Oksana Kostina je bila jedna od najcenjenijih sportista u Rusiji. Ušla je u istoriju sovjetske i ruske gimnastike kao sportista čiji rekord nikada nije oboren.
Bila je toliko velika da su je nazvali sportskom zvezdom. Oksana se od detinjstva borila, prvo za zdravlje, a kasnije za sportske uspehe.
Pošto je kao mala bila strašno bolešljiva, majka je odlučila da je upiše na sport kako bi Oksana ojačala. Gimnastika je u to vreme važila za najženstveniji sport, tako da Kostini nisu razmišljali dvaput.
Oksana se zaljubila u časove gotovo od samog početka: ni zdravstveni problemi ni infekcije koje se stalno pojavljuju nisu sprečile devojku da stalno trenira. Jednog dana Kostina se našla u bolničkom krevetu i čak je bila podvrgnuta transfuziji krvi, a samo nekoliko nedelja kasnije ponovo je bila u sali, vežbrala je.
Treneri koji su povremeno posećivali salu u kojoj je Oksana trenirala bili su istog mišljenja: uz tako naporan rad, Kostina je imala veliku sportsku budućnost pred sobom. I zaista: buduća zvezda sovjetske gimnastike bila je nekoliko glava ispred svojih vršnjaka i svakim danom je samo dobijala na zamahu.
Prva koja je obratila pažnju na buduću sportsku zvezdu bila je poznata trenerka Olga Bujanova.
„Među 30-40 dece, odmah sam je primetila. Bila je tako krhka, sa pametnim malim licem. Kako se kretala, prelazila standarde, prilazila i odmicala! Sve je to radila sa svojim prirodno iskrivljenim nogama i sa nekom neverovatnom kulturom koja je potpuno neuobičajena za malu decu. Još nije uradila split ili bridž, ali bilo je očigledno da je devojka veoma, veoma talentovana i da će dogurati daleko“, prisećala se tada mentorka. Bujanova je odlučila da Kostinu uzme pod svoje okrilje kako bi je oblikovala u svetski poznatog sportistu.
Prvih meseci kod Olge Bujanove, Oksana je imala jaku konkurenciju u timu u kojem su sve devojke bile znatno starije o dnje. Svako drugi bi na njenom mestu definitivno odustao, ali ne i Kostina: dok su ostale gimnastičarke odlazile u svlačionicu posle treninga, Kostina je nastavila da trenira do iznemoglosti.
Prema sećanju trenera, Oksana je tokom treninga mogla da izvede istu vežbu 30 puta i skoro nikada nije tražila vodu ili odmor. Tokom tih perioda, primetila je Bujanova, Oksana Kostina kao da je prestala da živi - pretvarala se u robota.
Za godinu dana, Kostina je bila iznad svih ostalih sa kojima je trenirala u istoj teretani, ali to očigledno nije bilo dovoljno za samu sportistkinju. Oksanina prva pobeda stigla je kada je imala jedva 14 godina: dan nakon tog trijumfa, Kostina je već trenirala u teretani na tepihu, planirajući da na sledećem takmičenju privuče još više pažnje.
U dobi od 16 godina, krhka devojka snažnog karaktera počela je da se prepoznaje i priznaje na međunarodnoj areni. Kostina je bila spremna da ide maltene u oči do pobeda i titula, ne štedeći ni sebe ni svoje rivalke. Posle pobede na takmičenju u Harkovu, ljudi su počeli ozbiljno da pričaju o devojci iz SSSR-a. Ali po koju cenu joj je došao taj turnir! Dan ranije, Oksana je povredila vratne pršljenove tokom treninga. Između pojavljivanja na platformi, devojka je nosila posebnu „kragnu“ i skidala je samo pre nastupa.
Kostina je sa 17 godina na Svjetskom prvenstvu u Sarajevu osvojio srebro sa loptom i zlato na ekipnom turniru. I opet sa povredom. Pred selekciju za Svetsko prvenstvo, Bujanova ekipa je otišla u šumu na piknik, a tamo je Oksana bosom nogom nagazila na nešto oštro. Apsurdna povreda umalo da okonča njenu karijeru, ali sportistkinja nije odustala – otišla je na trening sa lekovima protiv bolova.
Gimnastičarka se spremala za možda najvažniji turnir u životu ne ustajući iz kreveta. Treneri su uključili muziku, a Kostina je, naprezajući potrebne mišiće, mentalno prolazila kroz svoj program iznova i iznova.
Prema sećanjima trenera tog vremena, Oksana je živela samo za sport. Uspesi je nisu opustili, već samo motivisali da nastavi da radi. Sve svoje slobodno vreme provodila je trenirajući i usavršavajući svoje veštine. Njen trud nije bio uzaludan, a njena kolekcija medalja rasla je sa zavidnim uspehom.
Kako je vreme prolazilo, sama Oksana je postajala sve više guru u svom sportu. Mentori su veoma cenili Kostinu, a njeni rivali su drhtali i širili smešne glasine protiv nje u pokušaju da je zbune.
Za nekoliko godina Kostina je postao član olimpijskog tima SSSR-a i osvojio bronzu u višeboju na prvenstvu Sovjetskog Saveza. Posle senzacionalne medalje usledilo je zlato na Svetskom prvenstvu, osvojeno na ekipnom turniru zajedno sa Aleksandrom Timošenko i Oksanom Skaldinom. Sudije su bukvalno bile spremne da padnu ničice pred sportistkinjom, ali joj ni to očigledno nije bilo dovoljno.
Godine 1991. Oksana je postala apsolutni pobednik poslednje Spartakijade naroda SSSR-a u istoriji Sovjetskog Saveza i osvojila timsko zlato na Evropskom prvenstvu. Kostina, shvativši da je na vrhuncu svoje karijere, već se spremala da nastupi na Olimpijskim igrama, ali neočekivano za sve, u sudbinu devojke umešale su se spoljne okolnosti.
Kolaps zemlje ostavio je traga na ovom pitanju. Kao rezultat toga, druga Oksana, Skaldina, otišla je u Barselonu da se bori za titulu najbolje u udruženom timu umesto Kostine.
„Kada sam rekla Oksani za ovo, prebledela je i lice joj se promenilo. Bila je zbunjena. Činilo se kao da nam se dogodilo nešto što nikako nije moglo da se desi, greška, apsurdna nesreća. Pričali smo i pričali, nismo mogli da verujemo. Tog dana su sve naše nade propale“, priseća se Bujanova u intervjuu novinarima. U početku su Kostina i Bujanova pokušali da ulože žalbu na konačnu odluku, pisali su svim vrstama sudija za prekršaje, ali nisu mogli da utiču na ishod slučaja. Tadašnji šef MOK-a Huan Antonio Samaranč lično je pozvao gimnastičarku u glavni grad Katalonije da saopšti odbijanje njenog zahteva.
Oksana je bila toliko razočarana da je odlučila da napusti sport zauvek.
Inače, Oksana Skaldina je donela zemlji samo bronzanu medalju, dok je Kostina bila među favoritima i sigurno je mogla da donese zalato.
Poslednji nastup Oksane Kostine bio je onaj na Svetskom prvenstvu u Briselu. Tamo je gimnastičarka uzela tri zlatne medalje od svojih rivalki i postala apsolutna svetska šampionka, žrtvujući pritom svoje zdravlje – Oksana je izašla na strunjaču sa povredom tetive i zamalo izgubila sposobnost kretanja.
Prekretnica u sudbini Oksane Kostine bila je njena prva i fatalna ljubav. Odletevši u Barselonu, Oksana Kostina se odatle vratila kao zaljubljena devojka. Gimnastičarka je upoznala mladića, ruskog petobojca Eduarda Zenovku.
Veza se brzo razvijala: nakon samo nekoliko meseci, Oksana, očarana lepotom svog izabranika, kupila je snežno belu venčanicu i nameravala da se uda za svog izabranika, ali srećan kraj im nije bio suđen.
11. februara 1993. Kostina je posle takmičenja otišla da se sastane sa svojim verenikom u Šeremetjevo, a nakon njihovog ponovnog okupljanja, ljubavnici su otišli u Domodedovo da prijateljima daju dokumenta. Od umora Eduard nije mogao da kontroliše automobil, a automobil para je proleteo tačno ispod kamiona koji je jurio suprotnom trakom.
Život apsolutne svetske šampionke Oksane Kostine završio je baš u tom trenutku, ali je Zenovka uspela da preživi. Očevici su izvestili da je sportista vrištao iz sve snage tražeći pomoć da spase svoju nevestu. U tom trenutku još nije znao da se život gimnastičarke završio u trenutku sudara.
Apsolutna svetska šampionka u gimnastici ispraćena je na poslednji put u snežno beloj venčanici – onoj u kojoj se Oksana spremala za venčanje. Mladoženja nije došao na sahranu jer je bio podvrgnut operaciji uklanjanja bubrega i bio je preslab da bi se pojavio na groblju.
Tada su mu lekari zabranili da se bavi sportom, ali Zenovka nije želela ništa drugo. Čak je napisao i priznanicu u kojoj je tražio da nikog ne krivi u slučaju njegove smrti na terenu.
Vratio se treninzima i osvojio srebro na Olimpijskim igrama 1996. godine, ali mu medalja nije ublažila bol – sve godine od tog kobnog dana Eduarda Zenovka mučio je osećaj krivice zbog smrti voljene.
Danas je Eduard Zenovka oženjen, ima ćerku, radi u Ruskoj pentatlonskoj federaciji, a svoju suprugu čuva od medijske pažnje. Poznato je samo da je supruga sportiste počasni trener Rusije u ritmičkoj gimnastici Irina Zenovka. Sportisti i treneri su svojoj ćerki dali ime Aleksandra.
