Smrt bi proglasili kao samoubistvo da nije ostavila za sobom 1 važan trag: Dve nedelje ranije je komšiji dostavila šokantno pismo u kom piše šta će se desiti

U decembru 1998. godine, u mirnom mestu Plezant Preri u američkoj saveznoj državi Viskonsin, Džuli Jensen pronađena je mrtva u svom krevetu. U početku se sumnjalo na samoubistvo, ali je jedno pismo koje je ostavila iza sebe pokrenulo istragu i otkrilo uznemirujuće detalje iz njenog privatnog života.

Ljubavna priča koja je počela još u srednjoj školi

Kada je Mark Džensen u decembru 1998. godine ušao u spavaću sobu svoje supruge Džuli, zatekao ju je mrtvu u krevetu. U prvi mah, sve je ukazivalo na moguću prirodnu smrt ili samoubistvo. Međutim, jedan detalj promenio je tok istrage i otvorio pitanje koje će godinama proganjati policiju: da li je Džuli zaista sama sebi oduzela život ili je unapred znala da joj preti opasnost?

Mark i Džuli Džensen poznavali su se još iz srednjoškolskih dana. Njihova veza delovala je kao priča o mladalačkoj ljubavi koja je prerasla u zajednički život, a zajedno su proveli gotovo dve decenije. Venčali su se 1984. godine, dobili dva sina i izgradili dom u mestu Plezant Preri u američkoj saveznoj državi Viskonsin.

Ipak, iza slike naizgled stabilne porodice krili su se problemi o kojima se nije mnogo govorilo. Džuli je nekada studirala medicinu, odnosno školovala se za medicinsku sestru, ali je odustala od studija pre diplomiranja. Prema rečima njenog brata, teško joj je padalo emocionalno vezivanje za pacijente. Uz to, borila se sa depresijom, a porodične okolnosti iz detinjstva ostavile su dubok trag na nju.

Njena majka imala je problema sa alkoholom i depresijom, a Džuli se plašila da bi jednog dana i sama mogla da se suoči sa sličnim poteškoćama.

Prvi ozbiljan udarac njihovom braku dogodio se nakon rođenja starijeg sina, kada je otkriveno da je Džuli imala aferu. Podnela je zahtev za razvod, ali se predomislila nakon što su ona i Mark pokušali da spasu odnos bračnim savetovanjem. Dobili su još jednog sina, ali se problemi nisu povukli.

Do jeseni 1998. godine, Mark je prijateljima govorio da je njegova supruga depresivna. Džuli je posetila porodičnog lekara, koji joj je prepisao antidepresiv. Samo dva dana kasnije, pronađena je mrtva.

„Mislim da će me muž ubiti“

U mesecima pre smrti, Džuli je nekolicini ljudi poverila strahove koji su u početku zvučali gotovo neverovatno.

Među njima je bila i Tereza DeFazio, učiteljica njenog sina. Džuli joj je iznenada rekla da misli da bi njen muž mogao da je ubije. Tereza je bila zatečena ozbiljnošću optužbe, ali je ubrzo shvatila da Džuli ne govori samo o prolaznoj bračnoj svađi.

Svoje sumnje podelila je i sa komšijama Margaret i Tedom Vojt, koji su sa Džensenovima živeli vrata do vrata sedam godina.

Prema njihovim rečima, Mark se promenio nakon što je u leto 1998. promenio posao. Postao je kritičniji prema supruzi, govorio joj da je loša majka i da loše utiče na decu. Džuli je tvrdila da je na njegovom računaru pronašla sumnjive beleške sa spiskovima lekova, špriceva i druge opreme za koju se plašila da bi mogao da je upotrebi protiv nje.

Još više zabrinjavajuće bilo je njeno uverenje da Mark preko interneta traži informacije o otrovima koji se teško otkrivaju.

Komšije su je savetovale da uzme decu i napusti kuću. Nudile su joj pomoć, a predlagano joj je čak i da ode u sklonište. Džuli je, međutim, odbijala da ode.

Zašto je ostajala ako je verovala da joj je život ugrožen? Da li se nadala da će se situacija smiriti ili je postojalo nešto što nije želela da otkrije ni najbližima? Odgovor na to pitanje nikada nije otkriven.

Pismo koje je moglo da promeni sve

Dana 21. novembra 1998. godine, manje od dve nedelje pre smrti, Džuli je predala Tedu Vojtu pismo sa jasnim uputstvom: da ga preda policiji ako joj se nešto dogodi. Ted je kasnije rekao da pismo nije pročitao pre nego što ga je predao istražiteljima.

U njemu je Džuli opisala svoje sumnje i pomenula spisak koji je pronašla među suprugovim stvarima. Nije tvrdila da sa sigurnošću zna šta Mark namerava, ali je napisala da bi on bio prva osoba na koju bi posumnjala ako joj se nešto dogodi.

Njene reči delovale su kao upozorenje napisano u strahu od najgoreg mogućeg ishoda.

A onda je usledio poziv koji je Margaret Vojt dugo pamtila. Veče pre nego što je pronađena mrtva, Džuli ju je pozvala i rekla da se ne oseća dobro. Margaret je pokušavala da je nagovori da prihvati pomoć, ali ju je Džuli uporno odbijala, ponavljajući da se Mark sada dobro ponaša prema njoj i da se brine o njoj.

Margaret je kasnije opisala njen glas kao drhtav, gotovo kao da je bila pijana. Bio je to njihov poslednji razgovor. Nešto više od 24 sata kasnije, Džuli je bila mrtva, a pismo je dospelo u ruke policije.

Sumnjivi tragovi na računaru

U početku istražitelji nisu mogli da utvrde uzrok smrti. Na telu nije bilo očiglednih znakova povreda, a obdukcija nije dala konačan odgovor. Samoubistvo je bilo jedna od mogućnosti, ali Džulino pismo promenilo je način na koji su posmatrali slučaj.

Istražitelji su zato detaljno pregledali kućni računar Džensenovih. Neko je pokušao da izbriše istoriju pretrage, ali deo podataka ipak je sačuvan.

Ono što su pronašli dodatno je zakomplikovalo slučaj.

Na računaru su se nalazile pretrage o različitim otrovima, uključujući etilen-glikol, supstancu koja se nalazi u antifrizu. Istražitelji su otkrili i elektronsku prepisku koja je ukazivala na to da Mark ima ljubavnu vezu sa koleginicom Keli Labont, koju je upoznao na novom poslu.

Za tužilaštvo, kombinacija bračnih problema, afere i pretraga o otrovima predstavljala je važan deo slagalice. Međutim, ni tada nije bilo dovoljno dokaza da se sa sigurnošću utvrdi kako je Džuli umrla.

Tek nakon više od dve godine i analiza u tri laboratorije, testovi su pokazali malu količinu etilen-glikola u njenom želucu.

Lekarka Meri Mejnland, koja je bila zadužena za slučaj kao sudski medicinski veštak, smatrala je da je Džuli otrovana. Prema njenoj proceni, supstanca je mogla biti prikrivena u piću jer ima sladak ukus. Ipak, pitanje da li je otrov zaista izazvao smrt i dalje je bilo predmet rasprave.

Optužba za ubistvo i verzija koja je podelila porodicu

U martu 2002. godine Mark Džensen uhapšen je i optužen za ubistvo prvog stepena svoje supruge.

Njegovi roditelji, Den i Florens Džensen, odlučno su odbacivali optužbe. Tvrdili su da je Džuli, koja je studirala za medicinsku sestru, poznavala lekove i otrove i da je možda sama uzela malu količinu etilen-glikola kako bi navela policiju da posumnja na supruga.

Prema njihovoj teoriji, Džuli je želela da Mark završi u zatvoru, dok bi ona zadržala decu i kuću. Smatrali su da je pogrešno procenila količinu supstance i da je umrla ne planirajući takav ishod.

Tvrdili su i da je pismo bilo deo unapred osmišljenog plana. Tužilaštvo je takvu verziju odbacivalo, smatrajući da je pismo iskren izraz Džuline bojazni za sopstveni život. Njena braća takođe nisu verovala da bi njihova sestra namerno napustila decu na taj način.

Slučaj je tako postao mnogo više od istrage o uzroku jedne smrti. Bio je to sukob dve potpuno različite priče: u jednoj je Džuli bila žrtva koja je pokušavala da upozori okolinu, a u drugoj žena koja je navodno osmislila složen plan kako bi uništila supruga. A ključni dokaz bio je dokument koji je napisala pre nego što je umrla.

Svedok koji je izneo novu, šokantnu tvrdnju

Godinama nakon smrti Džuli, slučaj je dobio novi obrt. U julu 2007. godine, tokom pripremnog ročišta, pojavio se Ed Klug, bivši Markov kolega. Tvrdio je da mu je Mark nekoliko nedelja pre Džuline smrti, tokom poslovnog putovanja u Sent Luisu, govorio o načinima na koje bi mogao da ubije suprugu, a da se otrov ne otkrije u uobičajenoj obdukciji.

Klug je priznao da tada nije otišao u policiju. Rekao je da je bio zauzet poslom i da se plašio da se umeša. Njegovo svedočenje pojavilo se tek nakon što je drugi zaposleni obavestio tužilaštvo o onome što je Klug navodno čuo.

Markovi roditelji doveli su u pitanje njegovu priču, ali je sudija procenio da je svedočenje dovoljno značajno da Marku poveća kauciju na više od milion dolara. Pošto nije mogao da plati, završio je u zatvoru čekajući suđenje.

Ipak, najveći preokret tek je usledio. Na suđenju, koje je počelo 3. januara 2008. godine, tužilac Bob Džambois izneo je novu teoriju. Više nije verovao da je otrov sam po sebi usmrtio Džuli. Prema novim tvrdnjama tužilaštva, Mark joj je navodno dao piće sa antifrizom, a kada otrov nije izazvao očekivani ishod, ugušio ju je pritiskajući joj lice u jastuk.

Tužilaštvo se oslanjalo na svedočenje Arona Dilarda, čoveka koji je tvrdio da mu je Mark priznao zločin. Prema Dilardovoj priči, Mark je pokušao da otruje suprugu, a zatim se uspaničio kada je video da se njeno stanje popravlja i da bi deca mogla da je odvedu u bolnicu.

Međutim, Dilard je imao kriminalnu prošlost i priznao je da je od svog svedočenja imao koristi, jer je pušten iz zatvora. Odbrana je zato tvrdila da mu se ne može verovati.

Sudski proces pretvorio se u borbu oko toga kome treba verovati: čoveku koji je navodno čuo priznanje, porodici koja je tvrdila da je Džuli sama izazvala tragediju ili pismu koje je ostalo kao jedini direktan zapis njenih strahova.

Presuda koja nije uklonila sve sumnje

Posle sedam nedelja suđenja i višednevnog većanja, porota je proglasila Marka Džensena krivim za ubistvo prvog stepena. Presuda je doneta 2008. godine, više od devet godina nakon Džuline smrti.

Ipak, slučaj nije dobio jednostavan završetak. Pojedini članovi porote kasnije su rekli da nisu prihvatili tužilačku teoriju o gušenju i da su imali ozbiljne nedoumice u vezi sa svedočenjem Arona Dilarda. I dalje su razmatrali mogućnost da je Džuli bila toliko depresivna da je mogla sama sebi da oduzme život.

Uprkos tim nedoumicama, porota je zaključila da je Mark kriv. Na izricanju presude, Džulina braća zatražila su najstrožu kaznu. Njihov brat Pol rekao je da je osetio olakšanje kada je čuo odluku, kao da mu je sa srca skinut veliki teret.

Markovi sinovi, međutim, stali su uz oca. U pismu koje je pročitano na sudu, napisali su da se on brinuo o njima nakon majčine smrti i zamolili da mu se omogući da jednog dana izađe na slobodu.

Sudija je Marka Džensena osudio na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta. Za Džulinu porodicu, presuda je predstavljala korak ka pravdi. Za Markove roditelje, bila je tragedija i nepravda. A za sve koji su pratili slučaj, njeno pismo ostalo je najpotresniji deo priče: poslednje upozorenje žene koja je verovala da je u opasnosti.

U njemu nije bilo konačnog odgovora na pitanje šta se dogodilo te noći. Bilo je samo straha, sumnje i molbe da joj neko poveruje. I upravo je to pismo, napisano dok je Džuli još bila živa, postalo jedan od najvažnijih dokaza u procesu koji je trajao godinama.

 Stil / CBS News