Žena mu je nestala, prijateljica ubijena, a komšija raskomadan: Još u detinjstvu je pokazivao bolesne osobine, a jedna greška je otkrila njegova zlodela

Bio je naslednik jedne od najmoćnijih njujorških porodica, čovek sa milionima na računu i pristupom svetu luksuza o kakvom većina može samo da sanja. Ipak, život Roberta Darsta obeležili su nestanak njegove supruge, ubistvo dugogodišnje prijateljice i raskomadano telo komšije.

Porodična tragedija i borba za nasleđe

Robert Alan Darst rođen je 12. aprila 1943. godine u Njujorku, u porodici čije se bogatstvo merilo nekretninama, poslovnim uticajem i prestižnim adresama. Bio je najstariji sin Semjura Darsta, moćnog njujorškog investitora u nekretnine, čija je porodica decenijama gradila poslovno carstvo.

Njegov deda, Džozef Darst, doselio se iz tadašnje Austrougarske u Sjedinjene Američke Države početkom 20. veka, a 1927. godine osnovao je kompaniju koja će postati poznata kao Durst Organization.

Robert je odrastao u Skarsdejlu, u saveznoj državi Njujork, okružen privilegijama, ali njegovo detinjstvo nije bilo bez potresa. Kada je imao svega sedam godina, njegova majka Bernis umrla je nakon pada sa krova porodične kuće. Robert je kasnije tvrdio da je prisustvovao tom događaju i da ga je otac odveo do prozora kako bi mogao da vidi majku na krovu. Njegov mlađi brat Daglas decenijama kasnije osporio je tu verziju, tvrdeći da Robert nije mogao da bude svedok onoga što se dogodilo.

Tragedija je ostavila dubok trag na porodicu, ali nema pouzdanog načina da se utvrdi kakvu je ulogu imala u Robertovom kasnijem ponašanju. Poznato je da je kao dete išao na psihološko savetovanje zbog sukoba sa mlađim bratom.

U psihijatrijskom izveštaju iz 1953. godine, kada je imao deset godina, pominjani su ozbiljni problemi u razvoju ličnosti, pa čak i mogućnost šizofrenije. Takve procene iz detinjstva, međutim, same po sebi ne objašnjavaju niti opravdavaju kasnije zločine.

Na poziv oca se uključuje u porodičan biznis

U školi nije bio naročito društven. Kasnije je studirao ekonomiju na Univerzitetu Lihaj, gde je igrao lakros i radio za studentske novine. Upisao je i doktorske studije na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, ali ih nije završio.

Početkom sedamdesetih pokušao je da vodi drugačiji život. U Vermontu je otvorio prodavnicu zdrave hrane pod nazivom „All Good Things“, u kojoj mu je pomagala tadašnja devojka Ketlin Mekormak. Međutim, otac je želeo da se vrati u porodični posao i Robert je na kraju popustio.

Porodična očekivanja i sukobi ubrzo su postali još jedan izvor nezadovoljstva. Iako je bio najstariji sin, Robert nije dobio kontrolu nad kompanijom. Početkom devedesetih njegov otac odlučio je da rukovođenje poveri mlađem sinu Daglasu, što je Roberta razbesnelo.

Verovao je da mu pravo na upravljanje pripada po rođenju. Optuživao je brata da mu je oduzeo ono što mu pripada, a spor oko porodičnog bogatstva pretvorio se u dugogodišnju pravnu bitku. Godine 2006. dobio je oko 65 miliona dolara u nagodbi kojom se odrekao daljih potraživanja prema porodičnom poslovnom carstvu.

Taj iznos bio je dovoljan da do kraja života živi veoma imućno. Ipak, novac mu nije doneo mir niti je zaustavio istrage koje su ga pratile decenijama.

Ketlin Mekormak: Ljubav koja se pretvorila u noćnu moru

Ketlin „Keti“ Mekormak upoznala je Roberta krajem 1971. godine. Ona je bila mlada, ambiciozna žena koja je želela da izgradi karijeru u medicini. On je bio osam godina stariji, poticao je iz bogate porodice i na prvi pogled mogao je da joj pruži život o kakvom mnogi sanjaju.

Posle samo nekoliko sastanaka, pozvao ju je da se preseli s njim u Vermont i pomogne mu u vođenju prodavnice zdrave hrane. Njihova veza brzo je postala ozbiljna, a venčali su se 12. aprila 1972. godine.

Vratili su se u Njujork, gde su se kretali u krugovima bogatih i uticajnih ljudi. Posećivali su ekskluzivne klubove i zabave, uključujući čuveni Studio 54. Međutim, iza slike glamuroznog života, prema svedočenjima porodice i prijatelja, njihov brak postajao je sve nasilniji. 

Ketlin je u svom dnevniku beležila da ju je Robert šamarao i udarao. Njena porodica kasnije je ispričala da je trpela fizičko i psihičko zlostavljanje, a da se plašila da ga prijavi. Jedan od najtežih događaja odnosio se na trudnoću iz 1976. godine. Prema zapisima iz njenog dnevnika i kasnijim iskazima bliskih osoba, Robert ju je pritiskao da prekine trudnoću, iako ona to nije želela.

Neposredno pre nestanka, Ketlin je bila lečena zbog modrica na licu. Prijateljici je rekla da ju je muž pretukao, ali nije podnela krivičnu prijavu. Takođe je tražila 250.000 dolara za razvod. Umesto da pristane na sporazum, Robert joj je otkazao kreditnu karticu, uklonio njeno ime sa zajedničkog bankovnog računa i prestao da plaća njeno školovanje.

Tražio je razvod od nestale žene

Ketlin je bila na poslednjoj godini medicine na Albert Ajnštajn koledžu medicine u Bronksu. Do završetka studija i ostvarenja sna da postane pedijatar delilo ju je svega nekoliko meseci.

Onda je, krajem januara 1982. godine, nestala.

Poslednji put je pouzdano viđena 31. januara, kada se neočekivano pojavila na večeri kod prijateljice Gilbert Najami u Konektikatu. Delovala je uznemireno i nosila je crvenu sportsku odeću, što je prijateljici bilo neobično. Nakon telefonskog razgovora sa Robertom, otišla je, navodno kako bi se vratila u svoj dom u Južnom Salemu.

Robert je kasnije tvrdio da ju je odvezao do železničke stanice Katona, odakle je trebalo da uhvati voz za Menhetn. Govorio je i da je kasnije razgovarao s njom telefonom u njihovom gradskom stanu.

Međutim, vremenom je priznao da je lagao policiju o pojedinim detaljima te večeri. U stvarnosti, tvrdio je, otišao je kući i legao da spava.

Ketlin se narednog dana nije pojavila na dogovorenom sastanku s prijateljicom. Nije se vratila ni na fakultet. Nekoliko dana kasnije, Robert je prijavio njen nestanak.

Pojedini zaposleni u zgradi tvrdili su da su je videli 1. februara, ali su njihova svedočenja bila neprecizna i nikada nisu pouzdano razjasnila gde se nalazila. Tri nedelje nakon prijave nestanka, upravnik zgrade pronašao je deo njenih stvari u kompresoru za smeće.

Porodica i prijatelji započeli su sopstvenu potragu. U njenom dnevniku pronašli su zapise o nasilju i strahu. Prijatelji su, prema kasnijim izveštajima, pronašli i sumnjive beleške među stvarima koje su povezivali sa Robertom, uključujući reči o deponiji, mostu, kopanju, čamcu i iznajmljivanju alata.

Postojali su i drugi zabrinjavajući navodi. Jedna žena iz stambene zgrade u kojoj su supružnici imali stan tvrdila je da je Ketlin ranije pokušala da dođe do nje preko terase, tražeći pomoć jer ju je muž navodno pretukao i jer se plašila da će je upucati. Kućna pomoćnica je, prema iskazima koji su kasnije dospeli u javnost, prijavila da je pronašla malu količinu krvi i da joj je Robert naredio da ukloni neke Ketlinine stvari.

Ovi navodi pojačali su sumnje, ali nisu doveli do pronalaska njenog tela.

Godine 1990. Robert se razveo od Ketlin, navodeći napuštanje bračne zajednice kao razlog, iako se ona vodila kao nestala. Tokom godina istraga je povremeno obnavljana, a 1999. godine vlasti su ponovo počele ozbiljnije da ispituju okolnosti njenog nestanka.

Ketlinina porodica nikada nije prihvatila mogućnost da je jednostavno otišla i započela novi život. Njena mlađa sestra i druge bliske osobe verovale su da ju je Robert ubio.

Njeno telo nikada nije pronađeno.

Suzan Berman: Prijateljica koja je znala previše

Suzan Berman bila je Robertova dugogodišnja prijateljica. Poznavali su se još iz mladosti, a njihovo prijateljstvo trajalo je decenijama. Bila je ćerka Dejvida Bermana, čoveka povezanog sa organizovanim kriminalom i ilegalnim kockanjem, koji je svojevremeno imao uticaj u Las Vegasu.

Suzan je poznavala Ketlin i znala je mnogo o Robertovom privatnom životu. Prema navodima tužilaštva, nakon Ketlininog nestanka pomogla je Robertu da stvori alibi, odnosno da objasni policiji gde se njegova supruga nalazila i šta se s njom dogodilo.

Kada je policija 1999. godine obnovila istragu o Ketlininom nestanku, Robert je postao sve zabrinutiji. Suzan je mogla da bude važan svedok, a on je imao razloga da strahuje da će njena saznanja postati dostupna istražiteljima.

Dana 24. decembra 2000. godine, Suzan Berman pronađena je mrtva u svojoj kući u Los Anđelesu. Ubica ju je upucao iz neposredne blizine, u stilu egzekucije. Policija je došla nakon što su komšije prijavile da su vrata kuće otvorena, a jedan od njenih pasa izašao napolje.

Nekoliko dana kasnije, policija je primila pismo sa adresom na kojoj je pronađeno telo i rečju „cadaver“, odnosno „leš“. Pismo je poslato pre nego što je telo otkriveno, a na koverti je naziv Beverli Hilsa bio pogrešno napisan kao „Beverley“.

Ta pravopisna greška postala je jedan od najvažnijih detalja čitavog slučaja.

Robert je u vreme ubistva bio na putu kroz Kaliforniju, a zatim je odleteo za Njujork. Suzan je neposredno pre smrti dobila novac od njega, u dve uplate od po 25.000 dolara. Kada su ga istražitelji kontaktirali, potvrdio je da joj je poslao novac, ali nije želeo da bude detaljno ispitan o ubistvu.

Kasnije je tvrdio da mu je Suzan neposredno pred smrt rekla da policija želi da razgovara s njom o Ketlin. Upravo taj razgovor postao je deo teorije tužilaštva da je ubijena kako ne bi otkrila ono što je znala.

Nakon što je saznao da je istraga o njegovoj supruzi obnovljena, Robert se preselio u Galveston u Teksasu. Tamo je počeo da se predstavlja kao žena, koristeći identitet gluvoneme osobe, kako bi izbegao pažnju i živeo neprimetno. Ali ubrzo je nestala još jedna osoba iz njegove blizine.

Moris Blek i telo pronađeno u zalivu Galveston

Septembar 2001. godine. Detektiva Gerija Džonsa obavestili su da je dečak u vodi pronašao nešto što izgleda kao ljudski torzo. Kada su istražitelji stigli, suočili su se sa jezivim prizorom. U moru su plutali ostaci tela bez glave, ruku i nogu. Žrtva je identifikovana kao Moris Blek, sedamdesetjednogodišnji Robertov komšija.

Blek je živeo u istoj zgradi kao i Robert, koji se u tom periodu predstavljao pod ženskim identitetom i koristio ime Doroti. Iako je pokušavao da se uklopi u okolinu, njegovo ponašanje i okolnosti u kojima je živeo izazvali su sumnje.

Istražitelji su pregledali stan i pronašli tragove koji su ukazivali na to da je telo raskomadano upravo tamo. Na podu su uočeni sitni rezovi, a pregledom otpada pronađeni su predmeti koji su vodili do Roberta Darsta, uključujući papir sa terminom lekarskog pregleda na njegovo ime.

U oktobru 2001. godine Darst je uhapšen. Međutim, pušten je uz kauciju od 250.000 dolara. Potom se nije pojavio na sudskom ročištu i za njim je raspisana poternica.

Narednih nedelja bio je u bekstvu. U novembru je uhvaćen u prodavnici Wegmans u Pensilvaniji, nakon pokušaja krađe flastera, novina i sendviča sa pilećom salatom, iako je kod sebe imao oko 500 dolara.

U iznajmljenom automobilu istražitelji su pronašli približno 37.000 dolara u gotovini, dva pištolja, marihuanu, Blekovu vozačku dozvolu i uputstva do kuće Gilbert Najami, prijateljice nestale Ketlin.

Pronađeni predmeti dodatno su pojačali sumnje da se Robert pripremao za beg i da je pratio osobe povezane sa slučajem njegove supruge.

Suđenje na kojem je priznao da je raskomadao telo

Suđenje za ubistvo Morisa Bleka održano je 2003. godine. Robert je tvrdio da je ubio komšiju u samoodbrani. Prema njegovoj verziji, Blek je pronašao pištolj koji je Robert skrivao i zapretio mu njime. Tokom borbe oko oružja, pištolj je opalio i pogodio Bleka u lice.

Ono što je usledilo bilo je gotovo jednako šokantno kao i samo ubistvo. Robert je na sudu priznao da je koristio nož, dve testere i sekiru kako bi raskomadao Blekovo telo. Zatim je delove stavio u kese i bacio u zaliv Galveston.

Glava nikada nije pronađena, pa tužilaštvo nije imalo mogućnost da na osnovu svih očekivanih forenzičkih dokaza ospori njegovu verziju događaja.

Odbrana je angažovala skupog advokata Dika DeGerenа i tvrdila da je reč o samoodbrani. U pripremi odbrane angažovan je i psihijatar Milton Altschuler, koji je posle dugotrajnog ispitivanja procenio da Robert pokazuje osobine kompatibilne sa Aspergerovim sindromom. Ta procena predstavljena je kao deo objašnjenja njegovog ponašanja, a ne kao dokaz da nije mogao da počini zločin.

Porota ga je 11. novembra 2003. oslobodila optužbe za ubistvo Morisa Bleka.

Oslobađajuća presuda nije značila da je oslobođen odgovornosti za sve što je učinio. Krajem 2004. priznao je krivicu po dve tačke optužnice za izbegavanje sudskih obaveza i jednoj za uništavanje dokaza, povezanoj sa raskomadavanjem tela. Dobio je pet godina zatvora, uz uračunato vreme provedeno u pritvoru, pa je trebalo da odsluži još približno tri godine.

Na slobodu je pušten 2005, ali je kasnije vraćen u zatvor zbog kršenja uslova uslovnog otpusta. Ponovo je oslobođen 2006. godine.

Slučaj je izazivao brojne kontroverze. Neki istražitelji i posmatrači smatrali su da je Robert vešto iskoristio nedostatak fizičkih dokaza, dok su drugi ukazivali na to da tužilaštvo nije uspelo da dokaže da nije postupao u samoodbrani.

Njegova oslobađajuća presuda ipak nije rešila misteriju Ketlin Mekormak niti ubistvo Suzan Berman.

Tajna koju je otkrio dokumentarac „The Jinx“

Robert Darst je godinama ostao intrigantna ličnost za novinare i dokumentariste. Njegov život inspirisao je film „All Good Things“ iz 2010. godine, u kojem su likovi zasnovani na Robertu i Ketlin prikazani kroz priču o bogatom nasledniku i misterioznom nestanku njegove supruge.

Nakon što je film objavljen, Robert je kontaktirao režisera Endrua Jareckog. Želeo je da ispriča svoju stranu priče i pristao je da učestvuje u dokumentarnoj seriji „The Jinx: The Life and Deaths of Robert Durst“.

Serija je postala prekretnica u slučaju. Tokom snimanja, članovi produkcije došli su do pisma koje je Robert napisao Suzan Berman 1999. godine. Na koverti je naziv „Beverly Hills“ bio pogrešno napisan na isti način kao na anonimnom pismu koje je policiju obavestilo o telu.

Sličnost nije bila samo u pravopisnoj grešci. Istražitelji su analizirali rukopis i okolnosti slanja pisama, a produkcija je materijal predala tužilaštvu.

Robert je ranije negirao da je napisao anonimnu poruku. U decembru 2019. godine njegovi advokati su, međutim, u sudskim podnescima priznali da ju je napisao, uz tvrdnju da to samo po sebi ne dokazuje da je ubio Suzan.

Tužilaštvo je imalo i druge dokaze. Prema iskazu njegovog prijatelja Nika Čavina, Robert mu je priznao ubistvo Suzan Berman, govoreći da je morao da bira između njenog života i sopstvenog.

A onda je usledio trenutak koji je dokumentarac pretvorio u televizijski fenomen. Tokom snimanja poslednje epizode, Robert je otišao u kupatilo, očigledno verujući da mikrofon više ne snima. Njegove reči zabeležene su na snimku:

„Šta sam, dođavola, uradio? Sve sam ih pobio, naravno.“

Pre toga se čulo i kako govori da je uhvaćen i da je pogrešio.

Iako se raspravljalo o kontekstu tih reči i načinu na koji su montirane, snimak je postao jedan od najupečatljivijih elemenata istrage. Kasnije je otkriveno da je redosled pojedinih izjava u dokumentarcu bio izmenjen, što je izazvalo dodatne rasprave o montaži. Ipak, snimak i drugi dokazi bili su deo šireg slučaja protiv Darsta.

Suđenje za ubistvo Suzan Berman

Uhapšen je 14. marta 2015. godine u hotelu u Nju Orleansu, samo dan pre emitovanja završne epizode serije.

Prijavio se pod lažnim imenom Everet Vord. Kod njega su pronađeni revolver kalibra .38, novac, marihuana, lažna lična karta, novi mobilni telefon, mape i maska od lateksa u boji kože. Istražitelji su pronašli i dodatni novac koji mu je poslat u paketu.

Prema procenama istražitelja, pripremao se da pobegne iz zemlje, a Kuba se pominjala kao moguća destinacija. Njegovi advokati osporavali su pojedine okolnosti hapšenja i pretresa, ali je slučaj protiv njega nastavljen.

Suđenje za ubistvo Suzan Berman konačno je počelo 2020. godine, ali je ubrzo prekinuto zbog pandemije koronavirusa. Nastavljeno je u maju 2021, nakon duge odgode.

Dana 17. septembra 2021. godine Robert Darst proglašen je krivim za ubistvo Suzan Berman prvog stepena. Sud je utvrdio i posebne okolnosti koje su omogućile izricanje najstrože kazne.

Mesec dana kasnije, 14. oktobra, osuđen je na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta.

Nekoliko dana nakon presude, tužilaštvo je napravilo sledeći korak u slučaju koji je decenijama ostao otvoren. Darst je 22. oktobra 2021. zvanično optužen i za ubistvo svoje prve supruge, Ketlin Mekormak. Ipak, do suđenja za njen nestanak nikada nije došlo.

Smrt u zatvoru i misterija bez odgovora

Robert Darst umro je 10. januara 2022. godine, u 78. godini, dok je bio u pritvoru u Kaliforniji. Preminuo je od srčanog zastoja u bolnici San Hoakin General, nakon što mu je pozlilo tokom medicinskih pregleda.

Njegovo zdravlje godinama je bilo narušeno. Imao je ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući hidrocefalus, zbog kojeg mu je ugrađen šant u mozak, operacije kičme i rak jednjaka. Tokom suđenja za ubistvo Suzan Berman njegovi advokati su navodili i da boluje od raka bešike.

Njegova smrt sprečila je održavanje suđenja za ubistvo Ketlin Mekormak. Iako je optužnica protiv njega podignuta, sud nikada nije dobio priliku da odluči o toj optužbi. Darstova osuda za ubistvo Suzan Berman kasnije je automatski poništena zbog toga što je preminuo dok je njegova žalba još bila u postupku. To ne predstavlja sudsko utvrđenje da nije počinio zločin, već pravnu posledicu njegove smrti tokom žalbenog postupka.

Za Ketlininu porodicu, međutim, pravda nikada nije dobila konačan oblik. Njeno telo nije pronađeno, a okolnosti njenog nestanka ostale su bez potpunog odgovora.

Darst je tokom života posedovao ogromno bogatstvo, koristio različite identitete, izbegavao istražitelje i godinama uspevao da ostane izvan domašaja pravosudnog sistema. Bio je čovek koji je imao novac da angažuje najbolje advokate, promeni grad, kupi novu nekretninu i započne novi život.

Ali nije uspeo da zaustavi istragu o Suzan Berman. Njeno ubistvo, anonimno pismo sa pravopisnom greškom i snimak iz kupatila povezali su događaje koje je decenijama pokušavao da drži odvojene.

Priča o Robertu Darstu zato nije samo priča o bogatom nasledniku i nizu zločina. To je i priča o porodici koja je godinama tražila nestalu ćerku, o prijateljici koja je možda znala previše i o čoveku koji je gotovo četiri decenije uspevao da izbegne konačan sudski odgovor.

Njegova smrt zatvorila je jedno poglavlje, ali nije razrešila najveću misteriju: šta se zaista dogodilo Ketlin Mekormak u januaru 1982. godine i gde se nalazi njeno telo?