Enes Mujakić i Arifra Kendić - Mujakić iz Bosne do 2007. sedme godine imali su uobičajen život, dobili su dvoje dece, nisu ni u čemu oskudevali. Mada je Arifa znala da njen suprug voli žene i da mu afere nisu strane, odlučilla je da uplovi u bračne vode sa Enesom, jer ga je mnogo volela. Nije ni slutila šta će im sve sudbina prirediti, o svom životu napisala je, čak, i knjigu.
Naime, u 2007. godini Enesu se život menja iz korena - doživljava stravičnu nezgodu - pao je sa zgrade i to sa visine od 9 metara i udario je u beton. Međutim, na kraju će se ispostaviti da to nije bio nesrećan slučaj.
- On je bio jako dobar čovek, dobar otac da ne može biti bolji. Bio je 27. februar kada se povredio. Posle sedam meseci je došao kući iz bolnice i sva deca iz kvarta su se okupila i plakala, toliko je bio dobar. Kad svoju decu vodi na sladoled i kolače, ma vodi sve. Bio je široke ruke. Ali, eto, Bog ga je sačuvao. Doktor mi je tek 2022. rekao da može sa sigurnošću da tvrdi da će se oporaviti - počinje priču Arifa.
Njihova ćerka imala je samo 2 i po godine kada se desio nemili događaj.
- Ona se njega uopšte ne seća zdravog. Imamo tu jednu sliku pre nego što je otišao na posao i povredio se.
Arifa priznaje da nisu imali bajkovit bračni život.
- Meni nije falilo ništa, on je radio, ja sam radila, imali smo sve. Ali on je jako, jako voleo žene. Imao je ljubavnica, ali samo nisam znala da je imao baš toliko. Kad je nastradao, meni su stizala anonimna pisma, pozivi, poruke. Čudila sam se otkud toliko.
Dok je Enes bio u bolnici i borio se za život, Arifa je imala nesvakidašnji susret sa jednom od njegovih brojnih ljubavnica.
- Bila sam kod njega u bolnici u poseti, vraćam se iz Rijeke kući, i čujemo kako čovek što drži tu kafić govori: "Njegova žena je jako ljuta, ako čuje za tebe, bićeš bijena", a ona viče: "Ljuta sam i ja". Prilazi mi i kaže mi da je Enesova ljubavnica i da je sa njim živela. A ja joj iz besa kažem: "Aaaa, Vi ste jedna od onih njegovih ku*vi. Evo sad će on još malo doći kući, pa dođi i ti, on nosi pelene, pa mu peri gu*icu. Ako si živela sa njim, znači da te je finansirao, dao ti je sve. I da ti kažem, za utehu, nisi jedina!" Nije bio nešto mnogo lep čovek, ali je imao pare i letele su za njim - objašnjava.
Međutim, ističe da je prema njoj uvek bio dobar.
- Sa mnom nikad nije hteo da se svađa. Ja sam mu svašta radila, pratila ga, pa stavim periku da me ne prepozna. I deca sve znaju.
Otrkiva da su se razvodili, čak, dva puta.
- Svaki put je išlo ono pomirenje radi dece. U sredu je nastradao, a mi smo u petak imali ročište i to po treći put.
Da joj je muž operisan, kao i da je u kritičnom stanju saznala je tek dan kasnije od njegovog brata.
- Ne znam šta se desilo. Kada sam ga videla, bio je neprepoznatljiv. Bio je sav plav, imao je gumu oko glave. Svojim očima sam gledala kako ga tri puta oživljavaju elektrošokovima. Koliko mi je srce luplao, počelo je da me guši. O razvodi više nisam ni pomislila, a bila sam pre toga rešena da ga ostavim.
Pred samu nesreću imala je čudan san.
- Baš par dana pre nego da se sve to desi, nekoliko noći sam sanjala kako hvatam ovna, ali nikako nisam mogla da ga uhvatim, rogovi su mu bili ogromni. Tada sam mu rekla da zakolje sebi kurban. I hteo je kada se vrati sa puta. Odmah posle nesreće ja sam to i uradila, i po mojoj veri, to mu je i spasilo život. Odnela sam mu malo i te vodice i dala mu pored respiratora.
Kako su dani prolazili, stanje se nije menjalo, Enes nije izlazio iz kome.
- Hitno su me zvali lekari da idem u Rijeku. Rekli su mi da su svi rokovi prošli i da, i ako preživi, biće kao biljka. Pitali su me da ga skinu sa aparata. Rekla sam "ne", nisam dozvolila. Potom je jedan doktor kazao da postoje neke kapi koje bi mogle da mu pomognu, ali su jako skupe. Digla sam kredit i kupila ih, 5 ml je koštalo oko 2.500 evra. Malo nakon što ih je primio, probudio se iz kome. Kada su mi javili, ja sam očekivala da je on svestan i da već priča. Međutim, samo je bio otvorio malo desno oko i pomerao je ruku.
Prilikom pada oštetio je celo telo.
- Polomio je 6 rebara, imao je potres bubrega, slomljena vilica, ma 14 dijagnoza je imao. I tu nije bio kraj. E, sad, glava je pretrpela najveće povrede. I zbog njih još nije završen sudski postupak. Lekari kažu da takav prelom lobanje nije mogao da nastane od samog pada, već da je pre toga udaren sa nečim. Totalno mu je odstranjeno čelo. Jedan svedok mi je rekao da ga je poslodavac udario nekom stegom pre pada. Od pada njemu ništa ne bi bilo - kaže Arifa.
Nesreće su se samo nizale, te ostaju i bez jedinog stana u momentima kada im je bilo najteže.
- On jeste digao kredit, ali je isto tako i platio osiguranje, u slučaju da mu se nešto desi. Kada sam odnela taj papir u banku, rekli su mi da ne važi. Isterali su nas iz stana bose, u pidžamama. Došli smo bili do prosjačkog štapa.
Na primeru porodice Mujakić vidi se koliko sudbina može da bude nepredvidiva.
- Na sudu me je taj poslodavac napao. Rekla sam da će doći dan kada će me u suzama moliti za nagodbu, tako je i bilo. Milionska odšteta je bila u pitanju, bio je bogat, ali nije imao toliko novca. Na kraju je morao da plati 50.000 evra, dao je 40.000, a preostalu sumu nikada nije doneo. I novine su pisale o tome kako je teškom invalidu oduzet stan. Ja sam samo klela, nisam mogla da verujem šta se dešava. Ali kako sam ih klela, tako sam ih zaklela - otvorila je dušu i Arifa i nastavila:
- Umrla je sudinica koja je presudila da nam se uzme stan, ali ja mislim da je ubijena. Umro je i čovek koji je kupio taj naš stan, zatim, umire im i advokat. Posle toga se taj poslodavac razišao sa ženom, a onda i razboleo. Dobio je tumor na mozgu. Kada sam ga videla, nisam mogla da za prepoznam - završava svoju ispovest za YT kanal "Tatabrada.tv".
