Članicu socijalističke partije Klaru Cetkin i mnoge druge žene proslavila je pojava feminističkog pokreta krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Cetkinova je 1910. godine u Kopenhagenu predložila da se 8. mart obeleži kao Međunarodni dan žena. Godine 1911. obeležen je samo u nekoliko zemalja: Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Danskoj, a Ujedinjene Nacije su ga prvi put obeležile tek 1975. godine.
Između ta dva perioda, žene su prvi put u istoriji uspele da se izbore za svoja prava i mnoge beneficije, kao što je trudničko bolovanje, pravo glasa, ograničenje rada (noći rad, radu u smenama), ravnopravnost sa muškarcima.Nažalost, čini se da je ovaj praznik izgubio smisao, jer se najčešće obeležava darivanjem žena cvećem i drugim poklonima.
Mnogi su zaboravili da su počeci proslavljanja ovog dana imali političku konotaciju, što svedoči i razglednica koja se prodavala u nekadašnjem SSSR. Na njoj je pisalo: "Osmi mart je dan pobune radnih žena protiv kuhinjske robije. Reci NE ugnjetavanju i praznini duha rada u domaćinstvu". Vremenom, motivi na razglednici su izmenjeni, pa su za naredne godine korišćene slike mimoze.
Naša zemlja, ali i Hrvatska, Čile, Kameron, Bugarska i BiH su specifične po tome što obeležavaju ovaj dan i kao dan majki. U Srbiji je običaj za mališani u vrtićima i školama prave priredbe povodom 8. marta, a obično sa vaspitačicama odnosno učiteljicama pripreme poklon za majke.
Iako je osmi mart radni dan u ovim državama, ipak se obeležava na "prigodan" način, jer mnogi muškarci kada završe sa proslavom praznika na poslu, kada dođu kući imaju običaj da žene iz svog okruženja daruju poklonima, ranijih godina crvenim karanfilom, a danas najčešće ružom.
