1981. trojica avanturista otišli su u bolivijski deo Amazonije: Nekoliko nedelja kasnije, samo jedan je izašao odatle, a ono što je preživeo ledi krv

Godine 1981. četvorica muškaraca uputila su se u bolivijski deo Amazonije u potrazi za zlatom i avanturom. Tri nedelje kasnije, jedan od njih je izvučen živ iz prašume, nakon što se već smatralo da je mrtav. Dvojica drugih nestala su bez traga, a više od četiri decenije kasnije, sudbina Karla Ruprehtera i Markusa Stama ostaje jedna od velikih misterija Amazonije.

Josi Ginsberg otputovao je u Južnu Ameriku 1981. godine sa željom da istraži najudaljenije delove amazonske prašume – san koji se rodio nakon što je pročitao knjigu „Leptir” (Papillon) Anrija Šarijera. Tokom putovanja upoznao je čoveka po imenu Markus Stam i njih dvojica su postali bliski prijatelji. Kada su stigli u La Paz, u Boliviji, upoznali su Kevina Gejla, američkog fotografa. Ono što je usledilo zauvek im je promenilo živote.

Susret sa Karlom Ruprehterom pružio je ovoj trojci priliku: putovanje sa vodičem u dubine Amazonije, gde bi, prema njegovim tvrdnjama, mogli da pronađu izolovanu domorodačku zajednicu. Usput bi, kao vid zarade, tragali za zlatom u rečnom talogu.

Prvi deo puta, niz reku Tuiči do sela Asarijamas, protekao je uglavnom mirno. Nakon što su obnovili zalihe, nastavili su dublje u prašumu. Međutim, ubrzo su nestašica hrane i surovi uslovi uzeli svoj danak. Stamovo zdravlje se pogoršalo, pa je grupa odlučila da se vrati u Asarijamas.

Tamo su osmislili novi plan. Umesto da nastave peške, odlučili su da naprave splav i spuste se rekom Tuiči do mesta Kuriplaja, gde je, prema Ruprehterovim tvrdnjama, u rečnom koritu bilo zlata. Odatle bi nastavili nizvodno do mesta Rurenabake.

Razdvajanje trojca

Plan se ubrzo izjalovio. Ruprehter je kasnije izjavio da ne mogu bezbedno da savladaju opasne brzake u kanjonu San Pedro, te je odbio da nastavi put. U tom trenutku, grupa se razdvojila. Stam je krenuo nazad sa Ruprehterom, uz reku Ipurama, prema selu u potrazi za lekarskom pomoći, dok su Ginsberg i Gejl nastavili put splavom. Ispostavilo se da je to bila sudbonosna odluka.

Ubrzo nakon toga, Ginsberg i Gejl su naišli na opasne brzake koji su vodili ka vodopadu. Gejl je uspeo da dopliva do obale, ali je Ginsberga zahvatila snažna struja i odnela duboko u prašumu. Tako je počela devetnaestodnevna borba za opstanak.

Hrane je bilo malo, a zbog rojeva insekata telo mu je bilo prekriveno ujedima. Usled stalne izloženosti vodi, dobio je takozvano „rovkovsko stopalo” (teško oštećenje tkiva stopala), a u očajničkom pokušaju da ublaži bol i nastavi dalje, čak je izazivao ubode „vatrenih” mrava. Postao je i domaćin larvama muve goveđeg štrka – parazitskog insekta čije se larve razvijaju ispod kože živih životinja, pre nego što izrastu u odrasle, krilate jedinke.

Kako su dani odmicali, nade da će Ginsberg biti pronađen živ postajale su sve manje. Gejl, međutim, nije gubio nadu. Uz pomoć lokalnog stanovništva i domorodačkih zajednica, organizovao je potragu – najpre iz vazduha, a zatim i čamcima. Na kraju je na jednom zabačenom delu rečne obale ugledao iscrpljenog Ginsberga, čime je okončana njegova devetnaestodnevna agonija.

Šta se dogodilo sa Markusom Stamom i Karlom Ruprehterom?

Uprkos svim izgledima, Ginsberg se vratio kući. Isto se, nažalost, ne može reći za Stama i Ruprehtera. Nakon što su napustili ekspediciju, njih dvojica su nestali u prašumi i više ih niko nikada nije video. Uprkos opsežnim potragama, nije pronađen nikakav trag ni za jednog od njih.

Njihova priča je samo jedan od mnogih podsetnika da Amazonija ostaje jedno od najsurovijih okruženja na planeti. Iako je dom domorodačkim zajednicama koje već milenijumima žive od te zemlje i oblikuju je, ona može biti izuzetno nemilosrdna prema onima koji nisu upoznati sa tim predelima.

Ginsbergova priča ostaje izuzetna povest o preživljavanju (o kojoj možete čitati u Ginsbergovoj knjizi „Džungla” i koju možete videti u istoimenom igranom filmu). Međutim, trajna misterija o tome šta se dogodilo sa Markusom Stamom i Karlom Ruprehterom podseća nas da, čak i danas, na Zemlji postoje mesta na kojima čovek može zaista da se izgubi.