Kada muž stalno brani majku, a ne suprugu: Kad počinju problemi u braku?

Odnos između svekrve i snaje oduvek je bio jedna od najosetljivijih tema u porodičnim odnosima. Međutim, pravi problem često ne nastaje između dve žene, već onda kada muškarac ne uspeva da pronađe ravnotežu između uloge sina i uloge supruga. Kada muž uporno opravdava majčine postupke, čak i onda kada oni povređuju njegovu ženu, brak može početi da gubi ono što mu je najpotrebnije – osećaj zajedništva, sigurnosti i međusobnog poštovanja.

Međutim, ono što najviše boli mnoge žene nije sama kritika svekrve, već reakcija njihovog muža.

„Ma, znaš kakva je moja majka.“

„Nije ona to tako mislila.“

„Nemoj da preteruješ, ipak mi je majka.“

„Šta očekuješ, da se svađam sa rođenom majkom zbog tebe?“

Ove rečenice na prvi pogled mogu delovati kao pokušaj smirivanja situacije. Ipak, kada se ponavljaju godinama, žena može steći utisak da njena osećanja nikada nisu dovoljno važna i da će, bez obzira na okolnosti, uvek biti na drugom mestu.

Kada muž ostane prvenstveno sin, a zaboravi da je postao suprug

Psiholozi koji se bave porodičnim odnosima ističu da stupanje u brak podrazumeva određenu promenu porodičnih granica. To ne znači da muškarac treba manje da voli roditelje, da ih zanemari ili prekine kontakt sa njima. Naprotiv, kvalitetan odnos sa roditeljima može biti važan izvor podrške za čitavu porodicu.

Međutim, stvaranje sopstvene porodice zahteva i sposobnost da se odluke donose zajedno sa partnerom.

Problem nastaje kada muškarac oseća da svako neslaganje sa majkom predstavlja izdaju, nepoštovanje ili dokaz da je loš sin.

Takvi muškarci ponekad odrastaju u porodicama u kojima je poslušnost bila izjednačena sa ljubavlju. Ako se majka naljuti, zaplače ili kaže da je sin zaboravio sve što je učinila za njega, on može osetiti snažnu krivicu.

Zbog toga mu je ponekad lakše da razočara suprugu nego majku.

Supruzi može da kaže da bude strpljiva, da prećuti ili da ne obraća pažnju. Od majke, međutim, ne traži da promeni ponašanje jer se plaši njene reakcije.

Tako nastaje neravnoteža u kojoj jedna osoba stalno mora da se prilagođava kako bi druga izbegla neprijatnost.

 Zašto ženu više boli muževljevo ćutanje nego svekrvina uvreda?

Zamislimo situaciju u kojoj svekrva pred porodičnim gostima komentariše da snaja nije dovoljno dobra domaćica, da njen sin otkako se oženio više ne jede kako treba ili da deca nisu lepo vaspitana.

Snaja se oseća poniženo, ali pokušava da sačuva mir. Kada kasnije kaže suprugu da ju je takav komentar povredio, on odgovara da je preosetljiva.

U tom trenutku problem više nije samo svekrvina primedba.

Žena sada ima osećaj da osoba sa kojom deli život ne prepoznaje njenu povređenost.

U zdravom partnerskom odnosu supružnici ne moraju uvek da imaju isto mišljenje. Muž ne mora automatski da se složi sa ženom, baš kao što ni ona ne mora da podrži svaki njegov stav.

Ali postoji velika razlika između neslaganja i omalovažavanja partnerovih osećanja.

Rečenica „Razumem da te je to povredilo, razgovaraću sa majkom“ može imati potpuno drugačiji efekat od rečenice „Opet praviš problem ni iz čega“.

U prvom slučaju žena oseća da je suprug čuje, čak i ako on situaciju doživljava drugačije. U drugom dobija poruku da je sama odgovorna za neprijatnost koju oseća.

Ako se takav obrazac stalno ponavlja, među supružnicima se može stvoriti emocionalna udaljenost.

Majka nije suparnica, ali ne bi trebalo ni da upravlja brakom

Jedna od najvećih grešaka u ovakvim porodičnim odnosima jeste predstavljanje situacije kao takmičenja između majke i supruge.

Pitanje „Koga više voliš?“ zapravo ne rešava problem.

Ljubav prema majci i ljubav prema supruzi nisu iste vrste ljubavi i ne bi trebalo da budu međusobno suprotstavljene.

Muškarac može iskreno voleti i poštovati majku, a istovremeno jasno pokazati da odluke o njegovom braku, domu, finansijama i deci donosi zajedno sa suprugom.

Na primer, ako majka insistira da porodica svake nedelje mora da dolazi na ručak, sin ima pravo da kaže da će doći kada im obaveze dozvole.

Ako komentariše način na koji snaja odgaja dete, može mirno da objasni da su roditelji već doneli odluku.

Ako se prema supruzi obraća uvredljivo, može da postavi granicu bez vikanja, pretnji i prekidanja porodičnih odnosa.

„Mama, razumem da imaš svoje mišljenje, ali ne želim da se o mojoj supruzi tako govori.“

Takva rečenica nije znak nepoštovanja roditelja. Ona je znak da odrasla osoba ume da zaštiti granice svoje porodice.

Pet znakova da odnos sa majkom počinje ozbiljno da utiče na brak

Nije svako neslaganje sa svekrvom dokaz da postoji veliki porodični problem. Međutim, određeni obrasci ponašanja mogu ukazivati na to da granice između roditeljske i bračne porodice nisu dovoljno jasne.

1. Majčino mišljenje ima veću težinu od zajedničkih odluka supružnika

Ako muž redovno menja dogovore sa suprugom nakon razgovora sa majkom, žena može početi da oseća da u sopstvenom braku nema ravnopravan glas.

2. Od supruge se stalno očekuje da popusti

Kada je jedino rešenje svakog sukoba to da žena prećuti, izvini se ili se prilagodi, problemi se ne rešavaju, već samo odlažu.

3. Muž opravdava i otvoreno nepristojno ponašanje

Jedno je razumeti da roditelji imaju drugačije navike i stavove. Sasvim drugo je očekivati od partnera da prihvati ponižavanje zato što dolazi od člana porodice.

4. Intimni bračni problemi postaju tema razgovora sa majkom

Poveravanje roditeljima nije samo po sebi pogrešno. Međutim, ako muškarac majci redovno prenosi detalje svađa, finansijskih problema ili intimnih nesuglasica bez saglasnosti supruge, može ozbiljno narušiti poverenje u braku.

5. Svaki pokušaj postavljanja granica doživljava se kao napad na porodicu

Kada žena kaže da ne želi nenajavljene posete ili komentare o svom izgledu, a muž to tumači kao mržnju prema njegovoj majci, razgovor se udaljava od stvarnog problema.

Zašto neki muškarci ne umeju da kažu majci „ne“?

Razlozi mogu biti različiti.

Ponekad je u pitanju strah od sukoba, naročito ako je muškarac odrastao uz roditelja koji je burno reagovao na neslaganje.

U drugim slučajevima postoji snažan osećaj obaveze. Majka je možda sama odgajala sina, mnogo se žrtvovala ili je tokom njegovog detinjstva prolazila kroz teške životne okolnosti.

Sin tada može verovati da je njegova dužnost da je nikada ne razočara.

Ipak, zahvalnost prema roditeljima ne podrazumeva odricanje od prava na samostalne odluke.

Postoje i porodice u kojima se bliskost poistovećuje sa potpunom uključenošću u život odrasle dece. U takvim odnosima granice mogu delovati kao odbacivanje, iako su zapravo neophodan deo zdravog osamostaljivanja.

Važno je naglasiti da ovakve teškoće nisu karakteristične samo za muškarce. I žene mogu imati problem da postave granice svojim roditeljima, posebno kada roditelji previše utiču na odluke koje bi trebalo da pripadaju bračnom paru.

Šta žena može da uradi kada se stalno oseća kao druga u muževljevom životu?

Prvi korak nije zahtev da muž bira između majke i supruge.

Takav ultimatum često izaziva odbrambenu reakciju i dodatno produbljuje sukob.

Mnogo je korisnije razgovarati o konkretnim situacijama.

Umesto rečenice „Tvoja majka ti je važnija od mene“, žena može da kaže:

„Kada je tvoja majka pred svima komentarisala moje sposobnosti, a ti si ćutao, osećala sam se poniženo. Volela bih da sledeći put jasno kažeš da takvi komentari nisu u redu.“

Na ovaj način razgovor se usmerava na ponašanje koje treba promeniti, a ne na dokazivanje čija je ljubav važnija.

Takođe je važno da supružnici zajedno odrede granice koje će važiti za obe porodice.

Ako nije prihvatljivo da njegova majka dolazi nenajavljeno, isto pravilo trebalo bi da važi i za njene roditelje. Ako se bračne nesuglasice ne iznose pred njegovom porodicom, trebalo bi poštovati isto načelo i kada je reč o njenoj.

Doslednost pokazuje da cilj nije udaljavanje od određene osobe, već zaštita privatnosti i samostalnosti braka.

Kada ćutanje postane opasnije od same svađe

Jedna od najtežih posledica dugotrajnog osećaja nezaštićenosti u braku jeste postepeno emocionalno povlačenje.

Žena koja je godinama pokušavala da objasni šta je boli može prestati da govori o tome.

Više se ne raspravlja kada svekrva uputi neprijatnu primedbu. Ne traži od muža da reaguje. Ne pokušava da ga ubedi da razume njenu perspektivu.

Na prvi pogled može izgledati kao da se situacija smirila.

Međutim, odsustvo svađe ne znači nužno da je problem rešen.

Ponekad to znači da je osoba izgubila nadu da će razgovor bilo šta promeniti.

Zbog toga je važno reagovati mnogo pre nego što se nezadovoljstvo pretvori u ravnodušnost.

Ako supružnici ne uspevaju sami da izađu iz ponavljajućih sukoba, partnersko savetovanje može pomoći da nauče kako da razgovaraju bez optuživanja i postave granice prema članovima šire porodice.

Dobar sin ne mora da bude loš muž

Jedna od najvažnijih stvari koju bi trebalo razumeti jeste da poštovanje roditelja i odanost supružniku nisu suprotstavljene vrednosti.

Muškarac ne mora da prestane da bude brižan sin da bi postao dobar suprug.

Može pomagati majci, posećivati je, brinuti o njenom zdravlju i pokazivati zahvalnost za sve što je učinila, a da pritom ne dozvoli da ona odlučuje umesto njega i njegove žene.

Isto tako, supruga ne bi trebalo da očekuje da njen muž prekine bliskost sa roditeljima samo zato što među njima postoje razlike u karakteru ili mišljenju.

Suština zdravog odnosa nije u tome da jedna žena pobedi, a druga izgubi.

Suština je u tome da svaka osoba ima svoje mesto.

Majka ostaje majka, sa važnom i nezamenljivom ulogom u životu svog deteta. Supruga je životna partnerka sa kojom muškarac gradi zajedničku budućnost.

Kada se te uloge poštuju, nema potrebe za stalnim dokazivanjem ko je važniji.

Jer problem u braku ne počinje onda kada muškarac voli svoju majku. Problem počinje onda kada, u pokušaju da nikada ne povredi majku, iznova povređuje ženu sa kojom je odlučio da deli život.