Krvna osveta odnela je mnogo nevinih života na prostorima bivše Jugoslavije, a najizraženija je bila u Crnoj Gori. Danas gotovo da ne postoji, ali u prošlosti konflikt između porodica koji se završi ubistvom jednog od članova započinje agoniju koja ne prestaje dok se ne sahrane gotovo svi članovi familija.
I pored zabrana i pokušaja da se iskoreni, ovaj običaj postoji i danas, ali jedan od najstrašnijih zločina u vezi krvne osvete u staroj Jugoslaviji odigrao se sedamdesetih godina prošlog veka u Zenici.
Saobraćajna nezgofa kao okidač
Sve je počelo kada je Stipo Čalić, vozač iz Zenice, učestvovao u jednom udesu u Crnoj Gori prilikom kog je poginuo jedan dečak. Tamošnji sud doneo je oslobađajuću presudu za Čalića i čitav događaj proglasio nesrećnim slučajem.
Maćeha nastradalog dečaka – Višnja Pavlović, na to nije tako gledala i zaklela se da će “krv naplatiti krvlju”. Ubedila je izvesnog Dragomira Dragana Bajčetu da, u zamenu za 500.000 tadašnjih dinara, ubije jedanaestogodišnjeg dečaka Bruna, Stipinog sina i tako izvrši krvnu osvetu. Nikada nije otkrila kako je saznala da Burno, zapravo, postoji.
Prema opšteprihvaćenom stanovištu danas, za ubistvo je znao i otac nastradalog dečaka – Rajko Pavlović.
Scenario koji se ne viđa ni u najgorem horor filmu
Višnja i Dragomir nisu se zadovoljili “samo” ubistvom. Zločin koji su počinili bio je pravo zverstvo. Godine 2011. majka ubijenog Bruna i Stipina supruga Anka još uvek je bila živa i u intervjuu za portal Herceg Bosna, prisetila se tih strašnih dana.
Višnja i Dragomir, ispričala je, dolazili su im nekoliko puta na vrata, navodno se rasputujući za stan koji žele da iznajme. Videli su Bruna, upoznali mu navike, otkrili gde i kada ide u školu… Višnja je otišla toliko daleko da je prilikom posete stavila Bruna u krilo, popričala sa njim o školi i pomilovala ga. Anki je rekla kako ima jako finog sina.
“Sačekala ga je tog dana i upitala da je odvede do groblja blizu škole. Bruno nije ništa sumnjao, a na groblju ga je dočekao ubojica i izmasakrirao, nakon čega su pobjegli. Kad sam vidjela da ne dolazi na vrijeme kući, krenula sam prema školi i na putu susrela tu ženu, ali ništa nisam sumnjala. Poslije svega, godinama sam molila Boga da me uzme, da ne proživljavam više tu bol i danas prisutnu,” ispričala je Anka.
Jedanaestogodišnji Bruno Čalić ubijen sa devet uboda nožem i izmasakriran.
Udar sudbine bez milosti
Višnja Pavlović uhapšena je u Pljevljima 42 sata nakon ubistva, a Bajčeta je priveden pravo iz kafane u Nikšiću. On se pred sudom pokajao za učinjeno delo. Višnja nikada. Nakon emotivnog i strašnog procesa oboje su osuđeni na smrtne kazne.
Četrnaest meseci nakon ubistva, avgusta 1973. Višnja Pavlović i Dragomir Bajčeta streljani su negde kod Sarajeva. Bila je to jedna od poslednjih smrtnih kazni izvršenih u BIH. Sahranjeni su u neobeleženim grobovima, u skladu sa tadašnjim zakonima da se ubice sahranjuju ovako da bi se izbeglo stvaranje “kulta ličnosti“. Ni danas se ne zna gde počivaju.
Treći saučesnik, Višnjin muž i otac deteta stradalog u saobraćaju Rajko Pavlović, osuđen je na 20 godina zatvora. Odležao je sve te godine iza rešetaka, a doživeo je da mu i sin, kog je imao sa Višnjom, pogine u saobraćajnoj nezgodi.
Stil / Herceg Bosna / Istorijski zabavnik
