Misterija atentata na Džona Kenedija uvek je zanimljiva, iako je od njega prošlo više od pola veka. Jedna od stvari koje su se godinama tajile je da je njegov mozak, koji je izvađen iz tela tokom obdukcije, nestao.
Njega su nedugo nakon ubistva 1963. godine stavili u čelični kontejner koji je potom smešten u prostorije tajne službe i kasnije prebačen u Nacionalni arhiv. Tri godine kasnije otkriveno je da je mozak nestao i nikada nije pronađen.
Najnovija teorija autora Džejmska Svonsona, u knjizi End of Days: The Assassination of John F. Kennedy (Poslednji dani: Ubistvo Džona F. Kenedija), navodi da je mozak ukrao predsednikov mlađi brat Robert.
On tvrdi da je razlog tome prikrivanje istine o predsednikovoj misterioznoj bolesti, kao i uzimanje brojnih lekova i nedozvoljenih sredstava.
Spekulisalo se kako je Kenediju dr Maks Džejkobson, nadimka Čarobni Maks, davao specijalne injekcije za dobro raspoloženje, a sadržale su spid i analgetike.
Neki teoretičari zavere tvrdili su kako je neko ukrao mozak, jer bi on mogao da posluži kao dokaz da ga Li Harvi Osvald nije upucao s leđa, već je neko drugi pucao od napred.
No, pokojni američki predsednik nije jedina poznata osoba za koju se ne bi moglo reći da počiva u miru.
Za stolom su se ponašali kao svinje: Prljave tajne porodice Kenedi!
Kada je Albert Ajnštajn umro od pucanja aneurizme u abdomenu 1955. godine, patolog dr Tomas Harvi je iz bolnice u Nju Džerziju ukrao njegov mozak. No, ubrzo je uhvaćen.
Ajnštajnovo telo je, prema njegovoj želji, kremirano u Nju Džerziju i prosuto iznad reke Delaver. Jedini deo tela koji nije kremiran jeste njegov mozak, i oči za koje se ni danas ne zna gde su.
Nacionalna geografija je pisala kako je osramoćeni patolog dobio otkaz u bolnici Prinston, pa se odselio u Filadelfiju. Sa sobom je poneo i mozak pa ga je narezao na 240 komada i čuvao u celulozi u dve velike tegle.
Većinu je sačuvao, a deo je poslao institucijama širom zemlje. Patolog je bio toliko fasciniran organom genijalca da je čak naručio portret mozga, a njegova besna supruga je, pisalo se, rekla da će ostatke baciti u smeće. Harvi je mozak čuvao u ambalaži jabukovače ispod frižidera. Do danas je nejasno zašto mu je dozvoljeno da zadrži ostatke mozga koji je ukrao.
Doktor je preminuo 2007. godine, a ostatke mozga koji su još uvek bili u njegovom vlasništvu donirao je bolnici Prinston. Ostaci ostataka mozga kratko su bili izloženi u Nacionalnom muzeju zdravlja i medicine u Merilendu, a sada ih još ima samo u The Mutter Museumu u Filadelfiji.
"Koliko znam, jedino se kod nas može videti deo Ajnštajnovog mozga", rekla je Ana Dodi za IFLScience. Dodala je kako odbijaju sve one koji traže da se na ostacima rade dodatni testovi ili istraživanja.
"Vreme je da Ajnštajn počiva u miru", rekla je Dodi.
Mozak Vladimira Iljiča Lenjina takođe je izvađen nakon njegove smrti 1924, a završio je u rukama naučnika s moskovskog Instituta za mozak.
Glavu austrijskog kompozitora Jozefa Hajdna, preminulog 1809. godine, ukrala su iz njegovog groba dvojica muškaraca zainteresovanih za frenologiju, u to vreme popularnu naučnu disciplinu koja na temelju oblika lobanje određuje čovekove mentalne sposobnosti i karakterne osobine. Nakon razdoblja popularnosti u 19. veka frenologija je potpuno odbačena u nauci.
Hajdnova lobanja je 80 godina posle njegove smrti završila u prostorijama Društva prijatelja muzike u Beču, a spojena je s ostacima tela tek 1954.
Glavna razlika između genija i talenta: Ovo je suština svega!
Ni Ludvig van Betoven nije ostao na miru nakon smrti 1827. Jedan od doktora koji su učestvovali u autopsiji uzeo je kosti iz uva nemačkog kompozitora, kao i pramenove kose, a kada su posmrtni ostaci kasnije ekshumirani, ukradeli su i delove njegove lobanje.
U prostorijama Međunarodne Mozartove fondacije u austrijskom Salzburgu nalazi se lobanja za koju tamo tvrde da je pripadala poznatom kompozitoru, ali to nije definitivno utvrđeno. Gde su njegovi ostali posmrtni ostaci nije poznato, budući da je nakon njegove smrti 1791. grob raskopan i ponovo upotrebljen.
