„Odakle ti ova fotografija“, upitao je čuveni moćnik kad je na portretu u kući svoje čistačice ugledao sebe: Shvativši da ima deo iste slike, skamenio se

– Smiri se, draga, kupiću ti nove. U čemu je problem? – mirno je odgovorio muškarac, spustio telefon i nežno obavio ruke oko tankog struka svoje supruge.

– Ti ništa ne razumeš! – uvređeno je uzvratila Ala. – Te minđuše si mi poklonio na poseban dan. Za njih me vezuju najlepše uspomene, one su simbol tvoje ljubavi prema meni. Ne mogu da prihvatim da su tek tako nestale. Sigurna sam da je neko od ljudi koji rade u ovoj kući bacio oko na skupoceni nakit sa velikim dijamantom. Ne razumem kako možeš da budeš tako miran kada imamo lopova u kući. Danas su nestale minđuše, sutra će novac ili dokumenta. Moramo da otkrijemo ko ih je ukrao. Naredi svim zaposlenima da se okupe u dnevnoj sobi i pretraži ih.

Skupocene minđuše pronađene su upravo kod Eve

Jurij je u potpunosti verovao ljudima koji su radili u njegovoj kući i nije želeo nikoga da pretresa. Mnogo radije bi supruzi kupio novi skupoceni nakit, ali je Ala bila uporna, pa je na kraju morao da pozove kuvara i starijeg baštovana da se pridruže Evi u dnevnoj sobi.

Eva je stala pored ostalih zaposlenih i zbunjeno pogledala svoje poslodavce.

Samo dva meseca ranije vodila je bezbrižan život kojim je bila sasvim zadovoljna. Studirala je i živela sa majkom. Međutim, jednog dana njihovu malu, ali složnu porodicu pogodila je velika nesreća.

Evina majka teško se razbolela, a nakon detaljnih pregleda lekari su ustanovili da joj je hitno potrebna skupa operacija. Bez nje, prema njihovim rečima, mogla je da poživi najviše još godinu dana.

Eva je bila očajna jer nije znala gde da pronađe novac za majčino lečenje. Posle dugog razmišljanja odlučila je da napusti fakultet i zaposli se.

Majka njene bliske prijateljice ispričala joj je da je u bogatoj kući u kojoj radi kao kuvarica potrebna kućna pomoćnica. Eva je to doživela kao znak sudbine i odlučila da se prijavi za posao u domu poznatog i imućnog biznismena.

Uspešno je prošla razgovor za posao i obećena joj je pristojna plata za pošten i odgovoran rad.

Eva je vredno radila, nadajući se da će za nekoliko meseci uspeti da sakupi dovoljno novca i spase majci život. Posao joj nije teško padao. Odmalena je bila naviknuta da održava kuću i stvara prijatnu atmosferu.

Jedino što ju je mučilo bilo je ponašanje mlade gazdarice, koja je na svakom koraku pokazivala da je ona ta koja ima poslednju reč u kući.

Gazdarica je od prvog dana nije podnosila

Ala je vodila život tipične pripadnice visokog društva. Retko je sedela kod kuće i provodila vreme sa mužem. Radije je trošila njegovo vreme i novac po modernim buticima, elitnim salonima lepote i skupim restoranima, dok je večeri provodila u bučnom društvu.

Iz nekog razloga, Evu nije podnosila od prvog trenutka. Koristila je svaku priliku da je uvredi ili ponizi, neprestano joj pronalazeći mane i tražeći razlog da je otpusti.

Eva je sve to ćutke podnosila zbog majke. Te večeri Jurij je izvinjavajućim tonom zamolio sve zaposlene da isprazne džepove i stave torbe na sto.

Kuvar, baštovan i kućna pomoćnica zbunjeno su se pogledali, ali su poslušali.

Jurij ih je proveravao jednog po jednog. A onda je došao red na Evu.

Devojka se skamenila kada je Jurij iz džepa njene stare jakne izvukao nestale dijamantske minđuše.

Zapanjeno je pogledala supružnike i ostala bez reči.

– Rekla sam ti da su kod nekoga od njih – zadovoljno je izgovorila Ala i prezrivo pogledala Evu.

– Kako ovo možete da objasnite – strogim glasom upitao je Jurij.

– Jurije, kunem vam se da nisam uzela minđuše – povikala je Eva glasom koji je podrhtavao od suza. – U životu nisam uzela ni tuđe dugme.

– Još je i bezobrazna lažljivica. Ako si već ukrala, imaj bar hrabrosti da priznaš – besno je rekla Ala. – Šta uopšte imaš da razgovaraš s njom? Otpusti je. Lopovi nam ne trebaju u kući.

– Odmah napustite ovu kuću. Otpušteni ste – rekao je Jurij. – Postaraću se da vas više nijedan pristojan čovek ne zaposli. A obratiću se i policiji.

Iz kuće je izašla optužena za nešto što nije uradila

Eva je napustila kuću u kojoj je pošteno radila slomljenog srca.

Bolela ju je nepravda sa kojom se suočila. Nikada nije uzimala ono što joj ne pripada. Ona i majka živele su skromno, ali pošteno.

Plašila se da će Jurij zaista otići u policiju i da će morati da odgovara za krađu koju nije počinila. Bila je gotovo sigurna da joj je minđuše podmetnula Jurijeva supruga, koja je od početka nije podnosila. Ali nije imala nijedan dokaz.

Narednih nedelju dana provela je u suzama i očaju, ne znajući kako će sada pomoći majci čije se zdravstveno stanje pogoršavalo pred njenim očima.

Pred njom je, međutim, skrivala svoja prava osećanja. Svakog dana stavljala je masku na lice i iza nje skrivala suze i bol.

Nedelju dana kasnije Jurij se pojavio na njenim vratima

Jedne večeri, tačno nedelju dana nakon svega što se dogodilo, neko je pozvonio na vrata njihovog stana.

Eva se skamenila kada je na pragu ugledala Jurija. Srce joj se steglo. Bila je uverena da nije došao s dobrim namerama. Duboko je udahnula i otvorila vrata, svesna da se ne može zauvek skrivati.

– Zdravo, Eva – tiho je rekao, gledajući je pravo u oči. – Želeo bih da razgovaram s tobom. Veoma je važno. Mogu li da uđem?

Eva je zbunjeno klimnula glavom i pustila bivšeg poslodavca u mali, ali prijatan dnevni boravak.

– Eva, želim da se vratiš na posao – iznenada je rekao Jurij.

Devojka ga je zapanjeno pogledala.

Bila je uverena da je došao da joj preti, a on joj je sada nudio da se vrati.

– Nedavno ste mi rekli da ćete me prijaviti policiji i pobrinuti se da steknem užasnu reputaciju. Šta je moglo toliko da se promeni za samo nedelju dana? Da li se šalite sa mnom?

– Nemam ni želju ni raspoloženje za šalu. Potpuno sam ozbiljan. Došao sam da te zamolim da se vratiš. Bio sam zadovoljan načinom na koji si obavljala posao. Kriv sam pred tobom. Nisam smeo da te napadnem u afektu. Trebalo je prvo da utvrdim šta se zaista dogodilo. Sada znam da nisi ukrala minđuše moje supruge.

– Žao mi je što vam je bilo potrebno toliko vremena da to shvatite. Rekla sam vam da nikada u životu nisam uzela nešto što mi ne pripada.

Snimak iz automobila otkrio je istinu

– Istina je izašla na videlo zahvaljujući mom vozaču. Sergej radi kod mene više od pet godina. Juče smo, dok me je vozio na posao, ozbiljno razgovarali. Pokazao mi je snimke sa kamere iz automobila. Iskreno, bio sam užasnut onim što sam čuo.

Jurij joj je objasnio da je nekoliko dana nakon njenog otkaza Sergej vozio Alu u tržni centar.

Dok je sedela u automobilu, razgovarala je telefonom sa prijateljicom, ne sluteći da kamera beleži i zvuk.

– Taj razgovor šokirao je i Sergeja i mene. Ala ti je namerno podmetnula svoje minđuše jer je želela da te se reši. Ispostavilo se da je bila ljubomorna na tebe. Bila je ubeđena da si se zaposlila u našoj kući kako bi zauzela njeno mesto.

Jurij je zastao.

– Odavno se nisam osećao tako loše kao dok sam slušao taj snimak. Saznao sam mnogo toga, ne samo o tebi već i o sopstvenom životu. Shvatio sam da živim sa osobom koja ne voli mene, već moj novac. Sa osobom koja je spremna da povredi, ponizi i zgazi nekoga ko je slabiji od nje. Ne znam zašto je Ala zaključila da joj predstavljaš pretnju, ali je odlučila da te se reši i u tome je uspela. Ipak, budi sigurna da se ovo neće završiti na tome. Sada znam sa kakvom sam osobom planirao da provedem život. To ću rešiti. Došao sam da ti se izvinim i zamolim te da se vratiš. Ala te više nikada neće uznemiravati. Od danas više neće živeti u mojoj kući.

Eva je pristala da se brati na posao, ali tada je Jurij ugledao fotografiju

Šokirana Eva nije mogla da poveruje šta čuje.

Od prvog dana osećala je Alinu netrpeljivost, ali nije ni slutila da je žena smatra suparnicom.

Eva nikada nije razmišljala o svom poslodavcu na taj način. Poštovala je Jurija i iskreno cenila njegove ljudske osobine, ali ga nije posmatrala kao muškarca prema kojem bi mogla da gaji romantična osećanja.

Lakše je udahnula i u sebi zahvalila sudbini što je pravda ipak pobedila.

Naravno da je pristala da se vrati na posao. I dalje joj je očajnički bio potreban novac za majčinu operaciju.

– Hvala vam, Jurije, što ste došli i rekli mi istinu. To mi mnogo znači. U redu, pristajem da se vratim. Nadam se da se nešto ovakvo više nikada neće ponoviti.

Na Jurijevom licu pojavio se blag osmeh.

A onda mu je pogled odlutao ka fotografiji na zidu.

Bio je to stari porodični portret. Muškarac se skamenio.

 Na tuđem porodičnom portretu ugledao je sebe

Sa fotografije su se osmehivali srećni muškarac i žena koji su u naručju držali malu decu. Mladoj, lepoj ženi na krilu je sedela svetlokosa jednogodišnja devojčica, dok je naočit muškarac držao kovrdžavog dečaka od oko dve godine.

Jurij je zurio u portret držeći dlanove na slepoočnicama. U njegovoj kući, u starom porodičnom albumu, nalazila se polovina potpuno iste fotografije.

Mnogo puta ju je vadio iz albuma i dugo posmatrao. Na njegovoj polovini nalazio se otac koji je u naručju držao dvogodišnjeg sina – njega.

Nikada nije razumeo zbog čega je fotografija prepolovljena niti ko se nalazio na njenom drugom delu.

A sada je, činilo se, dobio odgovor.

– Odakle vam ova fotografija? – zapanjeno je upitao Jurij, gledajući Evu.

– To je fotografija mojih roditelja – zbunjeno je odgovorila. – Zašto pitate?

– Ali na njoj vidim sebe! Ovo je moj otac, a ovo sam ja. Ali ne znam ko je žena pored mog oca niti koje dete drži u naručju.

Eva ga je zaprepašćeno pogledala.

– To nije moguće! Na ovoj fotografiji su moji roditelji. Mama drži mene, a tata mog starijeg brata. Nešto ste pomešali, Jurije. Moji roditelji su se razveli kada sam imala godinu dana. Posle razvoda ja sam ostala sa majkom, a brat sa ocem. Oca se ne sećam jer ga od tada nijednom nisam videla, a brata uopšte ne poznajem. Mama dugo nije želela da mi priča o njima. Tek nedavno je odlučila da mi ispriča istinu i okači ovu fotografiju na zid.

Istina koju nijedno od njih nije moglo da nasluti

Jurij je nekoliko trenutaka ćutao, a onda počeo da priča.

– Ni moj otac mi nikada nije govorio o majci. Nisam znao da imam mlađu sestru. Kada sam imao pet godina, otac se oženio ženom koja nije želela da me prihvati. Na sve načine mi je pokazivala da sam suvišan u toj kući. Ubrzo nakon punoletstva otišao sam od kuće i počeo samostalno da živim. Ostala mi je samo polovina ove fotografije, kao uspomena na oca koji nije umeo da me zaštiti od maćehe.

Eva i Jurij dugo nisu mogli da dođu sebi.

Sve je ukazivalo na neverovatnu istinu – bili su brat i sestra. Njihove sumnje ubrzo je potvrdila Nina, žena koja ih je oboje rodila u razmaku od godinu dana.

Majka ih je posle razvoda razdvojila zbog svekrve

Nina je kroz suze molila sina da joj oprosti što je mnogo godina ranije dozvolila njegovom ocu da ga odvede. Sin je pripao ocu, ćerka je ostala sa njom, a za sve je bila zaslužna svekrva, koja nije htela da prizna unuku, misleći da nije Nikolajeva. Naime, bila je ubeđena da je njen sin bio prevaren, te je tražila i DNK test, na šta Evina majka nije htela ni da čuje, to je za nju bilo najveće poniženje.

– Oprosti mi, sine, ako možeš – prošaputala je drhtavim glasom. – Kada bih mogla da vratim vreme, nikada ne bih pristala da vas razdvojimo. Volela bih da ste ti i Eva odrasli zajedno, da ste se voleli kao brat i sestra. Sama sudbina te je dovela do nas pred moju smrt. Zahvalna sam joj što mi je pružila priliku da te pogledam u oči pre nego što napustim ovaj svet. Molim te, sine, brini o svojoj sestri. Nemoj je ostaviti. Ona ostaje sama na ovom svetu. Plašim se da će je neko povrediti, da će joj slomiti srce. Čuvajte jedno drugo. Neka vas oboje Bog čuva!

– Mama, nemoj tako da govoriš – molila ju je Eva, milujući uplakanu ženu po ruci. – Neću dozvoliti da umreš. Pronaći ću novac i spasiti te. Sve će biti dobro.

Kada je saznao za majčinu bolest, nije razmišljao ni sekunde

Kada je Nina pod dejstvom lekova zaspala, Eva je Juriju ispričala koliko je njeno zdravstveno stanje ozbiljno i zašto je uopšte bila prinuđena da napusti fakultet i zaposli se kao kućna pomoćnica.

Jurij nije razmišljao ni trenutka. Obećao je da novac neće biti prepreka na putu ka majčinom ozdravljenju.

Još istog dana pronašao joj je najbolju privatnu kliniku, gde je Nina ubrzo operisana. Nakon intervencije njeno stanje počelo je brzo da se poboljšava.

Jurij se razveo od supruge i predložio majci i sestri da se presele u njegov veliki i udoban dom.

One su prihvatile, presrećne zbog mogućnosti da se porodica posle toliko godina konačno ponovo okupi.

Čovek koji je otkrio istinu promenio je i Evin život

Eva, međutim, nije mogla da prestane da razmišlja o vozaču svog brata, čoveku zahvaljujući kojem se njen život potpuno promenio.

Da Jurij nije saznao istinu o krađi i došao u njen stan, ona možda nikada ne bi pronašla brata, a Nina ne bi dobila odgovarajuće lečenje. Što je najvažnije, majka možda nikada ne bi ponovo videla sina o kojem je razmišljala svih tih godina.

Jednog dana Eva je razgovarala sa Sergejem i zahvalila mu što je Juriju pokazao snimak sa kamere iz automobila.

Sergej joj je tada priznao da nikada nije verovao da je sposobna da nešto ukrade i da ga je veoma pogodilo kada je dobila otkaz.

Evi se dopao simpatični, stidljivi vozač koji je već dugo želeo da joj priđe i bolje je upozna, ali nikako nije uspevao da skupi hrabrost.

Od tog dana počeli su sve više vremena da provode zajedno.

A samo šest meseci kasnije – venčali su se.

Jedno venčanje dovelo je do drugog

Jurij je sestri i Sergeju priredio nezaboravno svadbeno slavlje i bio presrećan dok je gledao Evu u venčanici.

Među gostima se nalazila i Evina najbolja prijateljica.

Jurija je očarala čim ju je ugledao.

Nekoliko meseci kasnije održano je još jedno venčanje – ovoga puta mladenci su bili Jurij i najbolja prijateljica njegove sestre.

Tako su brat i sestra, koji godinama nisu ni znali da jedno drugo postoji, gotovo istovremeno pronašli i porodicu i ljubav.

Jurij i Eva više nikada nisu izgubili kontakt.

Cenili su i čuvali vezu koja je, nakon toliko godina razdvojenosti, konačno ponovo uspostavljena – svesni koliko je malo nedostajalo da nikada ne saznaju istinu.