Baka Nazifa iz Bosne imala je težak život, ali oduvek je utehu pronalazila u radu. Živi sama u planini u mestu gde se i rodila, te u sada u osmoj deceniji sadi bašti i brine o životinjama. Penzije nema, ali kaže da joj dobri ljudi pomažu. I ništa joj nije bilo teško, ali i sad žali što se nije udala za onog kojeg je volela.
- Ne smem ni da kažem koliko sam se udavala - tri puta. Sa jednim sam dobila dva sina i tako. Ostavila sam ga, mnogo je bio zao, pio je i sada bio. Došla sa. na svoju zemlju, on je na svojoj - započinje svoju ispovest Nazifa.
Ulazi u sedamdesete godine i uopšte ne ide kod lekara.
- Tako sam odlučila. Pijem neke čajeve, imam probleme da bubrezima. Do pre dve godine se sam mogla, sada ne. Začas sam prelazile kilometre. Nisam išla kod lekara odavno, tako sam odlučila. Dokle živim, živim. Bar da imam srećan i lep život, ovako mi je sve jednom. Ono što imam, imam, za onim što nemam - patim. Sve što sam poželela, nije mi se ostvarilo.
Najviše je boli što ne viđa redovno sinove.
- Ne dolaze mi često, preko ljudi saznam o njima. Imam i troje unučadi. Ne znam što ne dolaze, možda sam to i zaslužilo. Moja majka je imala sedmoro dece, otac nam je mlad umro. Sve nas je odgajila, izgleda da nisam na nju, otkud znam - pita se Nazifa.
Ima četiri koze i žao joj je što ne može više da brine o mnogo životinja.
- Ma ja sam sve radila, imala sam preko 40 koza, obrađivala zemlju, sada ne mogu. Borila sam se i sa vukovima da ih sačuvam. Znala sam i da se potučem sa muškarcima. Sada živim poptuno sama. Ponekad mi dođe komšinica i posećuju me brat i sestra. Pomažu mi koliko mogu.
Da može da vrati vreme, mnogo toga bi promenila.
Eh, sada je kasno. Često pomislim da sam neke stvari mogla drugačije da uradim. Nisam se udala za onog koga sam volela, za njim i danas žalim. Kažu da sam bila lepa i sposobna devojka, ali eto, nama se nije dalo i to zbog moje lude glave, sama sam sebi kriva. Njegova majka me je molila da dođe, nije mogao ni da jede, ni da spava zbog mene.
I sad, posle dosta godina, shvata da bez prave ljubavi nema srećnog braka i života.
- Ne može da se živi nazor. Ako nema prave ljubavi između dvoje ljudi, džaba sve. Danas se često čuje da ostaju u braku zbog dece, to je velika greška. I svojoj snaju sam bila rekla, kada mi je izgledalo da ne voli mog sina dovoljo. Čim jedno voli, a jedno ne, ne valja to - zaključila je ova borbena žena kojoj su ljudi ispunili bar jednu želju i poklonirili joj kravu.
- Produžili su mi život, hvala im.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
