Njegove knjige postigle su neverovatan uspeh i zauzimale prvo mesto najprodavanijih knjiga na lestvicama "The Wall Street Journala", "The New York Timesa" i "USA Today-a". Amerikanac japanskog porekla nije se rodio u bogatoj porodici. Njegov otac i majka pripadali su srednjem staležu, a da bi imali novca morali su marljivo da rade.
Trenutak u kojem je „siromašan otac“ dobio otkaz u poznijim godinama života Roberta je naveo na aktivno analiziranje finansijskog aspekta društva, a svoja razmišljanja i zaključke zapisao je u knjigama koje su osvojile svet. Knjiga "Bogati otac – Siromašni otac", otvara se razgovorom između koautorke Šeron Lehter i njenog sina koji ju je naveo da se zapita priprema li škola decu za stvarni svet.
10 zakona Roberta Kiosaki kako postati bogat duhom i steći novac:
- Ključ za uspeh je lenjost. Što ste više uključeni u ono što radite, manje novca možete zaraditi
- Ako želite da budete bogati i srećni ne idite u školu
- Pronađite posao radi učenja, a ne radi zarade
- Nećete se obogatiti na poslu, nego kod kuće
- Ako radite za novac, predajete moć svom poslodavcu. Ako vaš novac radi za vas, zadržavate moć i kontrolisati je
- Najčešće ne napreduju pametni, nego smeli
- Talenat nije dovoljan, morate naučiti da se prodate
- Pitajte se neprestano gde vas vodi vaša svakodnevna aktivnost
- Strah, cinizam, loše navike i arogancija vode u neuspeh
- Kriticizam zaslepljuje, a analiza otvara oči
- Zašto bih gubio vreme učeći predmete koji mi nikada neće trebati? bunio se. Bez razmišljanja, odgovorila sam - Zato što, ako ne dobiješ dobre ocene, nećeš se upisati na fakultet. Bez obzira išao ja na fakultet ili ne, odgovorio je, biću bogat. Ako ne diplomiraš, nećeš dobiti dobar posao, odgovorila sam sa zrncem panike i majčinske brige.
- A ako ne dobiješ dobar posao, kako planiraš da se obogatiš?” Moj sin je žmirnuo i polako odmahnuo glavom pokazujući da mu je pomalo dosadno. (…)Mama”, započeo je, a ja sam shvatila da je došao red na mene da poslušam lekciju, kreni u korak s vremenom! Osvrni se, najbogatiji se nisu obogatili zahvaljujući svom obrazovanju.
- Pogledaj Majkla Džordana i Madonu, a čak je i Bil Gejts, osnivač Majkrosofta, otišao je sa Harvarda, a sada je najbogatiji čovek u Americi, s tim da je tek u svojim 50-tim. Postoji bacač lopte u bejzbolu koji zarađuje više od 4 miliona dolara godišnje iako su ga proglasili "mentalno retardiranim". Među nama je zavladala duga tišina. Shvatila sam da svom sinu dajem isti savet koji su moji roditelji dali meni. Svet oko nas se promenio, ali savet nije. Dobro obrazovanje i dobre ocene više nisu osiguravali uspeh, a činilo se da to nije primetio niko osim naše dece.
- Imao sam dva oca, bogatog i siromašnog, jedan je bio vrhunski obrazovan i inteligentan, a drugi otac nije završio ni osmi razred. Obojica su bili uspešni, celi život vredno radili i mnogo zaradili. Ali, jedan od njih celog je života imao finansijskih problema, drugi je postao jedan od najbogatijih ljudi na Havajima. Jedan je umro ostavivši desetine milona dolara, a drugi je za sobom ostavio neplaćene račune. Obojica su bili snažni, harizmatični i uticajni, obojica su me savetovali, ali njihovi saveti nisu bili isti. Snažno su verovali u obrazovanje, ali nisu mi preporučili isti tok školovanja.
- Da sam imao samo jednog oca, morao bih prihvatiti ili odbaciti njegov savet. To što sam imao dva oca koji su me savetovali, ponudilo mi je izbor između dva različita gledišta: gledišta bogatog i gledišta siromašnog čoveka. Umesto da jednostavno prihvatim ili odbacim jedan ili drugi savet, razmišljao sam, uporedio ih, a zatim sam odlučio, otkrio je Robert Kiosaki čija se priča o siromašnom ocu odnosi na biološkog, a bogataš je tata njegovog prijatelja.
Siguran put nije uvek pravi
Robert je oduvek bio „mala fabrika ideja“, ali ga je život naučio da ideje nisu dovoljne za uspeh. Jedan od primera na kojem je naučio mnogo bio je onaj kad je osmislio nepromočive novčanike na čičak namenjene surferima koji nisu imali gde da stave novac ili ključeve. Budući da nije zaštitio svoj patent konkurencija je prepisala njegov izum i jednostavno ga pomela, a Robert je ostao bez posla i ušteđevine.
Neko drugi na njegovom mestu bi odustao, ali ne i Robert koji je naučio svoje lekcije. Razmislio je o greškama u koracima koje je napravio i razmislio šta bi zaista želeo da radi. Shvatio je da uživa u podučavanju i bacio se u edukacijske vode. Osnovao je školu za finansije koju su prepoznali oni koji su želeli da prođu program zahvaljujući kojem će postati stručnjaci na tom polju. Pre 50. rođendana, Robert je prodao edukativni centar, otišao u penziju i bacio se na poslove vezane za ulaganje, naftu i zlato, pa osnovao "Cashflow Technologies", kompaniju koja se bavi izdavaštvom specijalizovanih knjiga.
Neka novac radi za tebe, a ne ti za njega
Baš kao i Bil Gejts, Stiv Džobs i Mark Zukenberg ni Robert Kiosaki nije nasledio svoje carstvo nego ga je sam izgradio. To je učinio bez posebnog obrazovanja, što je prema načelima „siromašnog oca“, odnosno modelu koji se u prošlosti smatrao ispravnim bilo pogrešno.
Klasičan put opšteg obrazovanja, rada u državnoj službi i oslanjanja na sigurno mesto do penzije uz reči „ćuti i radi“ u moderno doba nije vreme za uspeh.
Očevi i majke svojoj deci uvek žele najbolje, ali to ne znači da je njihov put ili model delovanja ispravan. Robert bogatstvo ne meri količinom novca, nego brojem dana bez fizičkog rada i zadržavanjem životnog standarda.
Bogati otac uči decu da moraju sama da pronađu put između autoriteta i da moraju da krenu smerom koji je za njih najbolji. Da bi to postigla moraju razmišljati o svojim kvalitetima, otkriti šta im najbolje leži i gomilati ne samo znanje, nego i snalažljivost kao i razumumevanje za to kako današnji svet funkcioniše. Bogati otac bi savetovao da treba da izgradi posao i zatim ga širi. Napraviti da novac radi za vas, a ne vi za njega. Sigurnost je važna, ali umesto penzije trebalo bi raditi tako da u zrelim godinama ubiramo plodove rada kroz pametna ulaganja ili štednje.
„Problem sa školom je u tome što često postanete ono što učite. Ako učite, recimo, kuvanje, postanete kuvar. Ako učite pravo, postanete pravnik, a ako učite popravljati automobile, postanete automehaničar. Greška u tome što postajete ono za što učite jeste u tome što previše ljudi zaboravi da gleda svoja posla. Provode živote gledajući tuđa posla i čineći tu osobu bogatom“, smatra Robert.
Da ne bi bilo zabune, on ne savetuje da odustanemo od škole i da prestanemo da se edukujemo nego da otkrijemo šta nam nedostaje da bismo postali uspešni i radimo na tome. U svojoj knjizi "Bogati otac – Siromašni otac", navodi primer talentovne autorke koja ne zna da se progura. To bi joj pošlo za rukom kada bi shvatila da joj nedostaju veštine samoreklamiranja, edukovala bi se i primenila naučeno, u praksu.
