Olgica Novičić iz Beograda imala je 29 godina kada je zatrudnela sa svojim tada tri godine mlađim partnerom, koji se uplašio roditeljstva i Olgicu i njihovo još nerođeno dete napustio istog trena kada je saznao da će postati otac. Od tada Olgica sama brine o sinu Strahinji i za sebe kaže da je veliki borac i srećna žena, koja ne voli patetiku uprkos svim nedaćama. Preživela je i moždani udar, a nakon toga joj je dijagnostikovan benigni tumor na hipofizi.
– Mi smo bili u vezi četiri meseca i kada se desila trudnoća, rekao mi je: „Hajde da abortiraš, ja ću sve da platim“. To za mene nije dolazilo u obzir, ja sam želela taj dar, želela sam da imam dete. Kao već zrela osoba, odlučila sam da se borim za tu ljubav koja raste u meni – kaže Olgica (54).
Jedva preživela porođaj
Kada je ostala u drugom stanju, Olgica je bila toliko srećna što će dobiti dete da je nije interesovalo ni kog će pola biti beba. Slučajno je saznala u osmom mesecu na pregledu, kada je doktorka to nehotice rekla. Sam porođaj je bio veoma težak i njih dvoje su jedva preživeli.
NE PROPUSTITE
– Doktor nije hteo da me porodi. Došao je drugi na noćno dežurstvo i pitao tog doktora: „Je l’ hoćeš da ubijemo ženu?“ Ja sam im upravo to rekla: „Ili me porađajte, ili me ubijte“. Upravo zbog tog odugovlačenja Strahinju su morali da reanimiraju po rođenju jer je ostao bez plodove vode, ali se srećom to završilo bez posledica. Mene su takođe jedva probudili iz anestezije i iz bolnice smo izašli posle 12 dana – seća se Olgica tih dana.
Strahinja nikada u životu nije upoznao oca, iako je jednom pokušao, dok sada više nema ni želju. Jedino ga zanima da li ima braću i sestre.
– Njegov otac me je pozvao samo jednom, i to tri i po meseca nakon porođaja, da pita da li sam se porodila i kog je pola dete. Ja nikada nakon toga nisam ni pokušala da ga kontaktiram, niti da tražim priznanje očinstva, ali Strahinji nikada nisam lošu reč za njega rekla. Jednom je Strahinja pokušao da stupi u kontakt sa njim, kada je Fejsbuk počeo da se koristi. Poslao mu je zahtev za prijateljstvo, ali kada je čovek na osnovu slika shvatio ko je u pitanju, da je to njegov sin, samo je izbrisao profil – priseća se.
NE PROPUSTITE
Olgica navodi da se uvek trudila da bude i otac i majka svom sinu.
– Njemu je to bilo zanimljivo da čuje kad je bio mali. Govorila bih mu: „Zašto ne bih ja sa tobom mogla da igram fudbal i da idem na utakmice?“ Trudila sam se da mu nadomestim sve, iako to nekada nije bilo lako. Pitao bi me nekad i zašto mu tata nije pisao, ali to nije dugo trajalo. Ja sam ga pitala i da li želi da pokušamo da ga pronađemo, ali sada više to ne želi, kada su već prošle tolike godine - objašnjavala je Olgica za Ženu.
Najveću podršku imala je od svog tate, koji je u početku bio skeptičan kako će ona to pregurati sama, ali je kasnije poludeo za Strahinjom i uvek je bio tu za njih. Osim na oca, uvek je mogla da se osloni i na majku, koja je u tom momentu imala drugi brak, ali i sestru Aleksandru, za koju kaže da je njena zvezdica i posebna osoba u životu.
Doživela moždani udar, pa otkrila tumor
Upravo zbog toga što je sama morala da ponese veliko breme na svojim leđima i da se za budućnost svog sina bori samostalno, iscrpljenost i stres su 9. marta 2019. uzeli svoj danak.
NE PROPUSTITE
– Bila sam šef jednog uplatnog mesta i radila sam stalno. Imala sam i obaveze oko deteta i velika odricanja. Fizički više nisam mogla sve da postignem i osetila sam veliki umor. Bila sam na stanici nakon posla i osetila sam bol u glavi i kočenje vilice. Pozvala sam taksi, ali više nisam mogla ni da govorim i rukom sam mu pokazivala gde da me vozi. Ne sećam se ni kako sam stigla kući i samo sam legla u krevet. Strahinja je bio jako zabrinut kada me je video kako izgledam i pozvao je hitnu pomoć. Odvezli su me odmah u „Svetog Savu“, a nakon tri nedelje sam otišla u Slankamen, gde sam provela tri meseca – priča Olgica.
Ona je na bolovanju bila ukupno devet meseci, a u međuvremeno joj je dijagnostikovan i benigni tumor na hipofizi.
– Sada sam dobro. Pijem terapiju i redovno idem na kontrole, vadim krv i pijem lekove za srce - rekla je Olgica.
