Starica grbavog nosa, odrpana veštica koja je zla koliko i odvratna, ujedno prirodna sila i žena koja proždire ljude u tami šume - Babaroga - jedna je od najpoznatijih ličnosti slovenske mitologije. Njeno ime nastalo je od slovenskih reči baba i jaga, što znači opaka. U svim slovenskim zemljama, Babaroga je prikazana na sličan način, kao stara veštica koja živi u šumi i vreba zalutale.
U pisanim izvorima, Babaroga je prvi put zabeležena 1755. godine u knjizi Mihaila Lomonosova "Ruska gramatika". Za razliku od svih drugih slovenskih bogova i mitskih stvorenja za koje je Lomonosov pronašao odgovarajući pandan u grčko-rimskoj mitologiji, Babaroga je potpuno jedinstvena bez sličnog primera u drugim folklorima.
Simbol za snažne žene: Ko su bile Amazonke?
Zbog svoje strašne reputacije, Baba Roga je postala rasprostranjeno vaspitno sredstvo. Roditelji je vekovima koriste kada žele da nateraju decu da budu mirna i legnu na spavanje, plašeći decu da će iz mraka doći stara veštica ako budu neposlušna.
U narodnim pričama Babaroga najčešće živi u šumskoj kolibi postavljenoj na džinovske pileće nogice, a kada želi da putuje to čini jašući leteću metlu. Oko njene kolibe razbacane su kosti i lobanje žrtava koje je pojela ispred svoje pećnice. Uprkos tome što je uspešan ubica, Babaroga je nekako uvek prikazana kao slabašna, mršava starica.
Postoje mitovi u kojima Babaroga svojim žrtvama postavlja zadatke, a u zavisnosti koliko su uspešni, zarobljeni bivaju nagrađeni ili pojedeni. Tako, Babaroga nije uvek zlikovac, i nekada čak pomaže kao u ruskoj priči "Baba Jaga i Vasilisa Prekrasna".
Ipak, koliko god da verujete u sopstvene sposobnosti, ako se nađete sami u šumi, držite se dalje od letećih matorih veštica, a dobro može doći i pesmica:
Seoska narodna verovanja: Životinje koje slute i donose nesreću!
"Ima jedna pećina stroga,u kojoj živi babarogaa
ja sam valda razumete,
jedno veoma hrabro dete
pa sam rešio upravo stoga,
da joj pokažem njenog boga..."
