Džejn Ostin napisala je samo šest dovršenih romana, ali i to je bilo dovoljno da postane definicija perioda regenstva, poslednjih godina vladavine kralja Džordž III (1811-1820). Na sličan način kao što Šekspirovo ime u um doziva politiku i društvo elizabetanske Engleske, tako je i ime Džejn Ostin tesno vezano za socijalne norme, ponašenje, ukuse i modu džordžijanske Britanije.
Ovo je 14 činjenica o životu čuvene spisateljice.
Kao dete, Džejn je zamalo umrla od difterije
U proleće 1783. godine, Džejn je zajedno sa svojom sestrom Kasandrom i rođakom Džejn Kuper poslata u Oksford kako bi ih podučavala gospođa Kouli. Nekoliko meseci kasnije, preselili su se u Sautempton, a Džejn i Kasandra su teško obolele, najverovatnije od difterije. Džejn je zamalo umrla, a gospođa Kouli iz nekog neobjašnjivog razloga nije obavestila njene roditelje. Kuperova je bila ta koja je intervenisala pa su se sestre Ostin na svu sreću oporavile pod majčinim nadzorom. Bilo kako bilo, jedno je sigurno: da nije bilo Kuperove, Džejn bi umrla i svet bi bio lišen njenog izuzetnog talenta.
Najbliža drugarica bila joj je sestra
Džejn Ostin bila je jedno od osmoro dece, a najbolja drugarica bila joj je njena sestra Kasandra, dve godine starija. Ni Kasadra, ni Džejn se nikada nisu udale, iako su u jednom trenu obe bile verene. Školovane u internatu, sestre su imale sklonost ka umetnosti - dok je Džejn pisala, Kasandra je slikala. Njene slike Džejn jedini su verni pokazatelji kako je ova autorka izgledala. Nakon Džejnine prerane smrti u 41. godini, Kasandra se postarala da romani "Pod tuđim uticajem" i "Nortengerska opatija" budu objavljeni.
Pored jedne sestre, imala je i šestoro braće
Prva biografija Ostinove, koju je napisao njen nećak Džejms Edvard Ostin-Li 1869. godine, odaje utisak da je imala samo petoro braće – Džejmsa, Edvarda, Henrija, Frenka i Čarlsa. Međutim, u porodici Ostin je bilo šestoro muške dece. Naime, Džordž je bio drugo dete velečasnog Ostina i njegove supruge, ali je u velikoj meri izostavljen iz porodičnih uspomena. Rođen je 1766. godine, bolovao je od epilepsije i verovato je bio gluv. O njemu se brinula jedna porodica iz Mank Šerborna, sela nedaleko od Stiventona gde je Džejn rođena i gde je odrasla. Iako su Ostinovi posećivali Džordža, on nije bio deo njihovih života. Umro je 17. januara 1838. godine, a sahranjen je u neobeleženom grobu na groblju u Mank Šerbornu.
Roman "Gordost i predrasude" trebalo je da ima drugi naziv
Priču o Elizabet Benet, njenim luckastim sestrama i ponosnom gospodinu Darsiju Ostin je napisala između 1796. i 1797, kada joj je bilo samo 21 godina. Planiralada je da romanu da naziv "Prvi utisci" (First Impressions), naslov koji je imao smisla kada se uzme u obzir koliko su svi likovi pri prvom sustretu imali pogrešna mišljenja jedni o drugima. Ipak, prva verzija romana nije izdata. Ostin je roman objavila tek 1811. godine, nakon što je je veoma izmenila. Smatra se da je ime "Gordost i predrasude" inspirisalo poglavlje romana "Sesilija", autorke Fani Barni.
Džejn je zagovarala brak iz ljubavi i čvrsto se toga držala
Džejn je pisala svojoj sestri o mladalačkoj ljubavi sa Ircem Tomom Lefrojem. Smatra se da je flertovala sa muškarcem po imenu Semjuel Blakol. Jednom je bila zaprošena kada joj je bilo 27 godina. S obzirom na njenu finansijku situaciju i godine (po ondašnjim standardima već je bila stara devojka), pristala je. No, već sledećeg jutra povukla je pristanak.
- Sve se može preživeti i izdržati osim braka bez ljubavi - rekla je ona navodno svojoj nećaki.
Imala je jednu bračnu ponudu i romansu sa čovekom čiji identitet nikada nije otkriven
Sve junakinje njenih knjiga imale su tu sreću da se zaljube i udaju za čoveka svojih snova, ali ne i ona sama. Džejn je dobila samo jednu bračnu ponudu. Taj neočekivani predlog došao je od bogataša Harisa Big-Videra koji je bio šest godina mlađi od nje. Džejn je pristala ali se uskoro predomislila jer nije volela svog budućeg supruga. Sve se može izdržati i istrpeti, ali ne i brak bez ljubavi, napisala je u pismu svom nećaku. Mnogo godina nakon Džejnine smrti, njena sestra Kasandra otkrila je da je znala za njenu romansu sa čovekom čiji identitet nikada nije otkriven (pretpostavljalo se da se radilo o nekom svešteniku). To se dogodilo u leto 1802. godine kada je Džejn bila na odmoru u Devonu, a pomenuti gospodin ju je nameravao i zaprositi. Na žalost, više se nikada nisu sreli, jer je iznenada umro, a Džejn je ostala neudata celog života.
Popularna, ali siromašna
Kao spisateljica, Ostin je zarađivala veoma malo, u šta je teško poverovati s obzirom da su njena dela i dalje čitana i prodavana. Za jedan deo knjiga uzimala je proviziju po prodatom primerku. Druge je prodavala direktno izdavaču, te je tako za "Gordost i predrasude" dobila samo 110 funti. Takva zarada bila je divljenja vredna za mladu ženu s početka 19. veka, ali nedovoljna da se od nje nezavisno živi u višoj srednjoj klasi. Nakon što je Ostin umrla, njeno malo imanje procenjeno je na manje od 800 funti.
Nije doživela svoju slavu
Iako su njene knjige dobro prodavana, Ostin je postala slavna tek nakon smrti. Mnoga njena pisma i spise članovi porodice su nehajno uništili, nastavivši svoje živote i ne sluteći da bi im samo nekoliko godina kasnije mogli doneti bogatstvo. Njena porodica sačuvala je uspomene na Džejn, srećom. Džejms Ostin Li, njen bratanac, napisao je njenu prvu biografiju 1869. godine, "Sećanja na Džejn Ostin". Zahvaljujući ovom opisu autorkinog života, ona je prepoznata kao hroničarka džordžijanske kulture.
Šarlota Bronte nije volela Ostin, Darvin je gutao njene romane
Šarlota Bronte, još jedna poznata engleska književnica, nije volela romane svoje mlađe koleginice. Godine 1848. pisala je da Ostin fale emocije i opisala njena dela kao "tačan dagerotipski portret običnog lica". Ne čudi što je, naspram njene gotske "Džejn Ejr", smatrala Džejnina dela banalnim. No, zanimljivo je da je jedan od Ostininih prvih obožavatelja bio Čarls Darvin. Da li bi i dalje bio da zna da je ga je Ostin zamenila na novčanici od 10 funti 2013. godine?
Nezavršeni roman prodat za preko milion funti
Između 1800. i 1805. Džejn i njena porodica živeli u Batu, mondenskoj banji u Engleskoj, prepunoj kupatila još iz doba Rimljana. Elegantne zgrade mermernih fasada privlačile su sam krem društva koji je ovde dolazi i iz zdravstvenih razloga, ali i da bude viđen. Ostin je često putovala, a malo pisala tokom ovog vremena. Započela je roman "Votsonovi", koji nikada nije završila, a koji je Bodlijan biblioteka u Oksfordu otkupila 2011. godine za više od milion funti.
Nije bila majka, ali se ponosila time što je Tetka
Kao što je već rečeno, njenu prvu biografiju napisao je njen bratanac, a iako je u njoj opisana po viktorijanskim standardima, nema sumnje da je Ostin volela i dobro poznavala svoje nećake. A imala ih je mnogo. Smatra se da su ćerke njenih sestara i braće inspirisale ženske likove u njenim kasnijim romanima. Ostin nikada nije bila majka, ali veruje se da je bila divna tetka. Godine 1815. pisala je svojoj bratanici koja je i sama postala tetka.
- Sada kada si postala Tetka, postala si osoba od izvesne važnosti koja pobuđuje inetersovanje šta god da radi. Uvek sam isticala važnost tetki i sigurna sam da ćeš ti raditi isto.
Svoje romane smatrala je svojom decom
U pismima svojoj sestri, Džejn je opisala Gordost i predrasude kao svoju miljenicu i istakla je da nikada nije bile previše zauzeta da razmišlja o Razumu i osećajnosti, koji je za nju bilo njeno odojče. To je jako zanimljiva analogija, jer, kao i kod trudnoće i porođaja, i stvaranje njenih dela je bio dug i naporan proces. Gordost i predrasude je delo koje je dugo vremena bilo u izradi – Džejn je započela prvi nacrt u oktobru 1796., ali knjiga nije objavljena sve do januara 1813. Njena pisma ne sadrže nikakve naznake da je žalila što nikada nije postala majka, ali ako jeste, makar je svojim brojnim nećacima i nećakinjama bila omiljena tetka.
Umrla ju 41. godini, ali zašto, ne zna se
Godinu dana pre svoje smrti, Ostin se razbolela. U to vreme živela je i radila u Vinčesteru i, sudeći po njenim pismima, smatrala je da ima reumu. Ipak, istoričari umetnici i medicinski strušnjaci i dalje raspravljaju o preranoj smrti spisateljice. Jedni smatraju da je umrla od raka, drugi od Adisonove bolesti, poremećaja nadbubrežnih žlezda. Sahranjena je u Vinčesterskoj katedrali.
Na nadgrobnoj ploči kojom je obeležen grob Ostinove, nije navedeno da je bila književnica
Ostinovi nisu smatrali da na njenoj nadgrobnoj ploči treba da stoji uklesano da je bila književnica.
