kod Alison Hanigan, čija ćerka sve više liči na svoju slavnu majku. Tu su i Bijonse i Blu Ajvi, kao i Kim Kardašijan i Nort Vest – majke koje ponosno pokazuju svoje ćerke, često obučene i stilizovane tako da izgledaju kao njihove male modne kopije.
Ali ono što privlači pažnju nije samo neverovatna fizička sličnost majki i ćerki. To je način na koji su te devojčice stilizovane.
Danas trinaestogodišnjakinja može imati dugu, savršeno isfeniranu kosu, oblikovane obrve, diskretnu ili veoma izraženu šminku, manikir, dizajnersku garderobu i cipele koje bismo pre očekivali na mladoj ženi. Uz profesionalno fotografisanje, dobro osvetljenje i pozu naučenu sa društvenih mreža, dete vrlo lako može izgledati kao devojka od 20 ili 23 godine.
I upravo tu nastaje zanimljiv obrt.
Njihove majke rade gotovo suprotno.
Žene poput Hajdi Klum, Bijonse ili Kim Kardašijan ne pokušavaju da izgledaju kao žene svojih godina u tradicionalnom smislu. One koriste sve što moderna lepota nudi kako bi što duže zadržale mladolik izgled – od nege kože i zaštite od sunca do frizure, šminke, fizičke aktivnosti, mode i estetskih tretmana.
Žena od 45 danas može da nosi farmerke, patike i kožnu jaknu, ima dugu raspuštenu kosu i minimalnu šminku i izgleda kao da ima deset godina manje. Nekada je moda jasno označavala životnu dob. Danas ta granica gotovo da ne postoji.
Zato dobijamo neobičnu sliku: ćerka pokušava da izgleda starije, a majka pokušava da izgleda mlađe.
I jedna i druga koriste izgled kao neku vrstu vizuelnog jezika – samo idu u suprotnim smerovima.
Na tinejdžerke dodatno utiču društvene mreže. One više ne gledaju samo svoje vršnjakinje. Njihovi uzori su žene od 20, 25 ili 30 godina, influenserke, pevačice i glumice. Preuzimaju njihovu garderobu, način šminkanja, frizure, poze i estetiku.
Tako se granica između „devojčice“ i „mlade žene“ sve više briše.
Ipak, ovde postoji nešto mnogo važnije od mode.
Trinaestogodišnjakinja koja izgleda kao dvadesettrogodišnjakinja nije zbog toga postala dvadesettrogodišnjakinja.
Njeno lice, telo i stil mogu da deluju odraslo, ali emocionalna zrelost, iskustvo i način razmišljanja i dalje pripadaju njenim godinama. Problem nastaje kada okolina počne da joj pripisuje zrelost samo zato što tako izgleda.
Sa druge strane, četrdesetogodišnja žena koja izgleda deset godina mlađe ne pokušava nužno da bude devojka. Ona samo živi u vremenu u kojem su mladolikost, vitalnost i negovan izgled postali dostupniji i poželjniji nego ikada.
A kada se majka i ćerka pojave zajedno, posebno ako su neverovatno slične, dobija se još jedan efekat: kao da gledamo dve verzije iste žene – jednu koja je tek zakoračila u svet odraslih i drugu koja je pronašla način da iz njega nikada ne izgleda kao da je izašla.
Možda je upravo zato prizor slavnih majki i njihovih ćerki toliko privlačan publici. Ne gledamo samo genetiku. Gledamo sudar dve estetike – tinejdžerke koja želi da izgleda starije i žene koja želi da zadrži mladost.
