Pet dana niko nije uspevao da stupi u kontakt sa Travisom Aleksanderom. Njegovi prijatelji u početku nisu mogli ni da naslute da se iza tišine krije nešto strašno. Kada su konačno otišli do njegovog stana u Arizoni i ušli unutra, dočekao ih je prizor koji će pamtiti do kraja života – Travisovo telo pronađeno je u kupatilu, a oko njega su bili tragovi brutalnog zločina.
Ipak, jedan detalj posebno je zbunio istražitelje: njegov digitalni fotoaparat završio je u veš-mašini. Neko je očigledno pokušao da uništi dokaze, ali nije računao na to da će upravo kamera sačuvati fotografije koje će otkriti šta se dogodilo u poslednjim satima Travisovog života.
Napet odnos između ubijenog i osumnjičene
Travis je rođen 28. jula 1977. godine u Riversajdu, u Kaliforniji. Odrastao je u velikoj porodici, a nakon smrti oca, brigu o njemu i njegovoj braći i sestrama preuzela je njihova baka. Kao mladić, pronašao je oslonac u mormonskoj veri, kojoj je kasnije posvetio veliki deo svog života.
Bio je poznat po smislu za humor, čak je nastupao i kao amaterski komičar pod pseudonimom Edi Snel. Profesionalno se bavio prodajom i motivacionim govorima, a prijatelji su ga opisivali kao ambicioznog čoveka koji je voleo da postavlja sebi visoke ciljeve.
Sudbonosni susret dogodio se u septembru 2006. godine, na poslovnoj konferenciji u Las Vegasu. Tamo je upoznao Džodi Arijas, devojku koja je pokušavala da izgradi karijeru fotografkinje, a povremeno je radila i kao konobarica i u drugim uslužnim delatnostima.
Njih dvoje brzo su se zbližili. Džodi je počela da deli Travisova verska uverenja, a 26. novembra 2006. godine krstio ju je u Crkvi Isusa Hrista svetaca poslednjih dana. Nekoliko meseci kasnije započeli su romantičnu vezu.
Međutim, njihova ljubavna priča nije bila ni približno jednostavna. Veza je bila obeležena čestim raskidima, pomirenjima, ljubomorom i udaljenošću.
Džodi se preselila u Arizonu kako bi bila bliže Travisu, ali su se u junu 2007. razišli kao par. Ipak, nastavili su da održavaju kontakt i povremeno imaju intimni odnos, dok su istovremeno oboje pokušavali da nastave sa svojim životima. Njihova komunikacija često je trajala satima, a prijatelji su kasnije govorili da su primećivali napetost i neobično ponašanje u njihovoj vezi.
U aprilu 2008. Džodi se vratila u Kaliforniju i preselila kod bake i deke u Jreku. Travis je u međuvremenu upoznavao druge žene, što je dodatno komplikovalo njihov odnos. Njegovi prijatelji tvrdili su da je želeo da se udalji od Džodi i da je bio zabrinut zbog njenog ponašanja.
Prema njihovim iskazima, ona je navodno pristupala njegovim nalozima na društvenim mrežama, pratila njegove kontakte i oštetila mu automobil. Džodi je, sa druge strane, kasnije tvrdila da je upravo ona bila žrtva emocionalnog i fizičkog nasilja. Šta se zaista događalo iza zatvorenih vrata ostalo je jedno od najspornijih pitanja čitavog slučaja.
Izbrisane slike na kameri su rekle sve
Dana 4. juna 2008. godine, Travis je ubijen u svom domu u Mesi. Prema nalazima obdukcije, zadobio je 27 ubodnih rana, vrat mu je bio prerezan, a imao je i prostrelnu ranu na glavi. Na rukama su pronađene povrede koje su ukazivale na pokušaje odbrane. Njegova smrt proglašena je ubistvom.
Travisovi prijatelji počeli su da se brinu kada se nije pojavio na važnom poslovnom telefonskom sastanku zakazanom za 4. jun uveče. Narednih dana pokušavali su da stupe u kontakt s njim, ali bez uspeha. Njegovi ukućani nisu odmah posumnjali da se dogodilo nešto strašno, jer su pretpostavljali da je otputovao.
Tek 9. juna grupa zabrinutih prijatelja odlučila je da uđe u njegovu sobu. Ono što su zatekli bilo je jezivo: tragovi krvi vodili su prema kupatilu, gde su pronašli Travisovo telo pod tušem. Odmah su pozvali policiju, a među prvim imenima koja su istražiteljima pomenuli bila je Džodi Arijas.
Istraga je ubrzo dobila neočekivan obrt. Policajci su u veš-mašini pronašli Travisov digitalni fotoaparat, teško oštećen vodom, kao da je neko pokušao da ga uništi. Memorijska kartica, međutim, ostala je čitljiva. Forenzičari su uspeli da povrate izbrisane fotografije koje su prikazivale Travisa i Džodi u intimnim pozama tokom popodneva 4. juna.
Još značajnije bile su poslednje fotografije nastale tog dana: jedna je prikazivala Travisa pod tušem, a naredne su zabeležile krvave prizore u kupatilu. Na jednoj od fotografija istražitelji su uočili i detalje koji su ukazivali na to da je aparat ispao ili se pomerio tokom nasilnog događaja. Fotografije su pružile vremenski okvir zločina i ozbiljno dovele u pitanje kasnije tvrdnje osumnjičene.
Dodatni tragovi pronađeni su u samoj kući. Na zidu hodnika koji je vodio do kupatila otkriven je krvavi otisak dlana. Laboratorijska analiza pokazala je da uzorak sadrži DNK i Travisa i Džodi. Istražitelji su utvrdili i da su pojedini predmeti bili oprani, dok je fotoaparat završio u mašini za veš.
Sve je više dokaza ukazivalo na to da je neko pokušao da ukloni tragove nakon ubistva. Policija je u međuvremenu proveravala i kretanje Džodi Arijas, koja je u danima nakon zločina prešla veliki broj kilometara iznajmljenim automobilom.
Policija je osumnjičenu pomno pratila
Posebnu pažnju privuklo je njeno ponašanje nakon Travisove smrti. Džodi je 5. juna otputovala u okolinu Solt Lejk Sitija, gde se sastala sa Rajanom Bernsom, muškarcem sa kojim je bila u kontaktu. On je kasnije svedočio da je delovala sasvim uobičajeno, iako je primetio da je promenila boju kose i da ima posekotine na rukama.
Nekoliko dana kasnije vratila se u Kaliforniju. Istražiteljima je u početku tvrdila da uopšte nije bila u Mesi u vreme ubistva i da Travisa nije videla od marta. Kada su joj predočeni dokazi, promenila je iskaz i ponudila novu verziju događaja.
Najpre je tvrdila da su dvojica maskiranih provalnika upala u Travisovu kuću, napala oboje i ubila ga, dok je ona uspela da pobegne. Međutim, dve godine nakon hapšenja odustala je i od te priče. Ovoga puta priznala je da je upravo ona usmrtila bivšeg partnera, ali je tvrdila da je to učinila u samoodbrani.
Prema njenom iskazu, Travis ju je napao tokom svađe, a ona se borila za sopstveni život. Govorila je i o navodnom fizičkom i emocionalnom zlostavljanju tokom njihove veze. Tužilaštvo je, međutim, smatralo da je reč o pokušaju opravdavanja unapred planiranog ubistva.
Džodi Arijas uhapšena je 15. jula 2008. godine, šest dana nakon što ju je velika porota okruga Marikopa optužila za ubistvo prvog stepena. Izručena je Arizoni u septembru i izjasnila se da nije kriva. Suđenje je počelo u januaru 2013. godine, pred sudijom Šeri Stivens, i ubrzo preraslo u medijski događaj kakav američka javnost dugo nije videla.
Televizijske stanice prenosile su svedočenja, novinari su svakodnevno izveštavali iz sudnice, a hiljade ljudi pratile su svaki novi detalj. Slučaj je postao tema brojnih emisija, dokumentaraca i žestokih rasprava na društvenim mrežama.
Na suđenju su se sukobile dve potpuno različite verzije događaja. Tužilaštvo je tvrdilo da je Džodi bila ljubomorna, da nije prihvatala kraj veze i da je odlučila da ubije Travisa nakon što je shvatila da on želi da nastavi život bez nje. Kao argumente navodili su pripreme pre putovanja, nestanak pištolja kalibra .25 iz kuće njenih bake i deke, iznajmljeni automobil, kupovinu benzina i dokaze pronađene u Travisovom domu.
Odbrana je, nasuprot tome, pokušavala da predstavi Džodi kao ženu koja je godinama trpela nasilje i koja je reagovala u strahu za sopstveni život.
Porota nije mogla da se usaglasi
Kada je 4. februara 2013. godine izašla pred porotu, Džodi je započela svedočenje koje će trajati čak 18 dana. Govorila je o detinjstvu, odnosu sa roditeljima, intimnom životu sa Travisom i navodnim napadima kojima je bila izložena. Njeni advokati pozvali su i stručnjake koji su pokušali da objasne njeno psihičko stanje i posledice navodnog zlostavljanja.
Tužilaštvo je, međutim, dovelo svoje psihologe, koji su osporavali takvu interpretaciju. Posebno veliku pažnju izazvali su intimni snimci i fotografije para, kao i kontradikcije u iskazima Džodi. Tužilac Huan Martinez više puta je ukazivao na razlike između njenih ranijih tvrdnji i dokaza prikupljenih tokom istrage.
Jedan od najvažnijih trenutaka suđenja dogodio se 8. maja 2013. godine. Nakon približno 15 sati većanja, porota je proglasila Džodi Arijas krivom za ubistvo prvog stepena. Svih 12 porotnika složilo se da je reč o unapred smišljenom ubistvu, dok je sedam njih zaključilo da je kriva i po alternativnoj teoriji ubistva tokom izvršenja drugog krivičnog dela. Međutim, time pravna drama nije bila završena.
Porota nije uspela da postigne jednoglasnu odluku o smrtnoj kazni, pa je u maju 2013. godine u fazi odlučivanja o kazni proglašeno neuspešno suđenje. Ni novo odlučivanje o kazni, održano 2015. godine, nije donelo jednoglasan rezultat: 11 porotnika bilo je za smrtnu kaznu, dok se jedan protivio.
Konačna presuda izrečena je 13. aprila 2015. godine, kada je sudija osudila Džodi Arijas na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog puštanja na slobodu. Porodica Travisa Aleksandera konačno je dobila sudski epilog, ali pitanja o njihovoj turbulentnoj vezi, motivima i poslednjim trenucima njegovog života nastavila su da intrigiraju javnost.
Arijas je 2018. godine uložila žalbu, tvrdeći da joj zbog ogromnog medijskog pritiska i ponašanja tužilaštva nije bilo omogućeno pravično suđenje. Apelacioni sud Arizone je 2020. godine potvrdio presudu, uz kritiku neprimerenog ponašanja tužioca, ali uz zaključak da obimni dokazi potvrđuju krivicu.
Tako je slučaj koji je počeo kao priča o ljubavi, veri i raskidu postao jedno od najpoznatijih američkih suđenja za ubistvo. A fotografije skrivene na memorijskoj kartici ostale su jedan od najupečatljivijih dokaza u rekonstrukciji poslednjih sati Travisovog života.
