Egipat se turistima često predstavlja kroz prizore peščanih plaža, bazena, hotela i raskošnih švedskih stolova. Ipak, iza turističke slike ove zemlje postoji svakodnevni život koji je mnogo složeniji i raznovrsniji. Pravila ponašanja, porodične vrednosti, religijska tradicija i običaji u pojedinim delovima zemlje mogu značajno da utiču na to kako žene obavljaju neke sasvim uobičajene stvari.
Turista koji u Egiptu provede svega nekoliko dana verovatno neće ni primetiti mnoge od tih razlika. Međutim, kada neko duže boravi u zemlji, počinje da primećuje sitnice koje su lokalnom stanovništvu potpuno prirodne, dok nekome sa strane mogu delovati neobično.
Važno je, ipak, naglasiti da Egipat nije društvo u kojem sve žene žive po istim pravilima. Razlike između velikih gradova, bogatijih četvrti, tradicionalnih porodica i provincije mogu biti ogromne. Ono što je u jednoj sredini sasvim uobičajeno, u drugoj može biti potpuno neprihvatljivo.
1. Vrata i majstor u kući
Zamislite sasvim običnu situaciju: pokvari vam se slavina, pozovete vodoinstalatera, on dođe, vi ga pustite u stan i zatvorite vrata. Za većinu ljudi to je potpuno normalan deo svakodnevnog života.
U tradicionalnijim i konzervativnijim egipatskim porodicama, međutim, situacija može izgledati drugačije. Žena se često ne smatra primerenim da ostane sama u kući sa muškarcem koji joj nije član porodice, čak i kada je reč o vodoinstalateru, električaru, dostavljaču ili drugom majstoru koji je došao poslovno.
Zbog toga se može dogoditi da žena pozove komšinicu ili prijateljicu da joj pravi društvo dok majstor obavlja posao. Neke će ostaviti vrata otvorena ili sačekati da se muž vrati sa posla.
Naravno, ovakva pravila nisu univerzalna. U modernim delovima Kaira i među urbanim, liberalnijim porodicama ovakva vrsta opreza može biti mnogo manje izražena. Ipak, u tradicionalnijim sredinama porodični običaji i shvatanje prikladnog ponašanja i dalje imaju veliki uticaj.
2. Odeća nije samo pitanje mode
Način oblačenja egipatskih žena veoma zavisi od sredine u kojoj žive, porodice kojoj pripadaju i njihovih ličnih uverenja.
U tradicionalnijim sredinama od žene se često očekuje da se oblači skromno i da odećom ne privlači previše pažnje. To ne znači nužno da mora da nosi samo crnu odeću. Tamnoplava, bordo, zelena, braon ili siva mogu biti sasvim prihvatljive.
Ono što može privući više pogleda jeste veoma upadljiva odeća – na primer, izuzetno jarke boje ili krojevi koji naglašavaju figuru.
U modernim i bogatijim četvrtima velikih gradova, posebno u Kairu, slika je sasvim drugačija. Tamo se mogu videti žene u najrazličitijim modnim kombinacijama, od potpuno tradicionalne odeće do savremenih evropskih trendova.
Zato nije moguće govoriti o jednom pravilu koje važi za sve Egipćanke.
3. Obrve mogu biti pitanje tradicije i ugleda
Jedna od zanimljivijih razlika odnosi se na oblikovanje obrva.
U konzervativnijim i religioznijim porodicama postoji shvatanje da prirodan izgled obrva ne bi trebalo značajno menjati. Zbog toga devojka koja ima veoma tanke, precizno oblikovane ili izrazito počupane obrve može biti predmet komentara, naročito u tradicionalnoj sredini.
Obrazloženje se povezuje sa religijskim shvatanjima prema kojima nije poželjno menjati prirodni izgled koji je čoveku dat.
Međutim, i ovde postoji velika razlika između različitih delova zemlje. U savremenim gradskim sredinama sređivanje obrva i drugi kozmetički tretmani potpuno su uobičajeni.
Zbog toga bi bilo pogrešno zaključiti da sve Egipćanke izbegavaju oblikovanje obrva. Pravila koja važe u jednoj porodici ili zajednici ne moraju važiti za žene koje žive nekoliko kilometara dalje.
4. Epilacija se smatra delom lične higijene
Na prvi pogled može delovati kao paradoks da se prema oblikovanju obrva u nekim tradicionalnim sredinama odnose veoma oprezno, dok se uklanjanju dlačica sa tela pridaje velika pažnja.
Epilacija je za mnoge Egipćanke deo uobičajene lične nege i počinje još u tinejdžerskom dobu. Uklanjanje dlačica ne doživljava se samo kao estetsko pitanje već i kao deo održavanja lične higijene.
Ovakav odnos prema nezi tela povezan je i sa širim kulturnim i religijskim običajima koji pridaju veliki značaj čistoći.
Naravno, načini na koje žene održavaju ličnu higijenu i neguju telo razlikuju se od osobe do osobe, ali je briga o telesnoj urednosti duboko ukorenjena u svakodnevnoj kulturi.
5. Ženski glas i pevanje u javnosti
I pevanje može biti povezano sa tradicionalnim shvatanjima o tome kako žena treba da se ponaša u javnosti.
U pojedinim konzervativnim interpretacijama smatra se da ženski glas ne bi trebalo koristiti na način koji bi mogao da privuče neželjenu pažnju muškaraca. Zbog toga se pevanje pred muškarcima u nekim porodicama ne podstiče.
U privatnosti doma, među ženama ili u društvu bliskih prijateljica situacija može biti potpuno drugačija.
Istovremeno, Egipat ima veoma bogatu muzičku i pevačku tradiciju i poznat je po velikim umetnicima, pa nije moguće reći da Egipćanke generalno ne pevaju ili ne bave se muzikom. Reč je pre svega o razlikama između tradicionalnih i savremenijih pogleda na javno ponašanje.
6. Nakit može biti biran i prema tome koliko privlači pažnju
Egipćanke vole nakit, ali se u tradicionalnijim sredinama može obraćati pažnja i na to koliko je on upadljiv.
Nakit koji proizvodi mnogo zvuka, poput narukvica koje zveče pri svakom pokretu ili ukrasa oko članaka, u pojedinim kulturnim kontekstima može se doživeti kao način privlačenja pažnje.
Danas to svakako nije pravilo koje se primenjuje na sve žene, ali pokazuje koliko su se kroz tradiciju razvijala određena očekivanja o tome kako žena treba da se ponaša i izgleda u javnosti.
7. Beli i crni luk imaju svoje mesto u religijskoj tradiciji
Beli luk i crni luk sastavni su deo egipatske kuhinje i gotovo je nemoguće zamisliti brojna tradicionalna jela bez njih.
Ipak, u religijskom kontekstu postoji preporuka da osoba koja je jela sirov beli ili crni luk ne odlazi odmah u džamiju zbog intenzivnog mirisa koji može smetati ljudima koji se mole.
U savremenim porodicama ova preporuka uglavnom ne utiče na svakodnevni život na način na koji bi neko sa strane možda očekivao. Ipak, u religioznijim sredinama može se voditi više računa o tome šta se jede pre odlaska među ljude ili u prostor u kojem boravi veći broj vernika.
Paradoks je u tome što je beli luk istovremeno jedan od nezaobilaznih sastojaka egipatske kuhinje.
8. Glasno smejanje u javnosti može privući pažnju
U tradicionalnijim sredinama od žena se očekuje određena uzdržanost u javnosti. To može uključivati način na koji govore, gestikuliraju, ponašaju se i pokazuju emocije.
Glasan smeh u društvu muškaraca koji nisu članovi porodice u pojedinim konzervativnim sredinama može se smatrati neprikladnim ili znakom previše slobodnog ponašanja.
Ipak, ista žena se u svom domu, među prijateljicama ili u društvu drugih žena može ponašati potpuno opušteno.
Ova razlika između privatnog i javnog prostora veoma je važna za razumevanje tradicionalnog načina života u delu egipatskog društva.
9. Jak parfem privlači pažnju drugih muškaraca
I parfem može biti povezan sa pravilima o tome koliko žena treba da privlači pažnju u javnosti.
U konzervativnijim tumačenjima veoma jak miris parfema može se smatrati neprimerenim ako postoji mogućnost da njime žena privuče pažnju muškaraca koji nisu njen suprug.
Kod kuće je situacija drugačija. Parfem i mirisi mogu biti deo lične nege, a korišćenje mirisa u privatnosti doma nema isto značenje kao njegovo intenzivno korišćenje u javnosti.
Ipak, ni ovo nije univerzalno pravilo. U savremenom Kairu i drugim urbanim sredinama žene sasvim normalno koriste parfeme, šminku i različite kozmetičke proizvode.
Egipat je zemlja velikih razlika
Sve ove razlike treba posmatrati sa dozom opreza, jer ne postoji jedan način života koji možemo pripisati svim Egipćankama.
Egipat je ogromna i veoma raznolika zemlja. U modernim delovima Kaira mogu se sresti žene koje žive veoma savremenim načinom života, nose modernu odeću, koriste parfeme i otvoreno se bave muzikom. Istovremeno, u tradicionalnijim četvrtima i manjim sredinama žene mogu živeti prema mnogo strožim porodičnim i verskim pravilima.
Upravo ta raznolikost čini Egipat zanimljivim. Na relativno maloj udaljenosti mogu postojati potpuno različiti načini života – i oba su deo savremene egipatske stvarnosti.
