Dnevnik Ane Frank jedna je od najpoznatijih i najprodavanijih knjiga svih vremena. Topla priča o odrastanju, ljubavi, željama, snovima, strahovima, nadanju - s nastavkom ispisanim u najstrašnijem periodu istorije čovečanstva.
Dnevnik Anne Frank" najpoznatiji je dnevnik svih vremena
"Dnevnik Anne Frank" originalno je napisan na holandskom jeziku i objavljen 1947. godine. Najpre je štampan u svega 1500 prmeraka, ali s vremenom je postao fenomen. Preveden je na više od 60 jezika, od albanskog do velškog, uključujući farsi, arapski.
Godine 2009. "Dnevnik Anne Frank" uvršten je u organizaciju Memory of the World Register koja čuva vrednu dokumentaciju iz čitava sveta od uništenja.
Kuća Ane Frank u Amsterdamu, u kojoj se sa porodicom skrivala tokom Drugog svetskog rata, najposećenije je mesto u Holandiji. Ana ima čak i svoju nezvaničnustranicu na Fejsbuku. Deca iz celog sveta i danas Ani pišu pisma kao da im je prijateljica.
Anina sestra, Margot Beti Frank, takođe je pisala dnevnik
Aneliese Marie Frank, koju su porodica i prijatelji zvali Ane, rođena je u Frankfurtu na Majni 12. juna 1929. godine. Bila je drugo i najmlađe dete asimilirane jevrejske porodice Njena tri godine starija sestra Margo Beti Frank takođe je pisala dnevnik, ali on nikada nije pronađen.
Margo je u školi bila poslušnija učenica, dok je vrckava i inteligentna Ana često tokom nastave razgovarala s drugim učenicima. Svoj dnevnik, s crvenim i belim kockama, dobila je za 13. rođendan. Taj rođendan, petak 12. juna 1942., bilo je poslednji pre nego što su ona i njena porodica počeli da se skrivaju.
Za proslavu Aninog 13. rođendana, njena majka napravila je keks koji je ona podelila s drugarima u školi. Takođe, orgnaizovala joj je proslavu na kojoj su jeli pitu od jagoda, a soba je bila ukrašena cvećem.
Ana Frank i njena porodica više od dve godine su se skrivali
Nakon Hitleroog uspona 1933. godine, Anina porodica je pobegla Amsterdam od sve jačeg antisemitizma u Nemačkoj. Ana, njena sestra Margot, majka Edith i otac Oto otišli su u skrovište 6. jula 1942. Tada nisu mogli poneti njihovu ljubimicu, mačku Mortje koju je Ana jako volela.
Uskoro im se pridružilo još četvoro Jevreja, uključujući Pitera, dečaka u kojeg se Ana zaljubila.
Ana je želela da postane novinarka i slavni pisac
Nadala se da će se jednog dana moći da se vrati u školu i sanjala je o tome da jednu godinu provede u Parizu i jednu u Londonu. Želela je da studira istoriju umetnosti i nauči da tečno govori nekoliko jezika i radi još mnogo uzbudljivih stvari.
Kako je zapisala u dnevniku u četvrtak 11. maja 1944., želela je da postane novinarka, a nakon toga slavni pisac.
Ana je preradila svoj dnevnik nakon jedne radijske emisije na BBC-ju
Dana 28. marta 1944., Ana i njena porodica slušali su program na BBC-u koji je ilegalno prenosio Radio Oranje, glas holandske vlade u egzilu.
Gerit Bolkestein, holandski ministar obrazovanja, umetnosti i nauke, koji je bio prognan u London, izjavio je da nakon rata želi skupiti svedočanstva Holanđana koji su dospeli pod nemačku okupaciju.
Ana je odmah počela da prerađuje i uređuje svoj dnevnik, prilagođavajući ga budućoj publikaciji. Sačuvala je i originalni dnevnik koji sadrži više intimnijih trenutaka.
Porodica Frank pronađena je samo dva meseca nakon dolaska saveznika u Normandiju
Slušajući svaki dan emitovanje Radija Oranje i BBC-ja, Anin otac Oto Frank mogao je da prati napredak savezničkih snaga.
U utorak 6. jula 1944. Anne je u dnevnik napisala:
"Da li je to stvarno početak dugoočekivanog oslobođenja?". Nažalost, to se nije dogodilo. Dva meseca nakon dolaska saveznika u Normandiju, policija je pronašla skrovište porodice Frank.
Tačan datum smrti Ane Frank nije poznat
Tri dana nakon Anine poslednje objave u dnevniku, 4. avgusta 1944., Gestapo je uhapsio Anu, njenu porodicu i ljude koji su se skrivali s njima.
Izdao ih je anonimni izvor koji je otkrio njihovu lokaciju skrivanja nemačkim vlastima. Anu su najpre poslali u Vesterbork, tranzitni logor u Holandiji, pre nego što je deportovana u Aušvic-Birkenau.
U Aušvicu je ubijeno više ljudi nego u bilo kom drugom logoru - najmanje 1,1 miliona muškaraca, žena i dece je skončalo, a 90 posto žrtava bili su Jevreji.
Ana i njena sestra Margot preživele su Aušvic, odakle su prebačene koncentracijski logor Bergen-Belsen. Tamo su umrle od tifusa nedugo pre nego što je logor oslobodila britanska vojska 15. aprila 1945. godine.
Tačan datum Anine i Margotine smrti nije poznat. Margot je imala 19 godina, a Ana samo 15.
