NASA je sprovela neverovatan eksperiment sa identičnim blizancima kako bi istražila uticaj svemira na ljudsko telo. Astronauti Skot i Mark Keli iz SAD učestvovali su u jednogodišnjoj misiji, pri čemu je Skot putovao u svemir, a Mark je ostao na Zemlji.
Skot je otišao na Međunarodnu svemirsku stanicu 27. marta 2015. i vratio se 1. marta 2016. godine.
Studija je obavljena na Skotu i Marku Keliju, bivšim astronautima NASA-e i identičnim blizancima rođenim 1964, koji dakle dele DNK profil.
Dok svemirski letovi menjaju telo na makro nivou - uključujući atrofiju mišića, smanjenu gustinu kosti i pogoršanje vida - promene koje astronauti doživljavaju usled svemirskih letova mnogo su dublje nego što se mislilo.
Obojica su obavili brojne testove pre nego što je jedan poslat u svemir, tokom boravka tamo, te ponovo tokom Skotovog povratka, piše Ladbible.com. Reč je o testovima krvi, stolice analizama urina i pljuvačke, testiranju vida i kognitivnih sposobnosti i fizičkim vežbama.
Skot Keli i astronaut Mihail Kornijenko živeli su na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) od marta 2015-marta 2016, u 11-mesečnoj misiji. Većina kosmonauta bude u orbiti najviše šest meseci.
Za svo to vreme Mark Keli je bio na Zemlji, služeći kao kontrolni pojedinac za merenje promena koje telu njegovog brata donose svemirski letovi.
“Jedna od najuzbudljivijih stvari koje smo videli posmatrajući ekspresiju gena u svemiru je što smo stvarno prisustvovali eksploziji, poput rakete koja poleće, čim je ljudsko telo stiglo u svemir. Sa ovom studijom videli smo hiljade i hiljade gena kako se menjaju, kako su uključeni ili isključeni”, naveo je u saopštenju vođa studije Kris Mejson, sa Univerziteta Kornel, kad su objavljeni preliminarni rezultati studije 2017.
On je istakao da se promena događa čim astronaut dođe u svemir, a neke aktivnosti privremeno traju i kad se vrati na Zemlju. Mejson i njegov tim otkrili su povećanje u metilaciji, dodavanju metil grupe na DNK. Ovaj proces obično ograničava aktivaciju uključenih gena.
"Promena se odnosi na samo sedam odsto ekspresije gena koji su se promenili tokom svemirskog leta i koji se nisu vratili na prethodni nivo nakon šest meseci na Zemlji", napisali su zvaničnici NASA-e nakon što su 2018. objavljeni dodatni rezultati studije
"Ova promena u ekspresiji gena je veoma minimalna. Tek smo na početku razumevanja kako svemirski letovi utiču na molekularni nivo ljudskog tela. NASA i drugi istraživači koji sarađuju na ovim studijama očekuju da objave sveobuhvatnije rezultate studija blizanaca ovog leta."
Skot Keli se nakon toga našalio na svoj račun.
"Šta? Moja DNK je izmenjena za 7%. Ko bi rekao? Upravo sam za to saznao iz članka. Ovo bi mogle da budu dobre vesti. Više ne moram da zovem svog Kelija (Marka) identičnim bratom blizancem", napisao je on u postu u martu te godine.
"Skot nije imao nikakve dugoročne zdravstvene probleme"
Stiven Plats, zamenik glavnog naučnika u programu NASA-e za istraživanje ljudi, bio je zapanjen onim što je agencija otkrila. Neverovatno je da Skot nije imao nikakve ozbiljne dugoročne zdravstvene probleme koji bi mogli biti povezani sa dugotrajnim letovima, navodi Ladbible.com.
Njegov imuni sistem se ponašao prilično normalno, sa stresom koji se vratio u normalu nakon sletanja.
Bilo je i nekih neobičnih rezultata, poput elongacije (produženja) telomera u Skotovim belim krvnim zrncima. Telomere se obično skraćuju sa starenjem i služe kao biomarkeri za ubrzano starenje ili druge rizike, poput raka i srčanih bolesti. Činjenica da su se njegove telomere produžile iznenadila je NASA-u.
- Rezultati koje smo videli... pokazuju otpornost i robustnost ljudskog tela. Razvili smo se ovde na Zemlji u jednoj gravitacionoj sredini, ovde odrastamo, treniramo, radimo sve, a ipak, kad odemo u svemir... Naša tela se adaptiraju i nastavljaju da funkcionišu i uglavnom funkcionišu izuzetno dobro. Promene koje su primećene kod Skota - velika većina njih vratila se na osnovni nivo u relativno kratkom periodu kada se vratio na Zemlju. A one koje nisu su pokazatelji stvari za koje smo već znali da će se verovatno desiti – rekao je Plats.
- Ovo će usmeravati buduće biomedicinsko istraživanje svemira i omogućiti nam sigurnije putovanje do Marsa i nazad – dodao je on.
Konačni rezultati studije objavljeni su 2019. u žurnalu "Nauka".
