Prvi roman Fransoaz Sagan, raspusna priča o letnjoj ljubavnoj avanturi jedne učenice, skandalizovao je francusko društvo i proslavio 18-godišnju autorku.
Fransoa Morijak na naslovnoj strani magazina Figaro nazvao ju je "Šarmantnim malim monstrumom. Međutim, posle ovog ranog uspeha provela je život u piću, drogama i nesrećnim vezama. Francuska književnica koja je volela život, muškarce, lude žurke, džez, alkohol, kokain, kocku i brze automobile, umrla je u Normandiji usamljena, prethodno potrošivši sve svoje milione koje je zaradila.
Kako je sve počelo.
Godine 1953. Fransoaz je izbačena iz katoličke srednje škole i iz dosade to leto provela pišući. Rezultat je bio debitantski roman "Dobar dan tugo" koji je skandalizovao ceo svet.
- Bilo je nezamislivo da mlada devojka od 17 ili 18 godina vodi ljubav, bez da je zaljubljena, sa dečkom njenih godina, i da ne bude kažnjena za to - kasnije je Fransoaz razmišljala o svom uspehu.
- Ljudi nsu mogli da tolerišu ideju da devojka vodi ljubav sa dečkom, a ne bude trudna do kraja leta. Bilo je neprihvatljivo i to da bi mlada devojka ima pravo da koristi svoje telo onako kako hoće, i da iz njega izvuče zadovoljstvo, bez kazne.
Roman je potpisala punim punim imenom i prezimenom što je izazvalo gnev njenih roditelja, bogatih industrijalaca, koji su joj zabranili da pod njihovim imenom gradi karijeru i stiče slavu. Uzela je pseudonim Sagan pozajmljen od jedne junakinje Marsela Prusta.
Roman je fascinirao publiku s pričom o sedamnaestogodišnjakinji koja uspeva da manipuliše dvema očevim ljubavnicama i gubi nevinost na jugu Francuske. Za samo godinu dana knjiga je prodata u preko milion primeraka, prevedena na dvadeset pet jezika. I bukvalno preko noći Fransoaz Sagan, francusko literarno čudo, već je na stranicama istorije bila zapisana zlatnim slovima.
Kada je njen otac video koliko se roman prodaje i da je stekao svetsku slavu, kao i da je prodat u nekoliko miliona primeraka, a da novac stiže u količinama koje niko nije mogao ni da sanja, brzo je promenio mišljenje. Savetovao joj je da sve potroši.
Kada je roditeljima sin umro, rođenje Fransoaz biće za njih dar sa neba. U potpunosti su je razmazili. Udovoljavali su svakoj njenoj želji, što dete ume i da zloupotrebljava. Njena starija sestra Suzan jednom je izjavila: “Celog života imala je totalnu nekažnjivost.”
Kiki, kako su je zvali roditelji, nije trebalo da kažu dva puta, da sav novac potroši. Postavši preko noći bogata i slavna, dvadesetogodišnja spisateljica sa neviđenom žestinom bacila se na vođenje slatkog života. Organizovala je lude žurke, nemilice trošila novac na alkohol i skupe automobile, koje je besomučno kupovala i razbijala. Počela je i da se kocka i postala zavisna od karata i ruleta. Čak je jednom tražila od Ministarstva unutrašnjih poslova Francuske da joj zabrane ulazak u sva kazina. Život Fransoaz Sagan više je ličio na život rokenrol zvezde nego na život proslavljenog pisca. Naravno, svet je bio očaran buntovnom mladom ženom koja je dostigla književnu slavu pre svoje 20. godine.
Volela je sve što život čini lakim i bogatim, a mrzela je samo jednu stvar – dosadne i nemaštovite ljude. Nedostatak humora, duševna je mana – ponavljala je. Kao i da život bez susreta s „nepoznatim”, bez pustolovina, nije vredan življenja.
„A ljubav? Da li verujete u ljubav?”, bunili su se novinari. „Da li se šalite? Ja verujem u strast. I ni u šta više. Dve godine i kraj. U redu, tri najviše. Nigde se ipak ne šapuće lepše nego u krevetu, jedno uz drugo!”
Privlačilo ju je sve što je unosilo nespokoj. Čak i kockanje. Ali nikada nije žalila zbog onoga što bi uradila. I nikada nije radila protiv svoje volje.
S druge strane, takođe, ona je prijateljica Trumana Kapotija, jedna od retkih kojoj Ava Gardner otvara dušu, družila se i s Meteranom, Orsonom Velsom, Tenesi Vilijamsom, Džulijet Greko i Sartrom. U stvari, ona je svima bila prijatelj, veliki laf. Postala je simbol buntovništva Evrope, oduševljavala se džezom i filozofijom egzistencijalizma, družila se sa poznatim piscima.
U životu je imala dosta ljubavnih veza, bez bračnih ugovora ali se i dva puta udavala. Prvi put se udala marta 1958. u dvadeset trećoj godini za dvadeset godina starijeg izdavača Gija Šelera sa kojim je provela samo dve godine. Drugi put se udala za američkog manekena i keramičara, vrlo površnog i mladog američkog plejboja, Roberta Vesthofa.Venčali su se 1962. godine i iste godine je rodila sina Denisa, da bi se već sledeće godine razveli.
Denis Vesthoff je rođen iz braka Sagan sa Robertom Vesthoffom, Amerikancem čiji život zaslužuje vlastitu knjigu. Denis kaže da je njegov otac rođen u Minesoti i da se upisao u američko vazduhoplovstvo u dobi od 16 godina sa falsifikovanim dokumentima. Bio je zgodan, nadprosečno inteligentan, originalan i šarmantan. Nakon vojne službe na Aljasci, završio je obuku u Kanadi, gde se pridružio trupi Holiday on Ice. Nakon toga je studirao oblikovanje plastike u Meksiko Sitiju i pozirao za modne fotografe.
- Jednog dana je odlučio da poseti Pariz samo na dve nedelje, kaže njegov sin, ali je ostao tamo do kraja života. Na brodu koji ga je doveo u Francusku moj otac je upoznao mladog aristokratu Rohana Čabotu s kojim je postao bliski prijatelj. Rohan-Čabot je bio blizak prijatelj Fransoaz Sagan, koja je u to vreme bila intimna sa Paolom Sen-Džastom, bogatom i lepom ženom. U međuvremenu, Paola i Rohan-Čabot odlučili su se na brak iz "poslovnih" razloga i došli da provedu svoj medeni mesec sa mojom majkom u njenom domu u Normandiji. Rohanu se pridružio i njegov američki prijatelj sa broda Bob. Tanjiri su leteli u svim pravcima, dok moja majka i Bob nisu ušli u njen Lamborgini i pobegli na plažu.Tako je počela ljubavna priča između njih, priča koja je trajala oko deset godina i još dve godine nakon razvoda.
- Rođen sam iz ljubavi srećnog para, koji je noću slavio i danju spavao. Moj otac je bio vajar i ljubitelj opere. Stigao je u Francusku ne znajući ni reč francuskog, ali za kratko vreme postao je stručnjak za ovaj jezik, neko ko je bio više pedantan u pravilima gramatike od bilo kog Francuza. On je vajao, prevodio, nastavio da voli i žene i muškarce i bio poznat po svojoj eleganciji, ličnom šarmu i prijatnom ponašanju. Na žalost, umro je u relativno ranoj dobi.
Iako je, kada je upoznala zgodnog Boba, Sagan odlučila da želi sina s njim, kad se Denis rodio, osećala se nesposobnom da se brine o njemu.
- Tokom prvih meseci svi smo se preselili u veliki stan mog dede i bake u Parizu", kaže sin. Moja baka je volela decu, svoje unuke posebno, i ona je rado preuzela brigu oko njih. Kada se moja majka oporavila od porođaja, moji roditelji su se vratili svojim starim navikama, dugim noćima u noćnim klubovima. Tokom celog mog detinjstva, mnogo meseci tokom godine živeo sam u kući bake i deke. Moja majka je bila dobar partner za igre, ona je oblikovala moj književni ukus, zajedno smo uzimali časove klavira, mnogo smo se smejali zajedno i imali smo divne trenutke, ali čak i u periodima kada sam živeo u njenoj kući, sluge su pomagale u kući. Imali smo brazilske sluge, Terezu i Oskara koji su me vodili u školu,
Denis Vesthof, fotograf, danas živi u Parizu i otac je dva sina. On opisuje svoju majku kao ženu koju je bilo nemoguće ne voleti:
- Bila je divna, puna čovečnosti, velikodušna, prefinjena, topla. Ne kažem to zato što je ona bila moja majka - to kažu svi koji su je dobro poznavali. Volela je noćni život i uglavnom ljude koje srećeš uz čašu viskija na noćnim terevenkama, imala je slabost za autsajdere, za lutalice, za avanturiste.
Saganova je volela sve da proba, upuštala se i u lezbejske veze. Imala je dugogodišnju vezu sa modnom stilistkinjom Pegi Rođe Takođe je imala i muškog ljubavnika Bernarda Franka, oženjenog esejistu opsednutog jelom i pisanjem. Nakon tog perioda počinje još jednu dugogodišnju lezbijsku vezu sa urednicom francuskog izdanja magazina Plejboj, Anik Žele.
Mnogo je zarađivala, još više trošila… izbegavala plaćanje poreza… Njen stav o novcu sasvim je jednostavan: “Novcem se ne kupuje sreća, ali bih radije plakala u jaguaru nego u autobusu.”
Svojim ekscentričnim životom privlačila je veliku pažnju.
Fransoaz Sagan ni pod stare dane nije vodila miran život. U dva navrata, 1990. i 1995. godine bila je optužena za posedovanje kokaina, ali je bila oslobođena zbog nedostatka dokaza. Optužena je da nije platila porez na 830.000 evra koji je primila od jednog biznismena kao nagradu što se zauzela kod bivšeg francuskog predsednika Fransoa Miterana da njegovu firmu angažuje za otvaranje naftnih bušotina u Uzbekistanu. U to vreme je već bila teško bolesna, slabo se kretala, a i pamćenje je slabo služilo. Njen advokat je rekao da ona ne razlikuje 100 franaka i 100 miliona franaka, suđenje je prekinuto i spisateljica je izbegla zatvorsku kaznu.
Zbog velikih finansijskih problema prodala je svoju kuću i imanje u Normadiji koju je kupila 1958. godine. Poslednju deceniju života Fransoaz je provela u zaboravu, napuštena, bez reči… uz pomoć dobrovoljnih priloga prijatelja.
Umrla je 2004. godine od embolije pluća u Honfleuru u 69. godini života. Pored nje su bili njen sin Denis i žena koja se o njoj brinula. Po svojoj želji sahranjena je u voljenom rodnom mestu Kažaru.
„Zbogom Sagan, dobar dan tugo”, izašlo je narednog dana u La Parisien.
Za sobom je ostavila finansijski dug od milion evra. U svom telegramu saučešća tadašnji francuski predsednik Žak Širak je između ostalog rekao:
- Sa njenom smrću, Francuska je izgubila jednog od najbriljantnijih i najosećajnih pisaca - eminentnu figuru literarnog života.
Tokom svoje književne karijere koja je trajala do 1998. godine, Sagan je napisala veliki broj knjiga, od kojih su mnoge ekranizovane na velikom platnu. Iza nje su ostala brojna dela kao što su "Dobar dan tugo", "Za mesec, za godinu", "Volite li Bramsa", "Čudesni oblaci" kao i brojna scenska dela.
Napisala je dvadeset romana u kojima se šarmatno i često satirično prikazuju ljubavni trouglovi i građanski društveni kodovi prisutni u određenim krugovima francuskog društva. Zapleti njenih romana su često bili šokatni za konzervativne krugove. Njene junakinje razaraju norme patrijarhalnog društva, podrivaju rodne i polne društvene uloge i dekonstruišu porodičnu romansu. Njeni junaci su uglavnom pripadnici bogate klase, mondenski svet koji pati od usamljenosti, nema prijatelje, iskrenu ljubav. Uz romane, komade i autobiografiju pisala je tekstove za šansone i scenarije za filmove.
Četiri godine nakon smrti interesovanje francuske javnosti za nju je obnovljeno. Život Fransoaz Sagan je prikazan u biografskom filmu Sagan rediteljke Dajan Kiris koji je premijerno prikazan 11. juna 2008. godine. Francuska glumica Silvi Testi je glumila naslovnu ulogu.
