Drevni grad Maja Čičen Ica na meksičkom poluostrvu Jukatan dugo je bio povezan sa ljudskim žrtvovanjem, sa stotinama kostiju pronađenih iz hramova, svetih vrtača i drugih podzemnih pećina.
Dugo je trajalo pogrešno shvatanje da su žrtve često bile mlade žene, ali su zapravo bili žrtvovani i muškarci, kao i deca, što je ova studija potvrdila, prenosi Si-en-en.
Studija objavljena u sredu u časopisu "Nature", prikazuje neočekivane detalje o običaju drevnih Maja.
Nova istraživanja, zasnovana na drevnoj DNK analizi preko ostataka 64 osobe za koje arheolozi veruju da su ritualno žrtvovane, a zatim deponovane u podzemnu komoru, pokazala je da su sve bile mladi dečaci, od kojih su mnogi bili blisko povezani.
"Ovde su bila dva velika momenta iznenađenja", rekao je glavni autor studije Rodrigo Barkera, istraživač na odeljenju za arheogenetiku na Institutu Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu u Nemačkoj.
"Razmišljali smo, pod uticajem tradicionalne arheologije, da ćemo naići na sahranu koja nije polno pristrasna ili (sahranu) u kojoj su uglavnom (žrtvovane) devojke", rekao je on.
"A drugo (iznenađenje) je bilo kada smo saznali da su neki od njih bili u srodstvu i da je bilo dva para blizanaca." istakao je autor studije.
Jezivo shvatanje da su Maje žrtvovale samo mlade žene ili devojke je uglavnom mit koji potiče iz ranih izveštaja o svetoj vrtači ili cenoteu Čičen Ice, rekao je arheolog i profesor na odseku za društvene nauke i globalne studije na Univerzitet Kalifornije, Ruben Mendoza. On nije bio uključen u studiju, ali je urednik nove knjige o ritualnom žrtvovanju u Mezoamerici.
"Ova karakterizacija žrtvovanja Maja katapultirana je u prvi plan kroz medijske prikaze mladih devojaka (devica) koje su bačene u smrt kod Svetog bunara", rekao je Ruben Mendoza.
Jezivi podatak koji su otrkili, jeste da su žrtve bili dečaci mlađi od šest godina.
Tim koji stoji iza nove studije uspeo je da izdvoji i sekvencionira drevni DNK iz 64 od oko 100 pojedinaca, čiji su ostaci pronađeni razbacani u vodenom čultunu, podzemnoj skladišnoj komori otkrivenoj 1967. godine na oko 400 metara od svete vrtače u Čičen Ici.
Uz radiokarbonsko datiranje, tim je otkrio da je podzemna pećina korišćena 500 godina, iako je većina dece čije je ostatke tim proučavao tamo sahranjena između 800. i 1.000 godine naše ere, tokom vrhunca političke moći Čičen Ice u regionu.
Sva deca su bila dečaci, koji su u to vreme bili izvučeni iz lokalne populacije Maja, prema DNK analizi, a najmanje četvrtina njih je bila u bliskom srodstvu sa najmanje još jednim detetom u čultunu.
Grupa je takođe uključivala dva para blizanaca, kao i braću i sestre i rođake. Većina dečaka je imala između 3 i 6 godina kada su žrtvovani.
Analiza varijanti ili izotopa ugljenika i azota u kostima takođe sugeriše da su srodna deca imala sličnu ishranu. Zajedno, prema autorima, ovi nalazi sugerišu da su srodna muška deca verovatno birana u parovima za ritualne žrtve povezane sa čultunom.
