Sa šesnaest godina Helmut Njutn (1920-2004) želeo je da postane paparaco. Desilo se da je stao u red najvećih modnih fotografa 20. veka, stvarajući zavodljive, glamurozne, šokantne fotografije svojih modela, prelepih i neponovljivih.
Fotografišući, istraživao je i definisao svoju opsednutost ženom, ali i svoju korespondenciju sa ljudima, mestima, istorijskim okolnostima.
Francuska modna ikona Ines de la Fresanž: Iskreno o modi, stilu i starenju (FOTO)
Jedinstven pristup modnoj, reklamnoj, komercijalnoj fotografiji Helmut Njutn gradio je razbijajući tabue. Poseban erotični naboj s kojim je šezdesetih godina prošlog veka prožeo modnu fotografiju, nije dozvoljavao indiferentnost, te su i reakcije na njegov način vizuelne provokacije bile silovite – od krajnjeg oduševljenja do potpunog odbacivanja.
Čudesan život Ibera de Živanšija: Oblačio Džeki Kenedi, Grejs Keli i omiljenu Odri Hepbern! (FOTO)
Rođen je u Berlinu u imućnoj jevrejskoj porodici, što mu je omogućilo bezbrižno detinjstvo. On sam priseća se tih godina na sledeći način: „Često sam bio bolestan, mlitav, sklon nesvesticama i bio sam svetski šampion u masturbaciji. Moja majka je uvek bila zabrinuta za moje zdravlje, tako da me je u školu odvozio uniformisani vozač kako bih izbegao mogućnost bilo kakve zaraze. Nije mi bilo dozvoljeno da dodirujem ograde i gelendere, nisam smeo da dodirujem novac" Bio sam razmažen, nepodnošljiv i užasna kukavica.”
Prvi crni supermodel: Kako je Pet Klivlend pobedila rasizam i pokorila svet! (FOTO)
Period učenja Helmut Njutn počeo je u berlinskom ateljeu slavne modne fotografkinje Elsi Simon (svoja dela potpisivala je sa Yva), kada mu je bilo samo 16 godina. Već u osamnaestoj isprobao se kao reporter lista Singapore Straits Times odakle su ga zbog „nesposobnosti" otpustili posle svega dve nedelje. Odlaska iz nacističke Nemačke Helmut Njutn seća se kao krstarenja Mediteranom, kad je „zaglavio sa udatom tridesetogodišnjakinjom". I još dodaje: „Morate shvatiti da je za nas Jevreje taj brod bio rajsko ostrvo jer nas konačno niko nije mogao povrediti. Svako veče smo plesali, napijali se i vodili ljubav. Ja sam oduvek sedamnaestogodišnje devojčice smatrao manje uzbudljivim od starijih žena: glamuroznih, sofisticiranih i punih seksepila."
Pet dolara koje je imao pristigavši u Singapur odmah je potrošio u bordelu, objašnjavajući kasnije da mu je lični osećaj za finansije uvek govorio kako nema razlike između: imati pet dolara u džepu i biti bez prebijene pare. Profesionalnoj karijeri posvetio se tek posle Drugog svetskog rata, s australijskim državljanstvom, kao običan fotografski zanatlija. Budući vlasnik fotografskog ateljea u Melburnu snimao je venčanja i izrađivao portrete za dokumente, a tek povremeno fotografisao je i za modne žurnale i kataloge.
Ovako je nastala modna Biblija: Biti u Vogu je posebno. To znači nešto! (FOTO)
U Helmutovom privatnom životu ovo je izuzetno važno razdoblje, pre svega zbog susreta sa glumicom Džun Braun (kasnije fotografom, koja je radila pod pseudonimom Alis Spring), kojom se, uprkos promiskuitetnoj prirodi i vrlo liberalnim pogledima na ljubav i seks, venčava i ostaje u uspešnom braku do kraja života. Kako partnerstvo može da funkcioniše i pored specifičnosti profesija, hedonističkog pristupa životu, ljubavnih afera, izmišljenih ili ne, Helmut Njutn kaže: „Ja sam feminista. Ukoliko posao u inostranstvu završim ranije nego što je bilo planirano, uvek pozovem Džun s aerodroma. Nikada nisam želeo da je iznenadim. Nedavno sam zamolio Džun da mi potraži naočare. Pitala me je da li sme da pogleda po mojim džepovima. Smatram da je to jedino ispravno, čak i posle pedest i četiri godine braka.”
Divlja, slobodna i prokleta: Đija Karanđi je bila sve ono što mi nikad ne možemo biti! (FOTO)
Od 1957. godine, kad je stigao u London i potpisao ugovor za englesko izdanje revije Vog, gde su ga podržavali legendarni Sesil Biton i Norman Parkinson, može se govoriti o odlučujućem preokretu koji je svoju potvrdu dobio preseljenjem u Pariz (1957) i radom za niz vodećih modnih časopisa, kao i druženjem sa Žanlupom Sifom, Frankom Horvatom, Markom Hispardom i mnogim drugim fotografima. Od tada je to onaj Njutn koji je, neizbrisivo upisan u istoriju fotografije, izoblikovao nedvosmisleno prepoznatljiv fotografski stil, a ujedno je sa Gajem Bordinom revolucionirao paradigmu modne fotografije i, iz ciklusa u ciklus, iznenađivao svojim originalnim dosetkama, šokantnim mizanscenima i iskričavim, (samo)ironičnim ponašanjem duhovitog provokatora koji svesno hoda po ivici s koje bi lako mogao da sklizne, a on u tom izazivanju beskonačno uživa i svojim majstorstvom uvek iznova očarava posmatrača.
I pored toga što je umeo da kaže: „Svoje modele gledam kao što farmer gleda svoje krave", fotografije Helmuta Njtna pokazuju koliko je obožavao svoje modele. Talentovane, nesputane, senzualne, žene su u njegovom delu simbol želje. Njutn ne fotografiše žene, zavodnice, lezbijke, ljubavnice i ljubavnike, ne fotografiše nagu kožu ili odeću koja ih skriva, u tim likovima on ovaploćuje želju u idealnoj projekciji. Njegovi modeli uhvaćeni su u situacijama koje možemo odrediti kao trenutne, a šta će se dogoditi u sledećem trenutku mora da smisli svaki posmatrač sam. Ono što ti snimci zaista poručuju jeste diktat stila.
Na česta pitanja novinara o tipu žena koje preferira, odgovarao bi: „Zavisi – moj ukus je podložan promenama tokom vremena. U svakoj dekadi ženska tela izgledala su drugačije, razlikovala su se. Danas na celoj planeti svi izgledaju isto: u patikama i džinsu.”
„Njegov radikalni rez u fotografsko polje imao je dalekosežne posledice. Pojam modne fotografije transcendirao je uvođenjem erotičkih elemenata u kontekst reprezentacije. Ono što Njutn, u stvari, kroz celokupan opus artikuliše jeste sama ideja erotizma, užitak kroz želju, koji postaje vrhunski užitak upravo zbog toga što je fizički neostvariv." Koliko je njegova fantazija oslobođena konvencionalnih stega, ovaploćena u fotografiji, svedoči saradnja sa Plejbojem:
Prevara, osveta, najveća tragedija: Život ludački bogate italijanske princeze! (FOTO)
„Bio sam saradnik časopisa Plejboj dvadesetak godina. Moje fotografije su se čak i njima činile previše riskantnim za objavljivanje. U jednom trenutku su me zamolili: 'Molim te, uradi nešto za nas" ali ništa tako nastrano kao što radiš za francuski Vog’.” Svoju prvu samostalnu izložbu imao je tek 1975. (Pariz) u zrelim pedesetim godinama, što mnogo govori o statusu fotografije u savremenoj umetnosti. Helmut je uporno nastavljao da fotografiše stvari koje su ga fascinirale: enterijere, ulice, zgrade, parkove, pejzaže, svakojake trenutke (scene), često modelirane mistikom svetlosti. Ovakve fotografije bile su usputni proizvod njegovih putovanja i čine jedinstvene trofeje načinjene tokom komercijalnih seansi.
Kontroverzni život Fiatovog naslednika: Ne izvinjavam se za svoju prošlost! (FOTO)
Ostale su nastale u neposrednom okruženju doma, najviše sa njegovog balkona u Monte Karlu. Mada je uvek bio sklon da ove fotografije pokazuje i deli sa publikom, one su bile potpuno nezapažene sve dok ih 80-ih nije objavio u sopstvenoj reviji Helmut Newton’s Illustrated. Helmut bi se smejao dok bi objašnjavao kako niko nije zainteresovan za njegove fotografije cveća. Nije bio skučenih interesovanja, kako bi ga neki popularni kritičar mogao predstaviti. Za njega je fotografija sveobuhvatni i beskrajni proces istraživanja, čime nepobitno dokazuje svoj identitet.
Kralj minimalizma koji diktira trendove: Đorđo Armani u 85. godini i dalje na tronu svetske mode!
Osamdesetih godina prošlog veka nastavlja da bude upečatljiv i uticajniji je nego ikada. Godine 1990. dobio je Grand Prix National za fotografe, a 1992. i priznanje od strane nemačke vlade Das Grosse Verdienstkreuz za doprinos nemačkoj kulturi. Takođe, proglašen je Chevalier des Arts, Lettres et Sciences od princeze Karoline od Hanovera, a 1996. Commandeur de I’Ordre des Arts et des Lettres od Filipa Dust-Blazija, francuskog ministra kulture.
Iv Sen Loran: Kako je jedan muškarac promenio način oblačenja svih žena na svetu! (FOTO)
Helmut Njutn je rado govorio o stvaranju svojih fotografija, o anegdotama u koje je bivao uvučen, ali je izbegavao da se upušta u bilo kakva objašnjavanja ili analize. Sve što bi imao da kaže nalazi se na njegovim fotografijama. Bio je dubokog ubeđenja da one treba da govore.
Zato se dogodilo da autobiografiju koju je pripremio još 1982. godine objavljuje tek pred kraj života i to sa obrazloženjem da čitaoci ni za šta nisu uskraćeni: „Ljudi koji ostvare svoje ciljeve su veoma nezanimljivi. Šta sam mogao da napišem o prethodnih dvadeset godina? Da sam upoznao gomilu dosadnih holivudskih tupana, da sam zaradio gomilu novca, da letim isključivo prvom klasom."
Sebe u poznim godinama vidi kao hipohondričnog bogalja, koji pije trinaest pilula dnevno. „Ali još uvek obožavam automobile. Svojevremeno nisam imao dovoljno novca za stanarinu, a vozio sam beli porše sa sedištima presvučenim u crvenu kožu. Nedavno sam sebi priuštio crvenu korvetu koja je po narudžbi izrađena specijalno za mene u Detroitu. Ima plamene jezičke na sebi. Odista savršen automobil.” Desilo se da je život izgubio upravo u jednom od takvih skupocenih automobila 23. januara 2004. godine u Los Anđelesu.
Helmut Njutn je jedan od retkih kreativaca koje inventivnost nikada nije napustila. Njegov ulazak na međunarodnu fotografsku scenu bio je udaran i tako odlučan da se nije mogao prevideti – a ne može se zaobići ni sada kada pogled ne usmerava više kroz kameru ispred koje su se decenijama ređali likovi čovekove prolaznosti dok je on u njima pokušao da prepozna ono zbog čega su neke istine, neke spoznaje trajne.
