Vera Nikolić rođena je 1948. u selu Grabovica kod Despotovca. Idiličan seoski zivot pun nestašluka nije nagoveštavao da tu stasava legenda svetskog sporta.
Aleksandar Petrović, lovac na talente, zapazio je Veru kako ubedljivo pobeđuje na školskim i opštinskim takmičenjima u Ćupriji. Trka na 800 metara je njena disciplina. Zahvaljujući tome devojčica je kada joj je bilo 16 godina bila na Balkanijadi u Atini. Kako nije bila reč o profesionalnoj takmičarki mnogi su računali - šta god da uradi biće dobro.
Pobedila je sa 10 metara prednosti u odnosu na drugoplasiranu takmičarku, a novine su pisale da je pevala dok je protrčavala kroz cilj.
I, legenda je stvorena!
Zvezdane godine
Mlada, zdrava, ponosna, a ipak skromna, Vera je zainteresovala atletski svet. Na prvenstvu Evrope 1966. još uvek maloletna devojka iz Ćuprije osvaja zlatnu medalju. Ostale takmičarke su joj gledale u leđa sa 15 metara razdaljine. Te 1966. Vera Nikolić izabrana je za sportistu godine Jugoslavije.
Sledeće godine Engleska pravi veliki atletski miting u Londonu. Svetske veličine su prisutne, ali Englezi pišu samo o svojoj Lilijan Bord i gaje nadu da će pobediti mladu Jugoslovenku. Trka na 800 metara bila je poslednja disciplina te večeri. Svi su jedva čekali.
Vera je pokazala ko je, šta je i odakle je! Oborila je svetski record na 800 metara rezultatom 2:00,5. Bordova je bila druga, daleko iza nje, a čak i hladni, poslovično arogantni Englezi su ustali i nekoliko minuta aplaudirali.
Zahvaljujući Verinom uspehu mladi širom Jugoslavije su još više počeli da se bave atletikom, a ona je postala nacionalna zvezda. Mediji su je prozvali “Zlatna Vera”, a ona je nastavila da uvek i svuda pobeđuje.
Katastrofa u Meksiku
Te 1968. godine održavale su se i Olimpijske igre u zemlji Asteka. Svi su znali da će Jugoslavija uzeti nekoliko medalja i očekivali da će jednu, po mogućstvu zlatnu, oko vrata sigurno okačiti i Vera Nikolić. Novine su svakodnevno pisale ko bi još, osim Vere koja se podrazumevala, mogao da se ovenča slavom.
I političari su “dolivali ulje na vatru” izjavama da bi neuspeh Vere, vaterpolista i košarkasa bio ravan “izdaji zemlje”. Posle glatke pobede u kvalifikacijama i meksički novinari su pisali ispod njene slike: “Zbog ove lepotice, uskoro će se pevati "Hej Sloveni".
Strahoviti pritisak vršen na jednu divnu devojku bademastih očiju od jedva 20 godina na kraju ju je slomio. Vera nije izdržala!
U polufinalu je odjednom stala posle 300 metara. Publika je bodrila, ali Vera nije mogla dalje. Odustala je od trke.
Borba do kraja
Posle Meksika Veri je trebalo vremena da se oporavi. Odlučila je da promeni sredinu i prešla je u AK “Dinamo” iz Zagreba kod trenera Lea Langa. Već sledeće godine osvojiće bronzanu medalju na prvenstvu Evrope.
Njen svetski rekord iz Londona odolevao je još čitave tri godine. Tek 1971. Nemica Hildegard Falk je oborila Verin svetski rekord posle 1084 dana za pola desetinke.
Vera je nastavila da ređa pobede. Na prvenstvu Evrope 1971. ponovo je bila zlatna sa rezultatom 2:00,0 što je tada bio drugi rezultat planete ikada. Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. osvojila je 5. mesto sa vremenom ispod dva minuta.
Ispraćena je i dočekivana, ali ovoga puta u tišini. Novinari su se opekli jer su posle odustajanja u Meksiku pisali da je otišla nespremna, da je tokom zime išla na skijanje, da je trudna, da je u polufinalu bacila verenički prsten... Po priči koju je sama ispričala decenijama kasnije sam Tito je na prijemu Olimpijaca rekao da su za neuspeh krivi novinari, a ne Vera!
Bekstvo iz Zagreba
Skromna, uplašena, vaspitana na starinski nacin, šampionka se nije snalazila u medijskim vodama. Kada je selektor izostavio sa prvenstva Evrope u Rimu 1974, ona se u 26. godini povukla.
Udala se i sa porodicom živela u Zagrebu sve do 1991. Radila je u Upravi Prihoda sve dok tada, jedina od svih zaposlenih, nije dobila otkaz. Muž joj je uhapšen pod optužbom za “diverziju, terorizam i špijunažu”, a Vera je u poslednjem trenutku sa troje dece pobegla nazad u Srbiju.
Ubrzo je i muž pušten iz zatvora. Došli su u Kruševac. Vera je do penzije 2007. radila kao atletski trener.
Veličanstvena Vera, sasvim zaboravljena, ošisla je na Vidovdan 2021. Ispratilo je troje dece, 6 unučadi, a bio je i poneki novinar.
Autor teksta: Dobrica Jovičić, prof. istorije
