Na neke pojave reagujemo samo određenih momenata u godini - Dan žena, Dan zaljubljenih i Noć veštica. Da li preterujemo ili samo savesno reagujemo u doba površnosti i komercijalizacije?
Pravoslavlje i sveci zauzimaju bitnu ulogu u kulturi Srba. Svaka porodica ima svog sveca zaštitnika kojeg proslavlja određenog datuma kao krsnu slavu, i taj dan je zvanično uveden kao neradni dan za članove porodice. Iza svakog sveca stoji neka priča, a prema bitnim detaljima iz njihovog života oni su često i zaštitnici gradova, pojava ili zanimanja (vinara, mornara...).
Oni koji su više privrženi veri poštuju različite običaje kojima čuvaju tradiciju, poput osveštavanja kuće. Ali, zajedničko svima jeste da se obeležava uz tradicionalni slavski ručak sa porodicom i prijateljima. Izobiljem hrane i pića, praznujemo na taj dan. Domaćinima se daruju pokloni za kuću.
Čak i ako niste vernik, ne završavajte dan pre nego što ovo uradite: Omiljeni praznik svih Srba!
Često se ne uočava razlika između svetaca i obeležavanja pojava. Praznici su slični po tome što se slavi neki bitan momenat ili osoba, i nisu nužno povezani sa verom, kao štu su, na primer, Nova godina, Praznik rada, Dan državnosti i nedavno u Srbiji usvojen praznik - Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Obeležavaju se i svetski dani starijih osoba, zdravog srca, dece, borbe protiv raka dojke... To su dani kada, na neki način, pokušavamo da odamo počast određenim grupama i da se setimo bitnih činjenica i udruženi podignemo svest o nekom problemu.
Dan borbe protiv raka dojke i Dan starih osoba ne dižu mnogo galame, ali zato Noć veštica izaziva veliku polemiku, i to ne zbog strašnih kostima već zbog osećaja gubljenja sebe u ovom velikom svetu. Gubljenje sebe doživljavamo kao ekvivalent prihvatanja nečeg novog. Da li preterujemo i zašto o tome razmišljamo samo nekoliko puta godišnje, umesto svaki dan? Možda bi sve bilo manje dramatično kada bismo shvatili da gradimo sebe svakim svojim postupkom, ne samo kostimom za maskenbal.
Noć veštica nosi specifičan naziv, specifičan način praznovanja i dolazi iz "zapadnog sveta" koga se toliko plašimo. Kao da dolazi sa "onoga sveta". Više se plašimo samog praznika nego kostimiranih učesnika. Ovaj praznik je veoma komercijalizovan u kulturi Severne Amerike - filmovi, muzika, proizvodi, sve je sa obeležjem Noći. Naziv na engleskom "halloweeen" potiče od "Hallow Evening" ili noći svetih. Ovo proslavljaju i katolici kao Dan svih svetaca. Takođe, u mnogim kulturama se proslavlja kao dan mrtvih, svih svetaca i mučenika. I Srbi pravoslavne veroispovesti imaju dan Svih Svetih koji pada nedelju nakon Duhova. Sve kulture obeležavaju dan svojih mrtvih, samo na različit dan. To je dan kada se sećamo svojih preminulih članova porodice, bliskih prijatelja i poznanika.
U mnogim kulturama, naročito meksičkoj, Dan mrtvih se obeležava velikom razigranom povorkom. To je dan sećanja na one koji više nisu među živima, ali na taj dan, prema verovanju, pomeraju se granice svetova i osećamo njihovo prisustvo. Praznik je zapravo veoma veseo i na neki način iskazuje ljubav prema precima i tradiciji. Upriliči se gozba sa muzikom, hranom i pićem.
Sveti Trifun, Valentin i Dan zaljubljenih: Evo šta, kada i kako treba slaviti 14. februara!
U toku Noći veštica u Americi i još nekim evropskim zemljama običaj je da se organizuje maskenbal. Možete se maskirati u bilo šta, od vile i princeze, veštica, likova iz crtanih filmova, u omiljeni kolač ili šta god vam pada na pamet... Što kreativnije to bolje! Mnogi se maskiraju u strašne likove duhova, veštica i đavola, ali to je samo izbor, poput izbora da li ćete gledati romantičnu komediju ili horor film. Ovakvi kostimi su pomalo zastrašujući, ali nikako ne znače veličanje paganskih, mitoloških stvorenja ili tamnog princa kao suprotnosti Bogu. Ili, barem ne bi trebalo. Ako se neko oseća da mu kostim đavola ide uz ličnost, onda to nije samo 31.oktobra, već i svakog drugog dana.
Prikaz mrtvih, lobanja, veštica, demona i drugih strašnih stvorenja predstavlja kreiranje slike posmrtnog sveta. Na maskenbalu ljudi se kostimiraju i u anđele...
Dok poštuješ svoje, ne plaši se tuđeg uticaja. (Stefan Nemanja)
Kada se negde prihvati običaj praznovanja Noći veštica u smislu bundeva i kostimiranja, u suštini se prihvata maskenbal. Ne mora to biti samo tog dana, već i bilo kojeg drugog. Za početak školske godine, škole bi mogle da uvedu običaj maskiranja, da bi se mališani zabavili i opustili pred početak novih obaveza. U mnogim krajevima Srbije i dalje postoji maskenbal, ili Maškare. Možda ste nekad i učestvovali?
Dan žena: Da li znate zašto proslavljamo 8. mart?
Druga dva datuma kada se uzburka javnost jesu 14. februar kao Dan zaljubljenih i 8. mart kao Dan žena. Tada negodovanje izražava obično muški deo populacije. Zašto?
Ne vole sentimentalnost i ne priznaju pravo žena na jednako uvažavanje? Ili je problem što je potrošačko društvo nametnulo običaj kupovine poklona, a sami ga pretvaramo u začarani krug koji postaje sve jači. Većina dama koje dobiju poklon obavezno ga i promovišu na društvenim mrežama, gde veće srce označava veću ljubav.
Dan zaljubljenih obeležava se u celom svetu 14. februara. Praznik je posvećen ljubavi. Zar je to loše? Ili je samo loš tajming? Naime, 14. februara SPC obeležava Svetog Trifuna, zaštitnika vinara. Ili je problem u nazivu Valentine's day, srp. Dan Sv. Valentina, jer je Sveti Valentin svetac kojeg poštuju katolici...
Valentin bio je sveštenik koji je poštovao ljude malo više od zakona. U to vreme car Klaudije I zabranio je vojnicima da se žene, kako ne bi imali ništa što ih sprečava da odlaze u rat. Sveštenik Valentin održavao je tajna venčanja svih mladih koji su želeli ljubav da krunišu brakom. Kada je car to otkrio, pogubio je sveštenika, 14. februara. Nakon smrti, on je kanonizovan, a u narodu je ostao kao simbol poštovanja iskrene ljubavi.
Pravoslavlje se smatra religijom zasnovanom na ljubavi. Prema tome, na dan Svetog Trifuna ne bi trebalo da je greška iskazati ljubav prema mužu, ženi, devojci... A kao što mnogi ističu - slobodno to činite i svakog drugog dana. Činite to lepim gestovima, ne samo poklonjanjem materijalnih stvari. Nisu svi u mogućnosti da poklone skupocene poklone, ali to svakako nije dovoljno i nije najbolji način da pokažete da vam je stalno do nekog.
Dan žena samo je još jedan dan kada moramo preživeti negodovanja, trzavice i kurtoazne poklone. Zašto se zove Dan žena? Žene postoje svakog momenta, i svesni smo toga. Ali na ovaj dan se samo podseća na borbu iz prošlosti da žene budu primećene i jednako vrednovane kao osobe, jer nisu uvek bile.
Setite se romana i filmova ili lekcija iz istorije, gde su žene gurane u čošak kuhinje, a ženska deca smatrana promašajem. Neke kuće i danas su dokaz da ova borba nije okončana. Ali barem većina ravnopravno može stati jedni uz druge.
8. marta poklanja se pažnja svim pripadnicama ženskog pola, kao znak poštovanja i cenjenja posebnosti žena, onog zbog čega ih suprotan pol voli. Nežnost, lepota, ali i izuzetna snaga bića i spremnost da dele ljubav i žrtvuju se za svoje.
Moj sin će nositi suknje, i tačka: Žustra rasprava zbog statusa jedne majke! (FOTO)
Crveni karanfil simbol je borbe za prava žena od radničkih protesta, kada se kačio na rever kao znak podrške. Firme su za Dan žena svojim radnicama poklanjale po jedan crveni karanfil kao znak da ih vrednuju kao radnike. Opet dolazimo do odnosa novca i značenja, koje kvari istorijsku simboliku -
Karanfil je jedan od jeftinijih cvetova, pa se smatra lošim i nezanimljivim poklonom. Zato se nameće potreba da se kupuju skuplji pokloni ženama. U našoj zemlji malo je teže izdvojiti sumu za raskošan buket cveća, naročito ako poželite da dodate bombonjeru ili neku sitnicu koju baš vaša draga osoba ženskog pola ceni. Zato je i ovaj praznik postao malo problematičan.
(D.O. / Stil.kurir.rs)
