Tokom epidemije korona virusa, često govorimo sebi i najližima kako samo želimo da se sve vrati u normalu.
Američka tibetanska budistkinja Pema Chodron u budističkom vodiču kroz teška vremena, knjizi 'When Things Fall Apart: Heart Advice for Difficult Times' (Kad se sve počne da se raspada: Saveti za teška vremena) pokazuje kako se u budizmu gleda na razne izazove.
Sve je zapravo 'stvar sopstvene percepcije i načina na koje posmatramo stvari.
- Ako se obavežemo ostati tamo gde jesmo, naše iskustvo postaje vrlo živopisno. Stvari postaju veoma jasne kad čovek nema gde da pobegne" Pema Chödrön, When Things Fall Apart: Heart Advice for Difficult Times.
- Neki su zadovoljni usred raznih nedostataka i opasnosti, dok su drugi jadni uprkos tome što imaju svu sreću na svetu. To ne znači da spoljne okolnosti nisu važne - ali naše razmišljanje, više nego same okolnosti, određuje kvalitet života. Um je osnova za svaki doživljaj i doprinos životu drugih. S obzirom na to, ima smisla trenirati ga", kaže Sam Haris u knjizi Waking Up: A Guide to Spirituality Without Religion.
Mnogi su suočeni sa naizgled nemogućim, ali sve je stvar 'pogleda na svet', kaže Harrs.
- Čak i kad nam je vidljivo loše, skloni smo da se toga držimo jer se bojimo nepoznatog", kaže Karen Armstrong u Buddhi.
Od čega sve da platim, kako da zaštitim porodicu: 5 najvećih briga srpskih žena tokom epidemije!
Ne znati je najstrašnije, ali razmišljanje o prošlosti, kao i spekulacije o budućnosti ne može pomoći.
- Prava akcija je više od puke reakcije. Ona proizlazi iz usklađenosti s trenutkom koji određuje nejasno", kaže Mark Epstein u Advice Not Given: A Guide to Getting Over Yourself, Vodiču za nadvladavanje samoga sebe.
- Da bismo živeli na ovom svetu, prvo moramo prestati da mislimo o onome što se događalo i šta bi se moglo dogoditi. Treba biti svesniji onoga što se događa sada. Time se ne može poreći stvarnost prošlosti i budućnosti. Reč je o započinjanju odnosa s postojanošću života. Umesto da lovimo prošlost i nagađamo o budućnosti, treba da gledamo na sadašnjost kao plod onoga što je bilo i onoga što će biti", rekao je Stephen Batchelor u Confessions of a Buddhist Atheist, Ispovijesti budističkog ateista.
- Ne možemo postići pravi duševni mir samo traženjem sopstvenog spasenja, ostajući ravnodušni prema dobrobiti drugih", Philip Kapleau u Tri Zen stupa: Podučavanje, praksa i prosvetljenje.
- Ključ, kojem nas je podučio Buda, leži u tome da traumu ne shvatamo lično. Kad je shvatimo kao prirodni odraz haotičnog svemira čiji smo deo, ona gubi snagu i može postati dublji objekat svesti", kaže Mark Epstein u The Trauma of Everyday Life ili Trauma svakodnevnog života.
- Svaki primer žudnje uključuje beg odavde i od sada, želju da postanemo ili budemo neko ili nešto drugo od onoga što nudi sadašnji trenutak. Ali neprestano tražimo neko novo stanje postojanja, izlažemo se frustraciji - kaže Pankaj Mishra u 'An End to Suffering: The Buddha in the World' ili Kraj patnji: Buda u svitu.
- Naša uobičajena zadovoljstva izgledaju kao patnja, ali ko traži prosvetljenje zna da zadovoljstva donose patnju, ostavljajući nam više nezadovoljstva kada ih izgubimo, nego bi bilo da ih nikad nismo imali", kaže Robert Thurman.
Tendencija da se izbegne bol pod svaku cenu i traži zadovoljstvo uvek je bila manjkava. Sada smo kolektivno prisiljeni da se suočimo s tom činjenicom.
- Praksa usađene pažnje izaziva našu uobičajenu percepciju sebe i sveta kao trajnog, zadovoljavajućeg i svojstveno našeg. Stabilizujući pažnju svesnošću i koncentracijom, počinjemo da sagledamo kako ugodni i bolni osećaji pokreću uobičajene obrasce reaktivnosti i žudnje. Ove dve spoznaje ne samo da potkopavaju našu sklonost da se držimo onoga što volimo i da odgurnemo ono čega se bojimo, već otvaraju i mogućnost razmišljanja, govora i drugačijeg postupanja", Stephen Batchelor, 'After Buddhism: Rethinking the Dharma for a Secular Age'.
Naučnici otkrili: Ako uživate u ovome, vi ste inteligentniji od ostalih!
