Odvezla je kolegu u bolnicu i na parkingu nestala bez traga: Auto je pronađen u plamenu, a roditelji su od progonitelja dobili poziv koji ledi krv - "Imam je"

Doroti Skot je godinama dobijala telefonske pozive muškarca koji joj je čas izjavljivao ljubav, a čas pretio da će je ubiti. Jednom joj je čak ostavio uvelu crvenu ružu na automobilu. Kada je 32-godišnja majka jedne večeri nestala ispred bolnice, njen automobil pronađen je u plamenu, a od nje nije bilo ni traga.

Ko je bila Doroti Skot?

Doroti Džejn Skot rođena je 1948. godine i živela je u Stentonu, u Kaliforniji. Bila je samohrana majka četvorogodišnjeg sina, a radila je kao sekretarica u dve prodavnice u Anahajmu.

Porodica i prijatelji opisivali su je kao mirnu, povučenu i posvećenu majku. Nije bila sklona izlascima, a slobodno vreme uglavnom je provodila kod kuće ili u crkvi. Međutim, nekoliko meseci pre nestanka njen svakodnevni život pretvorio se u pravu noćnu moru.

Sve je počelo anonimnim telefonskim pozivima na njenom radnom mestu. Nepoznati muškarac govorio joj je da je najlepša žena na svetu i da želi da izađe sa njom.

Doroti nije znala ko je on, niti je razumela zašto je toliko zainteresovan za nju. Ubrzo su se, međutim, ljubavne izjave pretvorile u pretnje.

Muškarac je tvrdio da zna gde živi i da će je pronaći kada bude sama. Jednom prilikom rekao joj je da će je iseći na komade tako da niko nikada ne pronađe njeno telo. Posebno uznemirujuće bilo je to što je ponekad znao šta je tog dana obukla i gde se kretala. Sve je ukazivalo na to da je neko prati.

Jednog dana pozvao ju je i rekao da izađe napolje jer je za nju ostavio poklon. Kada je stigla do automobila, na vetrobranskom staklu pronašla je jednu crvenu ružu – ali uvelu.

Uplašena za svoju bezbednost, Doroti je počela da razmišlja o kupovini pištolja. Nedelju dana pre nestanka čak je počela da pohađa časove karatea.

Noć kada je nestala bez traga

Dana 28. maja 1980. godine Doroti je prisustvovala sastanku zaposlenih. Tokom večeri primetila je da se njen kolega Konrad Bostron ne oseća dobro i da ima crveni trag na ruci. Zajedno sa koleginicom Pem Hed odvezla ga je u bolnicu. Lekari su utvrdili da ga je ujeo crni pauk udovica i pružili mu pomoć.

Oko 23 časa kolega je otpušten iz bolnice. Doroti je ponudila da ode po svoj automobil i doveze ga do ulaza kako ne bi morao mnogo da hoda. Kolege su je čekale, ali se ona nije vraćala.

U jednom trenutku ugledali su njen beli automobil kako velikom brzinom izlazi iz parkinga. Farovi su im zaslepeli pogled, pa nisu mogli da vide ko se nalazi za volanom. Pokušali su da privuku pažnju vozača, ali automobil je samo projurio pored njih.

U početku su pomislili da je Doroti možda dobila hitan poziv zbog sina. Međutim, kada se satima nije javljala, prijavili su njen nestanak. Oko 4.30 ujutru njen automobil pronađen je zapaljen u jednoj uličici, desetak milja od bolnice. Doroti nije bilo nigde.

Otprilike nedelju dana nakon nestanka, Dorotini roditelji primili su prvi uznemirujući poziv. Nepoznati muškarac kratko je rekao: „Imam je“, a zatim prekinuo vezu.

Pozivi su se nastavili gotovo svake srede. Nekada je tvrdio da je Doroti živa i da se nalazi kod njega, dok je drugi put govorio da ju je ubio.

Najčešće je zvao kada je njena majka Vera bila sama kod kuće.

Porodica je pokušavala da sazna ko stoji iza poziva, ali muškarac nikada nije ostajao dovoljno dugo na liniji da bi policija mogla da utvrdi njegovo poreklo.

Još jedan događaj dodatno je produbio misteriju. U junu 1980. godine, muškarac je pozvao redakciju lista Orange County Register nakon što je objavljen tekst o Dorotinom nestanku.

Rekao je: „Ja sam je ubio. Ubio sam Doroti Skot. Bila je moja ljubav.“

Tvrdio je da ju je uhvatio u prevari sa drugim muškarcem i da je zbog toga odlučio da je ubije.

Ali najjeziviji detalj bio je nešto drugo: pozivalac je znao pojedinosti koje nisu bile objavljene u novinama. Znao je da je Konrada ujeo pauk i da je Doroti te večeri promenila crnu maramu za crvenu.

To je dodatno pojačalo sumnje istražitelja da bi upravo taj muškarac mogao biti odgovoran za njen nestanak.

Četiri godine kasnije pronađeni su posmrtni ostaci

Dana 6. avgusta 1984. godine građevinski radnik pronašao je ljudske i životinjske kosti u blizini puta Santa Ana Canyon. Ostaci su bili delimično ugljenisani, a pored njih pronađeni su tirkizni prsten i ručni sat.

Posebno potresan detalj bio je podatak da je sat stao u 00.30, samo oko sat vremena nakon što su Dorotine kolege poslednji put videle njen automobil.

Četrnaestog avgusta identitet je potvrđen pomoću stomatoloških kartona. Posmrtni ostaci pripadali su Doroti Skot. Zbog stanja tela, istražitelji nisu uspeli da utvrde tačan uzrok smrti.

Čak ni pronalazak Dorotinih posmrtnih ostataka nije okončao sve neobičnosti ovog slučaja. Nakon potvrde njenog identiteta, porodica je ponovo počela da dobija pozive. Policija je čak postavila uređaj za snimanje glasa, ali misteriozni muškarac nije ostajao dovoljno dugo na vezi da bi pozivi mogli da budu locirani.

Istražitelji su razgovarali sa kolegama, poznanicima i drugim osobama iz Dorotinog života. Ipak, niko nikada nije optužen za njeno ubistvo.

Doroti je sahranjena, a njen četvorogodišnji sin ostao je bez majke. Više od četiri decenije kasnije, slučaj i dalje ostaje nerazrešen. Identitet muškarca koji ju je progonio, slao joj pretnje i možda bio odgovoran za njenu smrt nikada nije pouzdano utvrđen.

Najstrašnije pitanje ostaje isto: ko je bio čovek koji je godinama tvrdio da voli Doroti, a zatim nastavio da uznemirava njenu porodicu čak i nakon njenog nestanka?