"Recite mi molim vas šta da radim, ukoliko su nas naši bližnji prokleli – nekoga pre a nekoga posle rođenja. Kako neutralizovati dejstvo prokletstva. I kako se može pomoći onima koji su proklinjali i onima koje su kleli", postavio je pitanje jedan vernik na stranici manastir-lepavina.org, a odgovor je dobio od Jeromonaha Serafima iz Rusije.
Odgovor:
Prokletstvo je Božija kazna, osuda za posebno teške grehe. Prorok Jeremija kaže: “Proklet bio ko nemarno radi delo Gospodnje” (Jer. 48, 10). Delovanje prokletstva se projavljuje u bolestima, a često i u smrti. Ovde se mogu napomenuti reči Apostola Pavla: “Tako koji jede ovaj hljeb ili pije Čašu Gospodnju nedostojno, biće kriv telu i krvi Gospodnjoj. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući Tijela Gospodnjega. Zato su među vama mnogo slabi i bolesni, i dosta ih umire” (1 Kor. 11, 27, 29-30). Tako je strašno delovanje prokletstva. Poznati su slučajevi kada su sveti Božiji ljudi, pravednici prizivajući sud Božiji na nekoga, proklinjali ga. Tako je pravedni Noj prokleo Hama za nečasno ismejavanje oca. Prorok Jelisej je prokleo decu koja su ponižavala Božijeg čoveka. Nije teško primetiti da su u ovim slučajevima proklinjali pravedni ljudi, nosioci i čuvari Božije pravde. Kletva koju su izgovarali ne samo da im se nije upisivala u greh, već se i potvrđivala Božanskim sudom.
Šta se dešava u našem svakodnevnom životu?
Mi naravno nemamo takvih orijentira kao što su imali biblijski patrijarsi i proroci, i zato ljudi često proklinju u nemoćnoj zlobi, što je potpuno nerazumno, tokom običnog praznoslovlja, a često i u pijanom stanju. Takvo prokletstvo je težak greh. Blagodatni starac Pajsije Svetogorski je objašnjavajuči onima koji su ga pitali o dejstvu prokletstva govorio: “…ako ja nekome činim zlo, i on me proklinje, onda njegovo prokletstvo ima snagu. Bog dopušta da prokletstva imaju snagu, slično tome kao što dopušta naprimer jednom čoveku da ubije drugoga. Međutim ukoliko nije bilo nepravde, onda se prokletstvo vraća nazad – onome od koga je poteklo”.
Na taj način, vidimo da je prokletstvo zlo, koje se pokreće našim rečima u svakom slučaju, nezavisno od toga ko je u pravu – onaj koji proklinje ili onaj koji se proklinje.
Božija zapovest kaže: “Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vređaju i gone” (Mt. 5, 44).
“Blagosiljajte, a ne proklinjite” (Rim. 12, 14), - poučava nas Apostol Pavle.
Ali ako se tako nešto već desilo i kletva je izgovorena, onda se treba potruditi da se to ispravi iskrenim pokajanjem pred Bogom. Ukoliko su se roditelji setili da su kleli svoju decu, treba odmah da se za to pokaju, i da kažu svojoj deci da pred Bogom skidaju sa njih svoje prokletstvo. Ukoliko ste saznali da vas je neko nekada prokleo treba da se obavezno pomirite sa njim kako bi on skinuo svoje prokletstvo. Ako se desilo da je onaj koji je proklinjao ili koji je proklinjan umro, treba se pomiriti sa njim posredstvom crkvene molitve i pominjanjem upokojenog." Jeromonah Serafim(Kalugin) grad Astrahanj. 9.09.2005.
Stil/Manastir-lepovina.org
