Prosečnom čoveku kroz glavu prođe 6000 misli dnevno, pokazala je studija ljudskog mozga.
Naime, istraživači sa Univerziteta Queen u Kanadi sa odseka za psihologiju otkrili su potpuno nov način merenja misli, metodu izolovanja specifičnih trenutaka kada je čovek usmeren na jednu ideju. Oni su ustanovili da se može meriti prelazak sa jedne misli na drugu. Ovaj fenomen opisali su kao "crv u mislima, a tvrde kako merenje misli može da predvidi karakter čoveka.
"Misaoni 'crvi' su susedne tačke u pojednostavljenom predstavljanju obrazaca aktivnosti u mozgu", kaže Džordan Popenk, jedan od autora istraživanja, te dodaje kako mozak svakog trenutka zauzima drugačiju tačku u tom posmatranom prostoru.
"Kad čovek krene u novu misao, ona stvara novog 'misaonog crva' kojeg možemo otkriti. Takođe, primetili smo da se misaoni crvi pojavljuju upravo kao što se pojavljuju novi događaji na ekranu dok gledamo neki film.
Posmatranje nam je pomoglo da utvrdimo ideju da izgled novog misaonog crva odgovara prelazu misli".
"Unapredili smo istraživanje odustavši od tog pokušaja da razumemo o čemu čovek razmišlja i umesto toga usredsredili se na to kada je počeo da razmišlja o drugim stvarima", kaže Poppenk.
Tako istraživanje omogućava da naučnici prepoznaju kada je čovek pomislio nešto novo, bez obzira o čemu razmišlja.
U istraživačkom radu se primećuje da su naučnici sve više zainteresovani za proučavanje kako ljudska svest neprekidno teče iz jedne misli u drugu.
20 psiholoških barijera koje će vam kad-tad uništiti život: Morate ih se rešiti što pre!
Prema saopštenju sa univerziteta, ovo istraživanje može da pomogne u ispitivanju učinka spoljašnjih faktora na naše obrasce razmišljanja, od ispijanja šoljice kafe do gledanja filma po drugi put.
"Ranije su se istraživanja često oslanjala na volontere koji bi opisivali svoje misli, što je vrlo nepouzdana metoda. Mogućnost da prepoznamo i izmerimo nadolazak novih misli pomaže da zavirimo u 'crnu kutiju' uma koji odmara, te da istražimo vreme i tok misli kad osoba samo sanja neku radnju i slično", pojašnjava glavni istraživač.
Ovaj tim planira da u narednim studijama ispita kako se kognitivna dinamika menja tokom životnog veka, te pokuša da bolje razume kako se stopa mentalne aktivnosti - vreme potrebno da osoba u mislima krene dalje - odnosi na njihove lične karakteristike.
"Interesuje nas kako se stopa mentalne aktivnosti odnosi na sposobnost neke osobe da se koncentriše na duži period ", kaže Popenk za Newsweek.
Također, naučnici planiraju da istraže mogu li mere dinamike misli da koriste u kliničke svrhe.
" Na primer, naše metode bi mogle podržavati rano otkrivanje poremećaja misli kod šizofrenije ili brzu izmenu misli kod ADHD-a. Mislimo da ova metoda ima puno potencijala ", zaključuje Popenk.
