Iako se u vreme Jugoslavije zvanično nije podsticalo verovanje u sujeverje, mnogi ljudi su potajno negovali razne običaje za koje su verovali da donose sreću, blagostanje i novac. Plate su često bile skromne, a život neizvestan, pa nije čudno što su se mnogi okretali malim ritualima koji su ulivali nadu u bolje sutra.
Kako je govorio Mark Tven: "Najbolji način da usrećite sebe jeste da verujete u čuda."
Dok su se gradile fabrike i planirala svetlija budućnost, u mnogim domovima i dalje su se čuvali stari običaji. Novčići su završavali ispod praga, novčanice ispod stolnjaka, a pojedina verovanja prenosila su se s kolena na koleno.
1. Novčić ispod praga – "Ja sam u kući i novac je u kući"
Jedan od najpoznatijih običaja bio je da se ispod praga ili otirača ostavi sitan novčić. Verovalo se da će tako novac stalno dolaziti u dom i da će ukućani imati sreće sa finansijama.
Prilikom ulaska u kuću mnogi bi tiho izgovorili: "Ja sam u kući i novac je u kući."
Prag je oduvek imao posebno simbolično značenje jer predstavlja granicu između spoljnog sveta i sigurnosti doma.
Postojalo je i verovanje da novac nikada ne treba dodavati preko praga. Smatralo se da bi tako mogla da se prekine sreća ili da novac "ostane između dva sveta", umesto da uđe u kuću.
Takođe, ako bi neko ispred vrata pronašao razbacane novčiće, savetovalo se da ih ne dira, jer se verovalo da mogu biti deo nekog lošeg rituala.
2. Novčanica ispod stolnjaka – simbol blagostanja
Sto je u mnogim porodicama bio mnogo više od običnog komada nameštaja. Okupljao je porodicu, predstavljao zajedništvo i simbolizovao obilje.
Zbog toga je postojao običaj da se ispod stolnjaka sakrije jedna veća novčanica. Verovalo se da će ona privlačiti novu zaradu i čuvati finansijsku stabilnost doma.
Postojao je još jedan zanimljiv običaj – plata nije trebalo da se potroši istog dana kada stigne. Smatralo se da novac prvo treba da "prenoći" u kući kako bi se vezao za dom i lakše vraćao.
3. Prazna flaša i ključevi nikada nisu smeli da stoje na stolu
Stariji su često upozoravali da prazna flaša ne sme da ostane na stolu.
Prema narodnom verovanju, to donosi besparicu i "prazni kućni budžet". Zato su prazne flaše odmah sklanjane čim bi se ispraznile.
Slično pravilo važilo je i za ključeve.
Ključevi simbolizuju odlazak, promene i putovanja, pa se verovalo da njihovo ostavljanje na stolu može da "otključa" odlazak novca iz kuće.
4. Novčanica koja se nikada ne troši
Mnoge žene imale su u novčaniku jednu posebnu novčanicu koju nikada nisu trošile.
Čuvala se kao amajlija za finansijsku sreću i verovalo se da upravo ona privlači novi novac. Neke su je povremeno pažljivo dodirivale ili premeštale u novčanik sa posebnom pažnjom, smatrajući da će tako sačuvati blagostanje.
Muškarci su često bili skeptični prema ovom običaju i znali su da se našale na njegov račun, ali vlasnice tih "srećnih novčanica" retko su pristajale da ih zamene ili potroše.
5. Novčići na raskrsnici i zabrana zviždanja u kući
Raskrsnice su od davnina važile za mesta posebne energije.
Ako bi neko ugledao sitan novac na raskrsnici, savetovalo se da ga ne podiže. Verovalo se da je ostavljen kao deo nekog rituala ili da sa sobom može da "prenese" tuđu nesreću.
S druge strane, pronalazak veće novčanice smatrao se znakom dobre sreće i poklonom sudbine.
Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja bilo je i da se u kući ne zviždi.
Stariji su govorili:
"Nemoj da zviždiš, oteraćeš sav novac iz kuće."
Koreni ovog verovanja sežu još do starih slovenskih običaja, prema kojima zviždanje priziva nemir i lošu energiju.
Zašto su ljudi verovali u ove običaje?
Možda danas deluju neobično ili čak smešno, ali ova sujeverja govore mnogo o vremenu u kojem su nastala. Kada su ljudi živeli skromnije i nisu mogli da utiču na mnoge životne okolnosti, mali rituali pružali su osećaj sigurnosti i nadu da će sutra biti bolje.
Na kraju krajeva, većina ovih običaja nije bila toliko vezana za novac koliko za želju da dom bude ispunjen mirom, slogom i blagostanjem.
Kako je govorio Konfučije:
"Ko teži blagostanju, mora da neguje i blagostanje svog srca."
