7 stvari pokojnika za koje se veruje da donose nesreću u novu kuću: „To se ne nosi i ne čuva“

Smrt je oduvek bila praćena različitim običajima, ritualima i verovanjima. U srpskoj narodnoj tradiciji postojalo je mnogo pravila koja su se odnosila na stvari koje su pripadale pokojniku, od odeće i obuće do ličnih predmeta koje je svakodnevno koristio.

Odeća je verovatno među predmetima oko kojih postoji najviše narodnih verovanja. Nekada se smatralo da garderobu pokojnika ne treba dugo čuvati u kući, posebno onu koju je često nosio.

U pojedinim krajevima postojalo je verovanje da odeću treba pokloniti ili skloniti iz kuće nakon određenog vremena, dok su drugi smatrali da je treba nameniti siromašnima. Ideja iza toga bila je da se na taj način prekida vezivanje za pokojnika i njegovu ličnu imovinu.

2. Obuća

Ni obuća pokojnika nije bila izuzetak. Stari su verovali da nije dobro da neko nastavi da nosi obuću osobe koja je preminula.

Obuća je posebno simbolična jer predstavlja ono u čemu čovek „hoda kroz život“. Zato su se u narodnim tumačenjima vezivala različita verovanja za njeno zadržavanje ili nošenje.

3. Sat koji je pripadao pokojniku

Sat je još jedan predmet koji je kroz narodna verovanja dobio posebno značenje. Budući da meri vreme, ljudi su ga simbolično povezivali sa prolaznošću života i smrću.

U pojedinim porodicama sat pokojnika čuvao se kao uspomena i porodična vrednost, dok su ga drugi iz sujeverja izbegavali. Verovalo se da nije dobro nositi ga kao običan lični predmet.

4. Ogledalo iz kuće pokojnika

Ogledalo ima posebno mesto u mnogim narodnim verovanjima. U srpskoj tradiciji postoji običaj da se ogledala u domu prekrivaju nakon smrti, što se objašnjavalo različitim religijskim i narodnim tumačenjima.

Zbog toga su pojedini ljudi verovali da ogledalo koje je bilo u neposrednoj blizini pokojnika ne treba odmah premeštati u drugu kuću. Danas se takva verovanja uglavnom posmatraju kao deo folklora i tradicije.

5. Lični nakit

Prstenje, ogrlice, minđuše i drugi komadi nakita često su ostajali kao uspomena ili porodično nasleđe. Ipak, prema pojedinim narodnim verovanjima, nije bilo dobro odmah ih nositi.

Smatralo se da lični predmeti nose trag osobe kojoj su pripadali, pa su neki ljudi iz predostrožnosti čekali određeno vreme pre nego što bi ih ponovo stavili na sebe.

Naravno, u mnogim porodicama upravo je nakit pokojnika predstavljao dragocenu uspomenu koja se prenosila na mlađe generacije.

6. Krevet i posteljina pokojnika

Krevet na kojem je osoba preminula u tradicionalnim shvatanjima imao je posebno mesto. U nekim krajevima postojala su verovanja da se takav krevet ne bi trebalo dugo zadržavati nepromenjen.

Posteljina se prala ili uklanjala, a krevet se čistio i provetravao. Pored higijenskih razloga, ovakvi postupci imali su i simbolično značenje – predstavljali su završetak jednog životnog poglavlja.

7. Fotografije pokojnika

Fotografije su možda i najčešći predmet koji ostaje nakon smrti. Međutim, oko njihovog čuvanja i postavljanja u domu takođe postoje brojna narodna verovanja.

Neki su smatrali da fotografije pokojnika ne treba držati pomešane sa fotografijama živih članova porodice, dok su drugi pravili posebno mesto za njih. U mnogim domovima fotografija preminulog ostaje upravo kao način da se sačuva uspomena na njega.

Šta kaže tradicija, a šta stvarnost?

Važno je naglasiti da su priče o „prokletim“ predmetima deo narodnih verovanja i sujeverja, a ne činjenice. Ne postoji dokaz da odeća, nakit, sat, ogledalo ili bilo koji drugi predmet mogu preneti nesreću na osobu koja ih koristi.

Ipak, ovakva verovanja zanimljiva su kao deo kulturne baštine. Ona pokazuju koliko su ljudi nekada pokušavali da kroz simbole objasne smrt, gubitak i ono što nisu mogli da kontrolišu.

Zato su se određeni predmeti povezivali sa pokojnikom i njegovom sudbinom, a običaji oko njih razlikovali su se od kraja do kraja i od porodice do porodice.

 Stil / Krstarica