Maržori Džekson bila je udovica Čestera Džeksona, naslednika i vlasnika bogatstva povezanog sa poznatim američkim lancem prodavnica prehrambenih proizvoda Standard Grocery. Nakon suprugove smrti 1970. godine nasledila je oko 14 miliona dolara. Iako je u početku veći deo novca držala u banci, ubrzo je počela da menja svoje navike.
Maržori je, naime, imala ozbiljan razlog za nepoverenje prema bankarskom sistemu. Godine 1976. otkriveno je da je jedan zaposleni u banci proneverio oko 700.000 dolara sa njenog računa. Muškarac je kasnije osuđen na deset godina zatvora, ali je šteta već bila učinjena: bogata udovica više nije želela da svoje bogatstvo poverava bankarima.
Počela je da odlazi u banku sa koferima i papirnim kesama, a zatim podiže po 500.000, pa čak i milion dolara odjednom, uglavnom u novčanicama od po 100 dolara. Prema novinskim izveštajima, između januara i maja 1976. godine podigla je oko devet miliona dolara sa jednog računa.
Novac je potom sakrivala po kući u ulici Spring Mill Road u Indijanapolisu. Držala ga je u fiokama, ormarima, kutijama za alat, kantama za smeće i kesama usisivača. Navodno je do smrti u kući mogla imati čak 11 miliona dolara u gotovini.
Neobična udovica koja je razgovarala sa pticama
Maržori je živela sama i vremenom se sve više povlačila iz društva. Komšije su je opisivale kao ekscentričnu ženu koja je razgovarala sa pticama i životinjama, praktikovala neobične verske rituale i često vikala na prolaznike. U dvorištu je imala i dva nova kadilaka koja gotovo nikada nije vozila.
Njeno ponašanje postajalo je sve neobičnije nakon suprugove smrti. Prema pojedinim svedočenjima, bila je izrazito religiozna i verovala da se mora zaštititi od demonskih sila. Kvake na vratima oblagala je aluminijumskom folijom, a po kući je ostavljala hiljade sitnih predmeta umotanih u foliju, uz čestitke upućene Isusu, potpisane njenim imenom.
I zalihe hrane bile su neobične. Istražitelji su kasnije pronašli čak 50 vekni hleba, oko 68 kilograma kafe, hiljade kolačića i brojne torte sa porukama poput „Bogu, od Maržori“.
U jednoj prostoriji pronašli su i svečano postavljen sto sa skupocenim porcelanom i kristalnim čašama, pripremljen za dve osobe. Sve je ukazivalo na ženu koja je živela u sopstvenom svetu, okružena novcem, zalihama i religijskim simbolima.
Prva pljačka: Lopovi su pronašli više od 800.000 dolara
Glasine o bogatoj udovici koja u kući čuva milione brzo su se proširile komšilukom. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su dvojica devetnaestogodišnjaka, Volter Bergin mlađi i Daglas Hauard Grin, odlučila da iskoriste priliku.
Prema policijskim izveštajima, 16. maja 1976. godine provalili su u Maržorinu kuću. Nisu morali dugo da traže dragocenosti: nakit je bio razbacan po prostorijama, a u jednom ormaru pronašli su čak 817.000 dolara u gotovini.
Pokupili su novac i nakit, ali se tokom bekstva dogodilo nešto prilično neobično. Dok su se vozili putem, Grin je počeo da izbacuje skupocene predmete kroz prozor automobila. Među njima su bili dijamantske ogrlice i prstenje, nekoliko satova, ogrlica sa žadom i biserna ogrlica. Nije poznato zašto je odlučio da odbaci plen koji su upravo ukrali.
Mladići su ubrzo počeli da se razbacuju novcem i hvale svojim poduhvatom. Priča je stigla i do policije, čiji su službenici pokušali da ubede Maržori da prijavi krađu.
Međutim, ona je odbila saradnju. Kada su policajci došli na njeno imanje, zapretila im je pištoljem i naredila da napuste posed. Ispostavilo se da je u pitanju bio pištolj na kapisle, ali to nije promenilo njenu odlučnost da ih otera.
Bergin i Grin na kraju su uhapšeni 1978. godine, nakon što su svojim ponašanjem privukli pažnju istražitelja.
Druga pljačka završila se ubistvom
Prva provala nije bila dovoljna da Maržori promeni navike. Nastavila je da čuva ogromne količine novca kod kuće, a njeno odbijanje da sarađuje sa policijom dodatno je otežalo zaštitu imovine.
U noći između 1. i 2. maja 1977. godine, dvojica muškaraca, Hauard Vilard i Manuel Li Robinson, provalila su u njenu kuću i odneli približno milion dolara.
Nekoliko dana kasnije vratili su se po ostatak novca. Ovoga puta Maržori se probudila i pokušala da se odbrani, ali je jedan od napadača pucao u nju iz puške kalibra .22. Pogođena u stomak, ostavljena je da krvari na kuhinjskom podu.
Lopovi su zatim pokušali da prikriju zločin tako što su zapalili kuću. Očigledno nisu bili naročito vešti u tome, jer požar nije zahvatio čitavu zgradu. Vatra je oštetila samo deo objekta, dok su telo žrtve i veliki deo dokaza ostali sačuvani.
Pošto se kuća nalazila na izdvojenoj lokaciji, trebalo je nekoliko dana da neko primeti šta se dogodilo. Vatrogasci su 7. maja 1977. godine konačno stigli na imanje i pronašli Maržorino telo.
Prizor koji je zbunio policijske istražitelje
Kada su istražitelji ušli u kuću, nisu znali odakle da počnu. Prostorije su bile prepune hrane, odeće, predmeta umotanih u foliju i najrazličitijih stvari koje je Maržori godinama sakupljala.
Detektiv-potpukovnik Robert Kirkman iz policije okruga Merion kasnije je govorio o tome koliko je bilo teško utvrditi šta je sve nestalo iz kuće. Jednostavno, niko osim vlasnice nije znao gde se novac nalazio niti koliko ga je ukupno bilo.
A onda su pronašli kantu za smeće u jednom od ormara u hodniku. U njoj se nalazilo čak 5.013.389,93 dolara.
Novac je bio sakriven u velikoj kanti zapremine oko 120 litara, a istražitelji su ostali zatečeni činjenicom da su lopovi, uprkos ogromnom plenu koji su odneli, prevideli još pet miliona dolara.
Upravo je taj pronalazak dodatno zakomplikovao slučaj. Koliko je novca Maržori zaista imala u kući? Koliko su lopovi odneli tokom dve pljačke? I da li je deo bogatstva nestao na neki drugi način?
Lopovi su uhvaćeni, ali milioni nisu pronađeni
Hauard Vilard i Manuel Robinson nisu dugo uspevali da prikriju poreklo svog iznenadnog bogatstva. Počeli su da troše velike količine gotovine, a njihovo ponašanje ubrzo je izazvalo sumnju.
Posebno su se istakli prilikom pokušaja kupovine nekoliko novih automobila za gotovinu. Prodavci su primetili da nešto nije u redu i obavestili policiju.
Robinson je prvi uhapšen. Ispod njegovog kreveta pronađen je kofer sa oko 1,6 miliona dolara. Pokušao je da objasni da mu je novac na čuvanje ostavio nepoznati muškarac čije ime, navodno, nije znao.
Ipak, tokom ispitivanja otkrio je telefonski broj koji je pripadao Vilardovoj devojci. Taj trag pomogao je istražiteljima da pronađu drugog osumnjičenog.
Vilard je uhapšen u Arizoni, gde je pokušavao da kupi dve polovne prikolice za 50.000 dolara u gotovini. Nakon hapšenja i izručenja Indijani, osuđen je za ubistvo na doživotnu kaznu zatvora.
Robinson je osuđen za podmetanje požara i provalu, ali je kasnije pušten na uslovnu slobodu, 1988. godine.
Istraga je dovela i do još jednog značajnog pronalaska. Vilardova devojka odvela je agente FBI-ja do mesta u pustinji gde su bile zakopane dve kutije, oko metar i po ispod peska. U njima se nalazilo dodatnih 1,7 miliona dolara.
Gde je nestao ostatak bogatstva?
Uprkos hapšenjima i pronađenom novcu, najveća misterija slučaja nikada nije rešena. Prema proceni advokata Džona Švarca, lopovi su možda odneli čak šest miliona dolara iz Maržorine kuće. Njen nećak Stiv Kers, penzionisani policajac, smatrao je da nedostaje najmanje 1,6 miliona dolara.
Međutim, niko nije mogao sa sigurnošću da utvrdi tačan iznos. Maržori je godinama podizala novac, skrivala ga na različitim mestima i nije vodila evidenciju koju bi neko drugi mogao da protumači.
Godinama kasnije pojavila se i jedna mnogo ozbiljnija, ali nikada dokazana teorija.
Istraživački novinar Don Devero tvrdio je 2015. godine da sumnja kako je jedan od agenata FBI-ja tokom istrage mogao da prisvoji deo pronađenog novca, a zatim ga prebaci na račun u Švajcarskoj. Novinar je verovao da je agent kasnije tim novcem kupovao skupe nekretnine u Feniksu i tvrdio je da poseduje bankarsku dokumentaciju koja podržava njegove sumnje.
Dodatnu sumnju izazvao je odgovor FBI-ja na zahtev za pristup dokumentima iz 2014. godine. Novinaru je saopšteno da je deo dokumentacije uništen još 1993. godine. Takođe je primetio da se ime agenta na koga je sumnjao pojavljuje šest puta u dosijeu, iako je njegov identitet u javno dostupnim dokumentima bio pažljivo zaštićen.
Devero je smatrao da takvo ponavljanje nije slučajno. FBI je sproveo internu proveru, ali nije preduzeo dalje mere na osnovu njegovih zahteva. Nikada nije dokazano da je bilo koji agent prisvojio novac.
