Svima je poznat čuveni kraj jednog od najprevođenijih romana svih vremena, Ane Karenjine, kada grof Vronski, nakon Aninog samoubistva, odlazi u srpsko-turski rat. Grof Vronski je osećao da se iz tog rata neće vratiti. Braneći Srbiju poginuo je kod sela Gornji Adrovac.
Inspiracija za legendarnog ljubavnika Tolstoju bio je ruski pukovnik Nikolaj Rajevski.
Nije ni malo slučajno što je veliki ruski pisac isplanirao da Vronski završi upravo na takav način, jer je pukovnik Rajevski u tom ratu zaista i poginuo. Desilo se to 1876. godine, u vreme kada pisanje Tolstojeve “Ane Karenjine” još uvek nije bilo završeno.
Nakon pogibije pukovnika Rajevskog, njegova majka ostavila je veliki novac od koga se u seli Gornji Adrovac kod Aleksinca podigla šarena ruska crkva, ne mestu gde je poginuo junak po čijem je liku i delu stvoren grof Vronski.
Nekoliko sati pre nego što će pukovnik Rajevski poginuti, sa njim je razgovarao doktor Vladan Đorđević. Susret je doktoru bio toliko zanimljiv da je o njemu ostavio zapis.
Doktor opisuje pukovnika kao sumornog i ćutljivog čoveka, ali navodi da je baš tog dana kada je poginuo bio veoma veseo i živahan, čak i zbijao šale. Odjahao je u smrt obučen u pohabanu uniformu srpskog pukovnika, dobacivši mu da će braniti čast svoje slavne porodice.
Evo i legende o Rajevskom.
Prema toj legendi, Rajevski je imao tri srca. Dva su ostala u Rusiji – jedno je pripadalo otadžbini, drugo misterioznoj ženi zbog koje je i otišao iz Rusije. Treće je pripalo Srbiji. Kažu da je Rajevski ostavio zavet da se njegovo telo sahrani na mestu gde pogine, a da se njegovo srce odnese u Rusiju.
Navodno je jedan ruski vojni hirurg izvadio pukovnikovo srce, ali je ono ostalo zakopano u Srbiji da zauvek u njoj kuca, dok je ogromna masa zahvalnog lokalnog stanovništva uz najviše državne počasti ispratila njegovo telo u Rusiju.
